Шпанска грозница или Шпански грип је била једна од најсмртоноснијих пандемија у историји човечанства. Појавила се при крају Првог светског рата (јануар 1917– децембар 1920), и у три таласа се ширила Земљом. Она је прва од две пандемије узроковане вирусом инфлуенце А .[1] Према новијим проценама, трећина светске популације је била инфицирана и имала је клинички испољену болест (око петсто милиона људи)[2], а умрло је око педесет милиона људи.[3][4][5][6] Дакле, шпанска грозница је однела пет пута више живота него Први светски рат. Проучавање шпанске грознице можда може донети резултате који ће помоћи да се избегне појава неке нове смртоносне пандемије.
Жртве шпанске грознице увелико су патиле. Неколико сати након осећања првих симптома, јављали су се екстремни умор, грозница и главобоља, а жртве би помодриле. Понекад би плава боја постала толико изражена да је било тешко одредити оригиналну боју коже пацијента. Пацијенти би имали тако снажан кашаљ да су неки покидали чак и своје трбушне мишиће. Пена и крв су навирали из уста и носа. Неки су крварили и из ушију, неки повраћали, а други нису могли контролисати своје понашање, мокрење или дефекацију.
Шпанска грозница погодила је свет тако нагло и тешко да су многе од њених жртава умрле у року од неколико сати од првог симптома. Неки су умрли дан или два након што су схватили да су болесни. Озбиљност ове грознице била ја алармантна. Људи су широм света били забринути да ће погодити и њих. Неки градови наредили су свима да носе маске. Пљување и кашљање у јавности је било забрањено. Затворене су школе и позоришта, а ограничена масовнија окупљања.
Први талас пандемије шпанске грознице започео је у пролеће 1918. За њим су уследила два таласа која су однела највећи број живота. Други пандемијски талас започео је у јесен 1918, а трећи у зиму 1919. Географска локација прве појаве пандемичног вируса није позната, а постоји мишљење да је болест названа шпанском због тога што Шпанија није била учесник рата, те се о болести од самог почетка отворено писало у штампи, за разлику од других земаља где је била присутна јака цензура.
Података о броју оболелих и умрлих у нашој земљи током шпанске грознице има мало, чему су узрок сложене ратне околности и стварање нове државе управо у времену када је болест била присутна. Међутим, готово сигурно је болест узела велики данак, као и у другим европским државама. Болест се јавила код српских војника у априлу на Крфу, а у јулу на Солунском фронту.
Пре почетка шпанске грознице, а од 1890. године, сматрало се да инфлуенцу изазива Haemophilus influenzae (Пфајферов бацил). Пфајфер је ову бактерију пронашао током пандемије инфлуенце 1889–1890. године. Током трајања шпанске грознице јавља се сумња у погледу тачности навођења Пфајферовог бацила као етимолошког узрочника инфлуенце.
Петог октобра 2005. објављено је да је реконструисан, односно практично поновно оживљен узрочник шпанске грознице. Реконструкцију су извели научници из Си Ди Сија (Centers for Disease Control and Prevention) из Атланте, у сарадњи са научницима Института за Патологију америчке војске и Mount Sinai School of Medicine.
Научници се надају да ће детаљним проучавањем вируса шпанске грознице у потпуности изучити основу вируленције и патогености вируса инфлуенце. Велика пажња је усмерена на ова изучавања због глобалног страха да би актуелни птичији грип, изазван вирусом инфлуенце А (H5N1), могао изазвати пандемију попут оне 1918–1919. године. Упоређивањем вируса шпанске грознице и актуелног вируса птичијег грипа настоје се извући закључци о томе колико је близу или далеко вирус птичијег грипа од пандемичне способности.
Научници сматрају да готово засигурно реконструисани вирус шпанске грознице не би изазвао болест таквих размера као 1918. године у случају изласка из лабораторије. Разлог томе је глобални имунитет који је створен контактом са H1N1 вирусима инфлуенце.
Taubenberger, Jeffery K.; Morens, David M. (јануар 2006). „1918 Influenza: the Mother of All Pandemics”. Centers for Disease Control and Prevention. 12 (1): 15—22. PMID16494711. doi:10.3201/eid1201.050979.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Др Алекса Савић, “Инфлуенца”, Штампарска радионица Министарства Војног, Солун, 1918.
The American Experience, A Letter from Camp Devens, Massachusetts, 1918,(www.pbs.org/wgbh/amex/influenza)
Др Јов. Ст. Кујачић, „Инфлуенца или грип“, Штампарија Главног Савеза Српских земљорадничких Задруга, Београд, 1931.
“Reasearchers Reconstruct 1918 Pandemic Influenza Virus; Effort Designed to Advance Preparedness“, CDC, (www.cdc.gov), October 5, 2005
Jamie Shreeve, “Why Revive a Deadly Flu Virus?“, The New York Times, January 29, 2006
часопис „Vox medici“, Нови Сад, мај 2006
Кривошејев Владимир, Епидемија шпанске грознице у Србији 1918-1919, Нови Сад: Прометеј, 2020.
Afkhami, Amir (29. 3. 2012) [15 December 2004]. „Influenza”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Encyclopædia Iranica. Fasc. 2. XIII (Online изд.). New York City: Bibliotheca Persica Press. стр.140—143.
Denoon, Donald (2004). „New Economic Orders: Land, Labour and Dependency”. Ур.: Denoon, Donald. The Cambridge History of the Pacific Islanders. Cambridge University Press. стр.247. ISBN978-0-521-00354-4.
He DH, Dushoff J, Day T, Ma J, Earn DJ (2011). „Mechanistic modelling of the three waves of the 1918 influenza pandemic”. Theoretical Ecology. 4 (2): 283—288. ISSN1874-1738. doi:10.1007/s12080-011-0123-3.
Knobler S, Mack A, Mahmoud A, Lemon S (ур.). „1: The Story of Influenza”. The Threat of Pandemic Influenza: Are We Ready? Workshop Summary (2005). Washington, D.C.: The National Academies Press. стр.60—61.
Kobasa D, Jones SM, Shinya K, Kash JC, Copps J, Ebihara H, Hatta Y, Kim JH, Halfmann P, Hatta M, Feldmann F, Alimonti JB, Fernando L, Li Y, Katze MG, Feldmann H, Kawaoka Y (јануар 2007). „Aberrant innate immune response in lethal infection of macaques with the 1918 influenza virus”. Nature. 445 (7125): 319—23. Bibcode:2007Natur.445..319K. PMID17230189. doi:10.1038/nature05495.
Noymer A, Carreon D, Johnson N (април 2010). „Questioning the salicylates and influenza pandemic mortality hypothesis in 1918-1919”. Clinical Infectious Diseases. 50 (8): 1203; author reply 1203. PMID20233050. doi:10.1086/651472.
Pankhurst R (1991). An Introduction to the Medical History of Ethiopia. Trenton: Red Sea Press. ISBN978-0-932415-45-5.
Philips H (2010). „The re-appearing shadow of 1918: trends in the historiography of the 1918-19 influenza pandemic”. Canadian Bulletin of Medical History. 21 (1): 121—34. PMID15202430. doi:10.3138/cbmh.21.1.121.
Starko KM (новембар 2009). „Salicylates and pandemic influenza mortality, 1918-1919 pharmacology, pathology, and historic evidence”. Clinical Infectious Diseases. 49 (9): 1405—10. PMID19788357. doi:10.1086/606060. (summary by Infectious Diseases Society of America and ScienceDaily, October 3, 2009)
Vana G, Westover KM (јун 2008). „Origin of the 1918 Spanish influenza virus: a comparative genomic analysis”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 47 (3): 1100—10. PMID18353690. doi:10.1016/j.ympev.2008.02.003.
Johnson N (2006). Britain and the 1918–19 Influenza Pandemic: A Dark Epilogue. London and New York: Routledge. ISBN978-0-415-36560-4.
Johnson, Niall (2003). „Measuring a pandemic: Mortality, demography and geography”. Popolazione e Storia: 31—52.
Johnson N (2003). „Scottish 'flu– The Scottish mortality experience of the "Spanish flu”. Scottish Historical Review. 83 (2): 216—226. doi:10.3366/shr.2004.83.2.216.
Oxford JS, Sefton A, Jackson R, Innes W, Daniels RS, Johnson NP (фебруар 2002). „World War I may have allowed the emergence of "Spanish" influenza”. The Lancet. Infectious Diseases. 2 (2): 111—4. PMID11901642. doi:10.1016/S1473-3099(02)00185-8.
Oxford JS, Sefton A, Jackson R, Johnson NP, Daniels RS (децембар 1999). „Who's that lady?”. Nature Medicine. 5 (12): 1351—2. PMID10581070. doi:10.1038/70913.
Phillips H, Killingray D, ур. (2003). The Spanish Flu Pandemic of 1918: New Perspectives. London and New York: Routledge.
Rice, Geoffrey W.; Palmer, Edwina (1993). „Pandemic Influenza in Japan, 1918–1919: Mortality Patterns and Official Responses”. Journal of Japanese Studies. 19 (2): 389—420. JSTOR132645. doi:10.2307/132645.