Новгородска република (Новгородска земља; рус. ; лат. [1] или рус. ),[2][3] била значајна руска средњовековна држава са центром у Новгороду. Постојала је између 12. и 15. века, и простирала се од Балтика до Урала.[4]
| Новгородска република (руски) | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа и Азија | ||
| Престоница | Новгород | ||
| Друштво | |||
| Религија | православље | ||
До 1019. до 1020. Новгород је био део Кијевске Русије. Новгородске кнежеве је постављао Велики кнез Кијева, и на то место би обично бирао једног од синова. Новгород је стално имао кључну улогу у политичким дешавањима Кијевске Русије, а примери за то су новгородска подршка Владимиру Великом и Јарославу Мудром. Једна од првих наредби Јарослава Мудрог је била да додели аутономна права и привилегије лојалним Новгорођанима, што је ударило темеље Новгородској републици.
Новгород се развио у моћан и аутономан регионални центар Кијевске Русије, са управом коју је бирало месно грађанство.
Градови Стараја Руса, Ладога, Торжок и Орешек су припадали Новогородској републици. Град Псков је у почетку такође био део ове републике, али је дефакто независан од 13. века. Псковска независност је потврђена Уговором из Болотова из 1348. (види још: Псковска република). Архиепископ Новгорода је и поред тога био архиепископ оба града све до 1589. Између 12. и 15. века Новгородска република се проширила на исток и североисток. Новгорођани су истраживали пределе уз обале језера Оњега, реке Северне Двине и Белог мора. Почетком 14. века истраживали су Арктички океан, Баренцово и Карско море, и околину западносибирске реке Об.
Угарска племена са северног Урала су плаћала данак Великом Новгороду. Земље северно од Новгорода су биле богате крзном, рибом и сољу, и стога су биле економски веома битне за Велики Новгород. Новгорођани су почетком 14. века водили низ ратова против Велике московске кнежевине да би сачувала ове поседе. Неуспех у овим ратовима означио је почетак економског и кутурног пропадања, и краја Новгородске републике.
Политичка организација
Народно веће, које се окупљало по старословенској традицији, било је највиши политички ауторитет у републици. Ово веће је бирало посаднике, војсковође, а од 1156. и архиепископе. Састојало се углавном од бољара. Архиепископ је имао врховну извршну власт и био је најбогатији феудални господар у Новгороду, са највише земље и највише прихода. Ове надлежности су му пренели кијевски кнежеви. Поред тога, архиепископ је управљао државном благајном, спољним пословима и казненом политиком. У политичком животу Новгородске републике учествовали су и обични трговци и занатлије. Они су стварали удружења која се могу сматрати претечама политичких партија.
Обавезе и права владара Новгорода су били ограничени. Његова главна надлежност је била руковођење војском, при чему није имао право да кажњава. Животом у граду су управљали бирани посадники, који су уједно били посредници између грађана и кнеза. Кнежевска резиденција је премештена из Новгородског кремља (под именом Детињец) у предграђе Городишће. Почев од Александра Невског новгородски кнежеви су бирани међу владарима Владимир-Суздаља.
Економија
Привреда Новгородске републике се састојала из ратарства, сточарства, коњарства, лова, пчеларства и риболова. Код обала Финског залива копала се руда гвожђа, а више других места је било познато по експлоатацији соли. Главни производи у унутрашњој и спољној трговини републике били су: лан, хмељ, крзно, восак, мед, риба и свињска маст.
Главни извор богатства Новгородске републике била је трговина крзном између Кијевске Русије и Северозападне Европе. Средњовековна сведочанства описују богатство крзненим животињама у крајевима северно од Новгорода описом да су крзнене животиње „падале са неба“.[5] Новгородски трговци су трговали са шведским, немачким и данским градовима. У најраније доба новгородски бродови су пловили по Балтику, о чему говоре древне хронике и археолошки налази православних цркава на Готланду. Ханза није дозвољавала новгородским трговцима да самостално плове и директно испоручују своја добра у западну Европу.
Име
Држава се звала Новгород и Велики Новгород (рус. ), а облик Суверени Господњи Велики Новгород (рус. ) постао је уобичајен у 15. веку. Новгородска земља и Новгородска волост обично су се односиле на земљу која припада Новгороду. Сама Новгородска република је много каснији појам,[6] иако је држава описана као република још почетком 16. века.[7][8] Совјетски историчари су често користили термине Новгородска феудална република и Новгородска бојарска република.[9]
Историја
Новгород је био насељен разним словенским племенима која су често међусобно ратовала за превласт. Међутим, ова племена су се удружила почетком 9. века у покушају да формирају споразумно решење како би прекинули међусобну војну агресију.[10] Новгородска прва хроника, збирка списа који приказује историју Новгорода од 1016. до 1471. године, наводи да су ова племена хтела да „траже кнеза који би могао да влада над нама и да нам суди по закону.“[11] Новгородска Русија и њени становници су били под великим утицајем викиншке културе и људи.[12]
Новгородска република
Од касног 11. века Новгорођани су успоставили већу контролу над одређивањем својих правила и одбацили политички зависан однос према Кијеву.[13]
Међу Русима, Новгорођани су први стигли до региона између Арктичког океана и Оњешког језера. Иако не постоји дефинитиван податак о тачном времену њиховог доласка на северне реке које су се уливале у Арктик, постоје хронике у којима се помиње да је једна експедиција стигла до реке Печоре 1032. године, а трговина је успостављена већ 1096. године са Југра племеном.[14]
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
