Оњега (језеро)
слатководно језеро у Русији, друго по величини у Европи From Wikipedia, the free encyclopedia
Оњега (познато и као Онего; рус. ; фин. ) је језеро у европском делу Русије. Површина језера је 9.894 ², његова запремина 280 ³, просечна дубина је 30 метара, а максимална дубина 120 . На језеру се налази 1.369 острва и њихова укупна површина је 250 ². Језеро Оњега је друго по величини у Европи (одмах после језера Ладога) и седамнаесто у свету.
| Оњега | |
|---|---|
 | |
 | |
| Координате | 61° 30′ С; 35° 45′ И 61° 30′ С; 35° 45′ И |
| Тип | природно |
| Земље басена |  Русија |
| Макс. дужина | 248[1] |
| Макс. ширина | 80 |
| Површина | 9.894[2] 2 |
| Макс. дубина | 120[3] |
| Запремина | 280 3 |
| ДРВ | 01040100611102000016332 |
  Оњега | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Језеро је повезано са Белим морем преко Беломорско-балтичког канала.
На острву Кижи, које се налази у севрном делу језера, се налази неколико дрвених цркава које су део Унескове Светске баштине.
На језеру је доста заступљено једрење. Сем тога језеро има велики економски значај због развијеног риболова и транспорта.
Вода језера Оњега користи се за погон велике хидроелектране Свирстроја.
У језеро се улива 58 река, а главне су:
Из језера истиче река Свир која га повезује са језером Ладога, а преко њега са реком Невом, Лењинградом и Финским заливом.
Петрозаводск (рус. ), главни град Републике Карелија, се налази на западној обали језера Оњега. Карелија окружује језеро са запада, севера и истока, а са јужни део језера припада Лењинградској области и Волоградској области.
Сем њега на језеру се налазе још и градови:
Језеро је глацијално-тектонског порекла и представља мали остатак веће воде која је постојала на овим просторима током леденог доба.[4] У геолошком смислу, језеро је прилично младо, настало је – као и скоро сва језера у северној Европи – кроз активност укопавања унутрашњег леденог покривача у другом делу последњег леденог доба, пре око 12.000 година: у палеозојској ери (400. – пре 300 милиона година) цела територија савременог басена језера била је прекривена морским прагом који се налазио у близини древног, скоро екваторског балтичког континента. Седименти у то време – пешчар, песак, глина и кречњак – формирају слој од 200 m који покрива Балтички штит који се састоји од гранита, гнајса и зеленог камена. Повлачење глечера из леденог доба формирало је Литоринско море.[5] Његов ниво је прво био 7-9m виши него сада, али се постепено спуштао, смањујући тако површину мора и формирајући неколико језера у балтичком региону.[6][7]
Оњешко језеро има површину од 9.700 km² без острва и запремину од 280 km³; његова дужина је око 245 km, а ширина око 90 km. То је друго по величини језеро у Европи и 18. по површини језеро на свету. Његове јужне обале су углавном ниске и непрекидне, док су северне обале камените и неравне.[8] Оне садрже бројне издужене увале због којих обрис језера изгледа као џиновски рак. У северном делу лежи велико Заонежје полуострво (рус. ); јужно од њега је Велико Клименецко (рус. ) острво. Западно од њих лежи дубока (дубља од 100 m) област Велике Оњеге (рус. ) која садржи Кондопожски (рус. , дубина до 78 m), Илем-Горскајски (42 m), Лижемскојски (82 m) и Уницкојски (44 m) залив. Југозападно од Велике Оњеге налази се Петрозаводска Оњега (рус. ) које садржи велики залив Петрозаводск и мали залив Јалгуба и Пингуба. Источно од Заоњежја налази се залив чији се северни део назива Повенецки залив, и јужни Заоњешки залив. Ту се смењују дубоки делови са обалама и острвима који цепају залив на неколико делова. Њихов најјужнији део, Мала Онега, дубок је 40-50m. Све обале су камените.[4][9]
 |
Бројеви означавају:
|
Просечна дубина језера је 31 m, а најдубље место од 127 m налази се у северном делу. Просечна дубина је 50–60 m у средини и пење се до 20–30 m у јужном делу. Дно је врло неравног профила, прекривено је муљем, а у северном делу садржи бројне ровове различитих величина и облика. Ровови су одвојени великим плитким обалама. Оваква структура дна је погодна за рибу, а обале се користе за привредни риболов.[10][11]
Док је подручје језера некада било чисто, ниво загађења се постепено повећава, посебно у северозападним и северним деловима где се налазе индустријски објекти Петрозаводск, Кондопога и Медвежјегорск. У овим областима је концентрисано око 80% становништва и више од 90% индустрије басена. Загађење из ова три града износи око 190 милиона кубних метара (6,7 милијарди кубних стопа) канализационих и дренажних вода и 150 t емисија годишње. Људска активност резултира са око 315 милиона кубних метара (11,1 милијарди кубних стопа) дренажне воде годишње, од чега 46% отпада на индустријску воду и воду за домаћинство, 25% отпада на атмосферске воде, а 16% на мелиорацију. Ова дренажа садржи 810 t фосфора и 17.000 t азота; 280 и 11.800 t редом, ових елемената се уклања реком Свир, док се остатак акумулира у језеру. Бродови и моторни чамци (око 8.000 јединица) доносе нафтно загађење на нивоу од око 830 t по години пловидбе, као и феноле (500 kg), олово (100 kg) и оксиде сумпора, азота и угљеника.[12]
Базен језера је главни извор гранита, мермера и црног шкриљаца у Русији који су експлоатисани у овој области од раног 18. века.[13] Напредна је и металургија, посебно у области Петрозаводска која производи око 25% индустријских производа Карелије.[14][15] Водостај језера контролишу хидроелектране Нижнесвирскаја (рус. , „Доњи Свир”) и Вернесвирскаја (рус. , „Горњи Свир”). Прва је изграђена између 1927. и 1938. и има вршну снагу од 99 MW. Изградња Вернесвирске електране почела је 1938. године, али је прекинута Другим светским ратом и рад је настављен тек 1947. године. Постројење је завршено 1952. године и давало је 1600 MW електричне енергије.[16] Повезана са постројењем Веркнесвирска акумулација има површину од 9.930 km² и запремину од 260 km³, односно скоро исто као и језеро Оњега. Његовом конструкцијом ниво воде језера је подигнут за 0,5 m.[17]
Језеро садржи добро развијен систем пловидбе који је део Волшко-Балтичког пловног пута[18][19][20] и Беломорско-балтичког канала, који повезује басене Балтичког, Каспијског и северног мора. Ови канали омогућавају водени транспорт робе из језера у земље од Немачке до Ирана; највећи промет иде у Финску, Шведску, Немачку и Данску.[21] Канал Оњега који пролази дуж јужне обале језера тренутно се не користи.[4] Теретни саобраћан на Оњешком језеру износи 10–12 милиона тона годишње, од чега су око 10.300 путовања бродом.[12] Обале језера садрже две луке (Петрозаводск и Медвежјегорск), 5 пристаништа (Кондопога, Повенец, Шала, Витегра и Вазнесење (рус. )) и 41 пристаниште.[9]
Рибарство је важна активност на језеру. Комерцијално се лови око 17 врста, углавном европска златоперка, чагљевка, бела риба, жутоперка, манић, смуђ, гргеч, балавац, шаран, деверика, језерски лосос, штука и нешто мање јаз, липљен, кленић, кедер и караш.[4][21][22]
Док на језеру нема редовног путничког саобраћаја, има неколико туристичких путовања дневно на рутама Петрозаводск–Кижи, Петрозаводск–Велика Губа и Петрозаводск–Шала. Њима управљају хидроглисери и моторни бродови, а користе се и за превоз путника.[23][24] Поред тога, путнички бродови иду на релацији Петрозаводск – Шала.[25]
Једрење је популарна активност на језеру, а у Петрозаводску постоји једриличарски клуб. Од 1972. године, сваке године крајем јула језеро је домаћин највеће регате у Русији („рус. “) која је Отворено првенство Русије у руској класи крстарећих јахти „Опен800“. Регата има међународни статус.[26]
 |
 |
 |
| Бродови на пристаништу „Кижи” | Теретна лука Петрозаводск | Петрозаводск 1915. |
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
