Марија Магдалена
From Wikipedia, the free encyclopedia
Марија Магдалина (или Магдалена) − Блага Марија била је ранохришћанска светитељка, ученица и пратиља Исуса Христа, која се сматра равном апостолима.
Света Марија Магдалина | |
---|---|
Датум рођења | око 10. |
Место рођења | Магдала (Јудеја), Римско царство |
Датум смрти | око 70. |
Место смрти | Ефес (Турска), Римско царство |
Поштује се у | православној цркви римокатоличкој цркви aнгликанској цркви лутеранској цркви |
Празник | 4. август |
Обележја | црвено ускршње јаје и бочица од алабастера у којој се чува етерично уље миро |
Заштитник | апотекара, покајника, сексуалних радника, преобраћених у хришћанство, Доминиканског реда |
Спорно | њен однос са Исусом |
Према забелешкама сва четири канонска Јеванђеља, у којима је по имену поменута 12 пута (више од свих осталих апостола), Марија је посведочила Исусовом распећу и његовом васкрсењу.[1] Надимак Магдалина требало би, по мишљењу историчара, да указује на њено порекло, тј. на варош Магдалу, на западној обали Галилејског језера, у тадашњој римској провинцији Јудеји.
Јеванђеље по Луки помиње Марију као једну од жена које су путовале са Исусом, која је помагала његов подвиг властитим добрима, указујући највероватније на њено имућство. Лука каже да је Магдалину мучило седам злих духова (бесова), од којих ју је Исус ослободио. Сва четири Јеванђеља помињу је − или као усамљену женску фигуру, или као једну од неколицине жена које су биле уз Исуса за време његовог погубљења.[1][2] Каснији гностички списи уводе Магдалину као једну од централних библијских фигура. Тако Јеванђеље по Томи, Јеванђеље по Филипу, Дијалог Спаситеља и говоре о посебном односу између Марије и Христа, у коме је она била његов омиљени ученик, апостол над апостолима, она коју је љубио у уста[3] и која је најбоље разумела његове речи. Отуд љубомора и ка њој усмерен бес апостола Петра.
Приказивање Христове следбенице као курве почело је 591. године, када је папа Гргур I створио култ којим је Марију Магдалину, Марију из Бетаније и неименовану грешницу која је опрала Исусове ноге спојио у једну особу.[4] Папина ускршња проповед оставила је те године људе у уверењу да је Марија Магдалина курва која се покајала за своје грехе.[5] Истовремено је створена средњевековна легенда о њеној ванвременској лепоти, као и о њеном богатству, стеченом у промискуитету. Тек 1969. године папа Павле VI раздвојио је заједничко обележје три жене, али је идеја о Магдалини као проститутки опстала у популарној култури.
Светитељка се прославља у римокатоличкој, англиканској, лутеранској и православној цркви. Године 2016. папа Фрања донео је декрет којим Марију у литургијском обележавању уздиже као апсолутно равноправну са апостолима. У римокатоличким литургијама Магдалина се отад наводи као апостол над апостолима, те је њен дан у календару проглашен за верску светковину.[6] Православна црква слави је два пута годишње: најпре са другим женама у Недељи мироносица, па затим 4. августа, као Свету Марију Магдалину − Благу Марију.
У српском народу уврежено је веровање да је Блага Марија рођена сестра Светог Илије и Огњене Марије, те заједно са њима спада у ред плаховитих, огњевитих светаца, који пале земљу ватром и громовима.