Индоевропски језици
From Wikipedia, the free encyclopedia
Породица индоевропских језика је једна од најпроширенијих језичких породица, која обухвата готово све европске језике (у Европи и у земљама које су населили Европљани) и знатан број језика у југозападној и јужној Азији.[2] Ти језици, посебно у свом старијем облику, показују такву сродност и таква подударна обележја у фонетици, морфологији и лексици, да се безусловно мора закључити да су они, у старије доба, били тешње међусобно повезани и да су творили језичку заједницу. Претпостављени прајезик из којег су се развили сви индоевропски језици назива се праиндоевропски језик. Од њега није остало никаквог писаног трага, али се методама компаративне лингвистике може реконструисати део речника и граматике тог језика. На основу реконструисаног речника може се претпоставити да се тим језиком говорило на прелазу из млађег каменога у бронзано доба.
Индоевропски | |
---|---|
Географска распрострањеност | Пре 16. века: Европа, западна, средња и јужна Азија; данас: широм света |
Језичка класификација | Једна од примарних светских језичких породица |
Прајезик | Праиндоевропски |
Подподела |
|
ISO 639-2 / 5 | ine |
Глотолог | indo1319[1] |
Већина која говори један или више индоевропских језика
Мањина која говори један или више индоевропских језика са службеним статусом
Мањина која говори један или више индоевропских језика без службеног статуса | |
Данашња распрострањеност индоевропских језика у њиховој домовини Евроазији:
Неиндоевропски језици
Пругасте области означавају где је мултилингвизам уобичајен |
Индоевропски језици се начелно деле у десет грана: