Atentat

Atentat (čiji naziv dolazi od latinskog glagola , što znači „pokušati“) u najširem smislu znači protivpravni napad na život, imanje ili čast nekoga. U tom najširem smislu se npr. naglo i neočekivano povećanje poreza naziva „atentatom na životni standard“.

Atentat na Linkolna 1865. godine

U užem smislu se pod pojmom atentat podrazumijeva fizički napad, odnosno ubistvo ili pokušaj ubistva tačno određene osobe, najčešće one koja ima izuzetnu političku, ekonomsku, kulturnu ili vojnu važnost u nekoj državi, društvu ili svijetu. Takvo ubistvo se po pravilu čini s predumišljajem. Atentatori mogu biti naručeni, odnosno profesionalne ubice, ali i osobe fanatičnih ubeđenja kao i osobe na čije motive utiče duševna bolest.

Primeri u istoriji su brojni i dokumentovano je više slučaja uspelih i neuspelih atentata: na

• Cezara (44. p.n.e.),
• Mehmed-pašu Sokolovića (1579)
• Abrahama Linkolna (1865)
• Mihaila Obrenovića (1868)
• Aleksandra (1881)
• kraljicu Elizabetu (1898)
• Aleksandra Obrenovića (1903)
• Franju Ferdinanda (1914)
• Raspućina (1916)
• Lenjina (1918)
• Aleksandra Karađorđevića (1934)
• Hitlera (1939. i 1944)
• Lava Trockog (1940)
• Hajdriha (1942)
• Gandija (1948)
• Anta Pavelića (1959)
• Džona Kenedija (1963)
• Li Harvi Osvalda (1963)
• Martina Lutera Kinga (1968)
• Roberta Kenedija (1968)
• Ronalda Regana (1981)
• Anvara el Sadata (1981)
• Indiru Gandi (1984)
• Ulofa Palmea (1986)
• Radživa Gandija (1991)
• Zorana Đinđića (2003)
• Benazir Buto (2007)
• Olivera Ivanovića (2018)
• Šinzo Abe (2022)

Uz pojam atentat se u posljednje vrijeme veže eufemizam ciljano ubistvo ili vansudsko pogubljenje odnosno atentati koje vojne, policijske i obavještajne snage nekih država provode protiv vodećih predstavnika terorističkih i subverzivnih organizacija.

Literatura

• Grupa autora, 1976. Popularna enciklopedija. BIGZ: Beograd.