Цезар

За друга значења, погледајте страницу Цезар (вишезначна одредница).

Цезар или кесар (лат. , грч. []) је била једна од највиших римских и византијских титула, која се користила још од римског доба. Церемонија уздизања појединца у ранг цезара, описана је у спису „О Церемонијама“, византијског писца и цара Константина Порфирогенита (913—959), а њена званична инсигнија био је венац без крста. Ова титула коришћена је и у средњовековној Србији, у облику кесар или ћесар.

Титула цезара у Византији

Титула цезара је у првобитно коришћена за самог цара. Од времена цара Диоклецијана (284—305), она се користи да означи младог цара и све до XI века, додељивана је, готово искључиво, уз неколико изузетака,^[а] царевим синовима.

Крајем XI века, почетком владавине цара Алексија I Комнина (1081—1118), значај титуле цезара је опао, увођењем титуле севастократора, која је, у хијерархијском смислу, била изнад ње. Касније се, по значају, помиње између титула севастократора и великог доместика, а од XIV века се титула цезара додељује углавном страним племићима околних држава, попут Влашке, Тесалије и Србије.

Напомене

1. Титуле цезара носили су у овом периоду:

   • Варда, стриц цара Михајла III
   • Варда Фока, отац цара Нићифора II
   • Михајло, нећак цара Михајла IV
   • Тервел, од Јустинијана II

Литература

• Kazhdan, Alexander P., ур. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.

Види још

• Византијске титуле

Спољашње везе

• Историјска библиотека: Титула кесара у средњовековној Србији