4. март (04.03) је 63. дан у години по грегоријанском календару (64. у преступној години). До краја године има још 302 дана.
Догађаји
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1152 — Фридрих I Барбароса изабран за за немачког краља наследивши стрица Конрада III.
- 1386 — Велики кнез Литваније Јогајла је крунисан за пољског краља Владислав II Јагело, чиме је успоставио династију Јагелон.
- 1461 — Вођа јоркиста Едвард, војвода од Јорка је постао краљ Енглеске, збацивши са престола свог ланкастерског рођака Хенрија VI.
- 1681 — Енглески краљ Чарлс II је дао квекеру Вилијаму Пену повељу за оснивање колоније Пенсилванија.
- 1769 — Француски астроном Шарл Месје је први приметио маглину Орион.
- 1776 — Користећи артиљерију заробљену у Тајкондероги, Континентална војска је заузела Дорчестер Хајтс.
- 1789 — Дводомни Конгрес САД је званично заменио једнодомни Конгрес Конфедерације као законодавно тело федералне владе.
- 1797 — Џон Адамс инаугурисан за 2. председника САД.
- 1801 — Томас Џеферсон постао први председник САД инаугурисан у новом главном граду, Вашингтону.
- 1809 — Џејмс Медисон инаугурисан за 4. председника САД.
- 1817 — Џејмс Монро инаугурисан за 5. председника САД.
- 1825 — Џон Квинси Адамс инаугурисан за 6. председника САД.
- 1829 — Ендру Џексон инаугурисан за 7. председника САД.
- 1837 —
- Чикаго је добио повељу од статусу града од државе Илиноис.
- Мартин ван Бјурен инаугурисан за 8. председника САД.
- 1841 — Вилијам Хенри Харисон инаугурисан за 9. председника САД.
- 1845 — Џејмс Нокс Полк инаугурисан за 11. председника САД.
- 1849 —
- Проглашен први Устав Аустријског царства, чијим је 72. чланом прописано да ће будуће Војводство Србија ( ) бити уређено као посебна административна област, што је било од посебног значаја за регулисање правног статуса Српске Војводине.
- Закари Тејлор инаугурисан за 12. председника САД.
- 1853 — Френклин Пирс инаугурисан за 14. председника САД.
- 1857 —
- Миром у Паризу је завршен британско-персијски рат, а шах Персије признао независност Авганистана.
- Џејмс Бјукенан инаугурисан за 15. председника САД.
- 1861 — Абрахам Линколн инаугурисан за 16. председника САД.
- 1869 — Јулисиз С. Грант инаугурисан за 18. председника САД.
- 1877 —
- У Бољшој театру у Москви први пут изведен балет „Лабудово језеро“ Петра Чајковског у својој изворној верзији.
- Радерфорд Б. Хејз инаугурисан за 19. председника САД.
- 1881 — Џејмс А. Гарфилд инаугурисан за 20. председника САД.
- 1885 — Гровер Кливленд инаугурисан за 22. председника САД.
- 1889 — Бенџамин Харисон инаугурисан за 23. председника САД.
- 1893 — Гровер Кливленд инаугурисан за 24. председника САД.
- 1897 — Вилијам Макинли инаугурисан за 25. председника САД.
- 1909 — Вилијам Хауард Тафт инаугурисан за 27. председника САД.
- 1913 — Вудро Вилсон инаугурисан за 28. председника САД.
- 1917 — Теретњак Америчке морнарице УСС Киклоп је нестао на путу од Барбадоса према Балтимору, што је њен највећи губитак ван борбе.
- 1918 — Први познати случај шпанске грознице је први пут забележен у Форт Рајлију у Канзасу.
- 1921 — Ворен Хардинг инаугурисан за 29. председника САД.
- 1929 — Херберт Хувер инаугурисан за 31. председника САД.
- 1933 — Френклин Рузвелт положио заклетву као 32. председник САД и објавио нови економски програм за савладавање последица велике економске кризе.
- 1941 — Британски командоси су успешно извели операцију Клејмор на фабрике рибљег уља и глицерина на Лофотским острвима у окупираној Норвешкој.
- 1945 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату избила на Балтичко море.
- 1945 — У Београду је основано спортско друштво Црвена звезда.
- 1964 — Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о распоређивању мировних снага на Кипру.
- 1965 — Сирија национализовала девет нафтних компанија, међу њима две компаније нафтних концерна из САД.
- 1966 — Џон Ленон је у једном интервјуу изјавио да су Битлси постали „популарнији од Исуса”, што је изазвало гнев хришћанских верника у САД.
- 1970 — У хаварији француске подморнице Еуридика у Средоземном мору у близини Тулона живот изгубило свих 57 чланова посаде.
- 1974 — Конзервативци у Уједињеном Краљевству изгубили изборе, премијер Едвард Хит поднео је оставку. Нову владу формирао лидер лабуриста Харолд Вилсон.
- 1977 — У снажном земљотресу у Румунији, у којем је највише страдао главни град Букурешт, погинуло више од 1.500 људи, а 35.000 остало без домова.
- 1996 — Испред највећег тржног центра у Тел Авиву бомбаш-самоубица експлозијом убио најмање 14 особа и ранио њих више од 130. То је био четврти напад у Израелу за девет дана.
- 1998 — Косовски Албанци почели масовне демонстрације широм Косова, после сукоба српских снага безбедности и наоружаних Албанаца на подручју Дренице.
- 2000 — САД понудиле пет милиона долара за информације које могу помоћи у хапшењу председника Југославије Слободана Милошевића, бившег председника Републике Српске Радована Караџића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, оптужених пред Међународним судом за ратне злочине. Понуда објављена на око 10.000 потерница постављених на јавним местима у Босни и Херцеговини.
- 2002 —
- Лидер Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова постао први председник Косова и Метохије под међународном управом. За првог премијера изабран функционер Демократске партије Косова Бајрам Реџепи.
- У дводневним верским сукобима Индуса и муслимана у западној индијској држави Гуџарат убијено преко 500 особа.
- 2004 — У пожару у манастиру Хиландар на Светој гори изгорело две трећине тог комплекса.
- 2009 — Међународни кривични суд је издао потерницу за суданским председником Омаром ел Баширом због оптужби за ратне злочине током рата у Дарфуру.
- 2012 — Око 250 особа је погинуло, а више од 2000 је повређено у експлозији у војном складишту у Бразавилу.
- 2021 — Војни хеликоптер се срушио на истоку Турске, где је погинуло 9 особа, док је њих 4 повређено.
- 2022 —
- У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена. Влада Малија је покренула кривични поступак пред Међународним кривичним судом у Хагу, против Француске због сумњи у умешаност њихових тајних служби.
- У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
Рођења
- 1643 — Фран Крсто Франкопан, хрватски племић, војсковођа и песник. (прем. 1671)[1]
- 1678 — Антонио Вивалди, италијански композитор. (прем. 1741)[2]
- 1898 — Драгиша Мишовић, српски лекар и политичар. (прем. 1939)
- 1909 — Ђорђе Лобачев, југословенски и српски аутор стрипова. (прем. 2002)[3]
- 1913 — Џон Гарфилд, амерички глумац. (прем. 1952)[4]
- 1929 — Владимир Кањух, српски је кардиоваскуларни патолог и академик.[5]
- 1929 — Сава Мрмак, српски редитељ и сценариста. (прем. 2002)[6]
- 1930 — Миле Лојпур, српски музичар. (прем. 2005)[7]
- 1931 — Зоран Чалић, српски редитељ и сценариста. (прем. 2014)[8]
- 1932 — Миријам Макеба, јужноафричка певачица, глумица и активисткиња за грађанска права. (прем. 2008)[9]
- 1935 — Едвард Дембицки, пољски песник, музичар и композитор ромског етницитета
- 1943 — Лучо Дала, италијански музичар и глумац. (прем. 2012)[10]
- 1947 — Братислава Морина, српска политичарка. (прем. 2022)
- 1951 — Кени Далглиш, шкотски фудбалер и фудбалски тренер.[11]
- 1951 — Зоран Жижић, црногорски политичар, премијер СРЈ (2000—2001). (прем. 2013)[12]
- 1951 — Крис Рија, енглески музичар.[13]
- 1952 — Умберто Тоци, италијански музичар.[14]
- 1953 — Роз Лоранс, француска музичарка. (прем. 2018)[15]
- 1954 — Кетрин О’Хара, канадско-америчка глумица, комичарка и сценаристкиња.
- 1955 — Доминик Пинон, француски глумац.[16]
- 1962 — Мирсад Баљић, босанскохерцеговачки фудбалер.[17]
- 1965 — Халед Хосеини, авганистански књижевник и лекар.[18]
- 1966 — Кевин Џонсон, амерички кошаркаш и политичар.[19]
- 1968 — Петси Кенсит, енглеска глумица, музичарка и модел.[20]
- 1969 — Пјерлуиђи Казираги, италијански фудбалер и фудбалски тренер.[21]
- 1971 — Јован Станковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.[22]
- 1974 — Младен Крстајић, српски фудбалер и фудбалски тренер.[23]
- 1974 — Аријел Ортега, аргентински фудбалер.[24]
- 1979 — Вјачеслав Малафејев, руски фудбалер.[25]
- 1980 — Бојана Стефановић, српска глумица.[26]
- 1984 — Норберт Хошњански, мађарски ватерполиста.[27]
- 1990 — Дрејмонд Грин, амерички кошаркаш.[28]
- 1992 — Ђорђе Деспотовић, српски фудбалер.[29]
- 1992 — Бернд Лено, немачки фудбалер.[30]
- 1992 — Ерик Ламела, аргентински фудбалер.[31]
- 2000 — Далибор Илић, српско-босанскохерцеговачки кошаркаш.[32]
Смрти
- 1193 — Саладин, султан Египта и Сирије. (* 1138)[33]
- 1832 — Жан Франсоа Шамполион, француски египтолог. (* 1790)[34]
- 1852 — Николај Гогољ, руски књижевник (* 1809)[35]
- 1967 — Владан Десница, српски и хрватски писац. (* 1905)[36]
- 1999 — Младен Шермент, југословенски и хрватски глумац. (* 1920)[37]
- 2002 — Велибор Васовић, фудбалер, тренер и спортски радник. (* 1939)[38]
- 2011 — Симон ван дер Мер, холандски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1925)[39]
- 2015 — Душан Биланџић, хрватски историчар. (* 1924)[40]
- 2015 — Владимир Дивљан, српски рок музичар. (* 1958)[41]
- 2016 — Екрем Јеврић, певач. (* 1957)[42]
- 2018 — Давиде Астори, италијански фудбалер. (* 1987)[43]
- 2019 — Лук Пери, амерички глумац. (* 1966)[44]
- 2019 — Драго Флис, народни херој Југославије. (* 1921)[45]
- 2019 — Кит Флинт, британски играч и певач, из групе Продиџи. (* 1969)[46]
- 2022 — Шејн Ворн, аустралски крикеташ.
Празници и дани сећања
Референце
Види још
Референце
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
