Хинди (हिन्दी) је индоевропски језик[7] који се углавном говори у северној и централној Индији. Њему је сродан цели низ индоаријских дијалеката — панџаби, синди и гуџарати на северозападу; маратхи на југу; одија на југоистоку, бенгалски језик на истоку и непалски на северу.
Кратке чињенице хинди, Изговор ...
Затвори
Под појмом хинди се подразумева и стандардна верзија хиндустанског језика која је 26. јануара 1965. године постала службени језик Индије, уз дотадашњи енглески и још 21 језик наведен у индијском уставу.[8][9][10] Хинди се често наводи као супротност урдуу, још једној стандардној верзији хиндустанског језика[11] који представља службени језик Пакистана и неколико индијских савезних држава. Основна разлика између два језика је у томе да је стандардно писмо хиндија деванaгари, те да му је речник очишћен од персијских и арапских речи, док се урду пише на персијском писму и садржи велики број персијских и арапских речи. Урду је понекад назив за све хиндустанске дијалекте осим стандардног језика. Хинди, написан деванагари писмом, један је од два званична језика Владе Индије, заједно са енглеским.[12] То је службени језик у девет држава и три територије уније и додатни службени језик у три друге државе.[13][14][15][16] Хинди је такође један од 22 призната језика Републике Индије.[17]
Хинди је lingua franca Хинди појаса. Такође се говори, у мањој мери, у другим деловима Индије (обично у поједностављеном облику као што је базар хиндустани или хафлонг Хинди).[13][18] Изван Индије, неколико других језика је званично признато као „хинди“, али се не односе на стандардни хинди језик који је овде описан и уместо тога потичу од других дијалеката, као што су авади и бојпури. Такви језици укључују фиџијски хинди, који има званични статус на Фиџију,[19] и карипски хиндустански, који се говори у Тринидаду и Тобагу, Гвајани и Суринаму.[20][21][22][23] Осим писма и формалног речника, стандардни хинди је међусобно разумљив са стандардним урду, још једним признатим регистром хиндустанског језика, јер оба деле заједничку колоквијалну основу.[24]
Хинди је четврти језик који се највише говори на свету, после мандаринског, шпанског и енглеског.[25] Ако се рачуна заједно са урду, то је трећи језик по броју говорника на свету, после мандаринског и енглеског.[26][27]
(third official court language)
Gangopadhyay, Avik (2020). Glimpses of Indian Languages. Evincepub publishing. стр. 43. ISBN 9789390197828. Palakodety, Shriphani; KhudaBukhsh, Ashiqur R.; Jayachandran, Guha (2021), „Low Resource Machine Translation”, Low Resource Social Media Text Mining, Singapore: Springer Singapore, стр. 7—9, ISBN 978-981-16-5624-8, S2CID 244313560, doi:10.1007/978-981-16-5625-5_5, Приступљено 2022-09-24 Singh, Rajendra, and Rama Kant Agnihotri. Hindi morphology: A word-based description. Vol. 9. Motilal Banarsidass Publ., 1997.
Peter-Dass, Rakesh (2019). Hindi Christian Literature in Contemporary India (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-00-070224-8. „Two forms of the same language, Nagarai Hindi and Persianized Hindi (Urdu) had identical grammar, shared common words and roots, and employed different scripts.” Richard K. Barz (8. 5. 2007). „The cultural significance of Hindi in Mauritius”. South Asia: Journal of South Asian Studies. 3: 1—13. doi:10.1080/00856408008722995. Gube, Jan; Gao, Fang (2019). Education, Ethnicity and Equity in the Multilingual Asian Context (на језику: енглески). Springer Publishing. ISBN 978-981-13-3125-1. „The national language of India and Pakistan 'Standard Urdu' is mutually intelligible with 'Standard Hindi' because both languages share the same Indic base and are all but indistinguishable in phonology and grammar (Lust et al. 2000).” Mikael Parkvall, "Världens 100 största språk 2007" (The World's 100 Largest Languages in 2007), in Nationalencyklopedin. Asterisks mark the 2010 estimates Архивирано 11 новембар 2012 на сајту for the top dozen languages. Gambhir, Vijay (1995). The Teaching and Acquisition of South Asian Languages (на језику: енглески). University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3328-5. „The position of Hindi-Urdu among the languages of the world is anomalous. The number of its proficient speakers, over three hundred million, places it in third of fourth place after Mandarin, English, and perhaps Spanish.”
- Bhatia, Tej K. (11. 9. 2002). Colloquial Hindi: The Complete Course for Beginners. Taylor & Francis. ISBN 978-1-134-83534-8. Приступљено 19. 7. 2014.
- Grierson, G. A. Linguistic Survey of India Vol I-XI, Calcutta. 1928. 81-85395-27-6. (searchable database) Архивирано на сајту (9. мај 2023).
- Koul, Omkar N. (2008). Modern Hindi grammar (PDF). Springfield, VA: Dunwoody Press. ISBN 978-1-931546-06-5. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 7. 2014. г. Приступљено 19. 7. 2014.
- McGregor, R.S. (1995). Outline of Hindi grammar: With exercises (3. изд.). Oxford: Clarendon Pr. ISBN 978-0-19-870008-1. Приступљено 19. 7. 2014.
- Frawley, William (2003). International Encyclopedia of Linguistics: AAVE-Esparanto. Vol.1. Oxford University Press. стр. 481. ISBN 978-0-195-13977-8.
- Parthasarathy, R.; Kumar, Swargesh (2012). Bihar Tourism: Retrospect and Prospect. Concept Publishing Company. стр. 120. ISBN 978-8-180-69799-9.
- Masica, Colin (1991). The Indo-Aryan Languages. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29944-2.
- Ohala, Manjari (1999). „Hindi”. Ур.: International Phonetic Association. Handbook of the International Phonetic Association: a Guide to the Use of the International Phonetic Alphabet. Cambridge University Press. стр. 100—103. ISBN 978-0-521-63751-0.
- Sadana, Rashmi (2012). English Heart, Hindi Heartland: the Political Life of Literature in India. University of California Press. ISBN 978-0-520-26957-6. Приступљено 19. 7. 2014.
- Shapiro, Michael C. (2001). „Hindi”. Ур.: Garry, Jane; Rubino, Carl. An encyclopedia of the world's major languages, past and present. New England Publishing Associates. стр. 305—309.
- Shapiro, Michael C. (2003). „Hindi”. Ур.: Cardona, George; Jain, Dhanesh. The Indo-Aryan Languages. Routledge. стр. 250—285. ISBN 978-0-415-77294-5.
- Snell, Rupert; Weightman, Simon (1989). Teach Yourself Hindi (2003 изд.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-142012-9.
- Taj, Afroz (2002). A door into Hindi.. Retrieved 8 November 2005.
- Tiwari, Bholanath ([1966] 2004) हिन्दी भाषा (Hindī Bhasha), Kitab Pustika, Allahabad, 81-225-0017-X.
- McGregor, R.S. (1993), Oxford Hindi–English Dictionary (2004 изд.), Oxford University Press, USA.
- Hardev Bahri (1989), Learners' Hindi-English dictionary, Delhi: Rajapala
- Mahendra Caturvedi (1970), A practical Hindi-English dictionary, Delhi: National Publishing House
- Academic Room Hindi Dictionary Mobile App developed in the Harvard Innovation Lab (iOS, Android and Blackberry)
- John Thompson Platts (1884), A dictionary of Urdū, classical Hindī, and English (reprint изд.), LONDON: H. Milford, стр. 1259, Приступљено 6. 7. 2011
- Bangha, Imre (2018). „Hindi”. Ур.: Fleet, Kate; Krämer, Gudrun; Matringe, Denis; Nawas, John; Rowson, Everett. Encyclopaedia of Islam, THREE. Brill Online. ISSN 1873-9830.
- Bhatia, Tej K. A History of the Hindi Grammatical Tradition. Leiden, Netherlands & New York, NY: E.J. Brill. 1987. 90-04-07924-6.
Индија
Фиџи (као фиџи хинди)
Гвајана (као гвајански хиндустански)
Маурицијус
Суринам (као суринамски хиндустански)
Тринидад и Тобаго (као тринидадски хиндустански)
