Титанијум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Титанијум (, лат. ) метал је B групе познате и као група прелазних метала.[4][5] Има 22 изотопа чије се атомске масе налазе између 41 do 53. Изотопи од 46 до 50 су постојани. То је сјајни прелазни метал, сребрнасте боје, мале густине али веома велике чврстоће. Доста је отпоран на корозију у морској води, златотопки и хлору.
Титанијум је открио Вилијам Грегор 1791. у Корнволу, Велика Британија, а име му је дао Мартин Хајнрих Клапрот по Титанима из грчке митологије. Елемент се јавља унутар бројних минералних депозита, углавном као рутил и илменит, који су широко распрострањени у Земљиној кори и литосфери, а има га и у готово свим живим бићима, стенама, водотоковима, морима и земљишту.[6] Метал се добија из својих основних минералних руда помоћу Кроловог[7] и Хантеровог процеса. Његово најчешће једињење, титанијум диоксид је фотокатализатор, а користи се и за производњу белих пигмената.[8] Друга једињења су титанијум тетрахлорид (4), који је састојак димних завеса и катализатор и титанијум трихлорид (3), који се користи у производњи полипропилена као катализатор.[6]
Титанијум се може легирати, између осталих, и са гвожђем, алуминијумом, ванадијумом и молибденом, дајући врло јаке али лаке легуре погодне за авионске и аеронаутичке апликације (млазне моторе, ракете и свемирске летелице), војне и индустријске процесе (хемикалије и петрохемикалије, постројења за десалинизацију, производњу папира), као и за бројне апликације у аутоиндустрији, прехрамбеној индустрији, медицинским протезама, ортопедским имплантатима, зубним и ендодонтским инструментима, зубним имплантатима, спортској опреми, накиту, мобилним телефонима и другим.[6]
Две најкорисније особине овог метала су отпорност на корозију и најбољи однос између чврстине и густине од било којег другог металног елемента.[9] У нелегираном облику, титанијум је чврст попут неких врста челика, али је много мање густине.[10] Постоје два алотропска облика[11] и пет природних изотопа овог елемента, од 46 до 50, међу којима је 48 најраспрострањенији (73,8%).[12] Иако имају исти број валентних електрона и налазе се у истој групи периодног система елемената, титанијум и цирконијум се знатно разликују по многим хемијским и физичким особинама.