Авион
направа за летење, која користи крила за стварање потиска / From Wikipedia, the free encyclopedia
Авион (аероплан, ваздухоплов; фр. , лат. — „птица”) је направа за летење чврсте конструкције. Састоји се из тела (змаја) (труп, крила, узгонске и командне површине, стајни трап), опреме и погона. Прву успешну конструкцију, с реализацијом, су извели браћа Вилбур и Орвил Рајт (). На тој својој конструкцији су успели да полете 1903. године. То је забележено као историјски почетак лета човека с направом која се назива „авион”.[1]
Масовно коришћење авиона у борбену намену је започето крајем Првог светског рата.
Бројчана надмоћ борбене авијације се доминантно одразила на исход Другог светског рата, јер ко контролише небо тај контролише и битку и територију у којој се води.
Авиони се користе у цивилне и војне сврхе. У цивилне сврхе они служе за превоз робе и путника, док за војне сврхе служе за превласт у ваздушном простору и за дејство из ваздуха по земаљским циљевима и на пловне објекте.[2]