Рос Перо
амерички бизнисмен, кандидат за председника 1992. и 1996. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Хенри Рос Перо (рођен као Хенри Реј Перо) (27. јун 1930 – 9. јул 2019) је био амерички пословни магнат, милијардер, и филантроп. Био је оснивач и главни извршни директор компанија EDS (Electronic Data Systems), и Perot Systems. Учествовао је на председничким изборима у САД 1992. као независни кандидат, и председничким изборима у САД 1996. као канидат треће партије, јер је у међувремену био основао Реформску странку. Иако није освојио ниједну државу у тим председничким изборима, обе његове кампање се сматрају за најснажнијим кампањама у историји САД од стране кандидата који није демократа или републиканац.
Рос Перо | |
---|---|
Име по рођењу | Хенри Реј Перо |
Друга имена | Хенри Рос Перо |
Датум рођења | (1930-06-27)27. јун 1930. |
Место рођења | Тексаркана, Тексас, САД |
Датум смрти | 9. јул 2019.(2019-07-09) (89 год.) |
Место смрти | Далас, Тексас, САД |
Узрок смрти | Леукемија |
Универзитет | Тексаркана Колеџ Поморска академија САД |
Занимање | бизнисмен |
Нето вредност | 4.1 милијарда $ (април 2019) |
Политичка странка |
|
Супружник | Марго Бирмингем (в. 1956) |
Деца | 5 |
Веб-сајт | |
Потпис | |
Рођен је и одрастао у Тексаркани, савезна држава Тексас, а након служења у морнарици постаје продавац за компанију IBM. У 1962. оснива EDS (Electronic Data Systems), компанију за обраду података, где GM купује контролишућу количину акција у 1984. за $2.4 милијарде. Након тога у 1988. оснива Perot Systems, и постао је један од главних инвеститора у start-up компанију NeXT коју Стив Џобс оснива након одласка из Apple-a. Перо такође постаје јако укључен по питању ратних заробљеника и несталих у акцији у Вијетнамском рату, тврдећи да је стотине америчких војника преостало у Југоисточној Азији након Вијетнамског рата. Постаје све активнији политички током председништва Џорџа Х.В. Буша, и снажно се противио Заливском рату и ратификацији NAFTA-e.
Перо 1992. саопштава своју намеру да постане председнички кандидат, залагајући се за избалансиран буџет, отплату јавног дуга САД, окончање аутсорсинг-а, и успостављање директне електронске демократије, између осталог. Анкете из јуна те године су показале да Перо води у председничкој трци, где су учествовали Бил Клинтон и тада актуелни председник Џорџ Х.В. Буш. Неочекивано се повлачи из председничке трке у јулу, како би се поново вратио у њу у октобру, након што је обезбедио присуство на изборним листићима у свих 50 држава. Као кандидата за потпредседника бира адмирала Џејмса Стокдејла, и појавио се у све 3 председничке дебате са Билом Клинтоном и Џорџом Х.В. Бушом, и то су до данас (2020. година) једине председничке дебате у којима је учествовало више од 2 кандидата. (На изборима 1980. је било такође 3 кандидата, али Картер је одбио да учествује на првој дебати, наводећи присуство Џона Б. Андерсона као разлог, друга дебата је била отказана, па је коначно у трећој пристао да учествује, али под условом да Андерсон не присуствује.) У тим изборима Перо осваја 18,9% гласова, што је највећи проценат за неког кандидата ван две велике партије још од резултата Тедија Рузвелта и његове кандидатуре у изборима 1912., међутим није освојио ниједан изборнички глас јер му је подршка била распрострањена широм државе, па није успео да освоји ниједну савезну државу, али је био други у Мејну и Јути. Његово гласачко тело су чинили центристи из оба политичка спектра који су покривали републиканци и демократе. Између избора 1992. и 1996. оснива своју партију коју је назвао Реформска, и поново учествује на изборима, међутим Комисија за председничке дебате му забрањује учешће на њима, наводећи између осталог да "Перо нема никакве реалистичне шансе за победу, па му се не треба дозволити присуство на њима",[1] да би 2000. комисија увела помало контроверзно правило које каже да кандидат мора имати националну подршку од 15% да би могао да учествује на дебатама[2], што је додатно отежало неком кандидату ван двеју партија да учествује. Перо је поднео судске тужбе против комисије[3], које су му одбијене,[4] наводећи да суд није надлежан за судски спор са спонзорима дебате, али је упркос томе освојио 8.4% подршке изашлих гласача.
Након 1996. није се кандидовао ни за једну јавну функцију. Даје јавну подршку Џорџу В. Бушу у изборима 2000., и подржао је Мита Ромнија у изборима изборима 2008. и изборима 2012.. Дел купује његову компанију Perot Systems за $3.9 милијарди. У 2016. Форбс наводи Роса Пероа као 167. најбогатију особу у САД.[5]