Џими Картер
39. председник САД (1977—81) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Џејмс Ерл „Џими“ Картер, млађи (енгл. ; Плејнс, 1. октобар 1924) је амерички политичар и филантроп, који је био 39. председник САД као члан Демократске странке САД од 1977. до 1981. Пре него што је постао председник, служио је као члан сената Џорџије од 1963. до 1967, и као гувернер Џорџије од 1971. до 1975. Након окончања председничког мандата, Картер је остао ангажован око политичких и друштвених пројеката као приватни грађанин. 2002. године добија Нобелову награду за мир за свој рад као кооснивач Картер Центра. Аутор је бројних књига.[1][2]
Џими Картер | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Џејмс Ерл Картер Млађи | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Надимци | Џими | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | (1924-10-01)1. октобар 1924. (99 год.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Плејнс, Џорџија, САД | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Држављанство | САД | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Религија | Баптиста | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Супружник | Розалин Картер (девојачко Смит) (в. 1946, умрла 2023) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Деца | 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Демократска странка | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Чин | поручник ратне морнарице | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Потпис | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Војна каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Образовање | Поморска академија САД | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Служба | САД 1946–1953 (активна служба) 1953–1963 (резервиста) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Војска | Америчка ратна морнарица | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Род | Морнарица | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Чин | поручник ратне морнарице | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Одликовања | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Картер је 1946 дипломирао на Америчкој Поморској Академији, и приступа морнарици где је служио у подморницама. Након очеве смрти 1953. напушта морнарицу и враћа се у Џорџију где преузима породични посао узгајања кикирикија, и успева у намери да прошири посао. У том периоду је био мотивисан да подржи напоре афроамеричке мањине у циљу уклањања расних препрека и подржао је у то време растући покрет за грађанска права (енгл. ). На идеји расне интеграције, уместо дотадашње сегрегације, побеђује бившег гувернера Џорџије Карла Сандерса 1970, и служио је као гувернер до 1975. На изборима за председника САД 1976. је учествовао као аутсајдер, и био је релативно непознат ван своје савезне државе, међутим успео је да добије номинацију Демократске партије на прелиминарним изборима, и да тесно победи тадашњег председника Џералда Фордa.
Другог дана свог председничког мандата је амнестирао све који су избегавали регрутацију за Вијетнамски рат издавањем прогласа 4483, и током његовог мандата је увео два нова министарства: Министарство за енергију и министарство за образовање. Успоставио је националну енергетску политику која се састојала из штедње, контроле цена, и нових технологија. У спољашњој политици Картер је посредовао у Споразумима из Камп Давида, споразумима око Панамског канала, друге рунде преговора о ограничењу стратешког наоружања (енгл. , рус. Переговоры об ограничении стратегических вооружений, скраћено SALT), и повратку зоне Панамског канала у власништво Панаме. На економској страни се суочавао са стагфлацијом, комбинацијом високе инфлације, високе незапослености и спорог раста. Крај његовог председништва су обележили Иранска талачка криза (1979−1981), друга нафтна криза 1979, нуклеарни инцидент на острву Три миље, и Совјетска инвазија Авганистана. Као одговор на совјетску инвазију, Картер окончава политику Детантa, уводи ембарго на житарице Совјетском Савезу, проглашава Картерову доктрину, и предводи бојкот Летњих олимпијских игара 1980 у Москви. У прелиминарним изборима Демократске странке 1980 је победио сенатора Теда Кенедија, и освојио је номинацију своје партије за председника, и на председничким изборима те године веома убедљиво губи од кандидата републиканаца Роналда Регана. Остало је упамћено и то да је био један од ретких тадашњих светских вођа који није лично присуствовао Титовој сахрани (други значајнији је био Фидел Кастро, а и тадашњи председник Француске Валери Жискар Дестен), већ је уместо себе послао трочлану делегацију коју су сачињавали: Волтер Мондејл (потпредседник), Лилијан Картер (његова мајка), и Ејверел Хариман (бивши амбасадор у СССР, бивши гувернер државе Њујорк). Касније у 1980. је Картер посетио Београд са супругом.[3][4]
Картер је написао преко 30 књига, од тога су неке од њих меоари, поезија, и активно коментарише актуелна америчка и глобална дешавања, попут израелско-палестинског сукоба. Познат је као први председник који се родио у болници,[5] први који је користио свој надимак ("Џими") у званичним државним кампањама,[6] први председник који није номиновао ниједног судију у Врховном суду за време свог мандата,[7] први председник који је дочекао папу у Белој кући,[8][9] први председник рођен у Џорџији, први председник који је надмашио 96 година, први председник који је званично пријавио сусрет са НЛО-ом,[10], и последњи председник САД који је посетио Југославију и званични Београд.[11]