Леукемија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Леукемија (грч. ) малигнитет је ћелија крви и коштане сржи, који настаје услед неконтролисаног размножавања ћелија крви и њихових претходника у коштаној сржи.[7] Ова болест настаје најчешће из белих крвних зрнаца (леукоцита) и њихових претходника, али може настати из осталих ћелија крви. У крви и коштаној сржи оболелих од леукемије може се најчешће наћи мноштво незрелих леукоцита (бласти). Та бела крвна зрнца која нису потпуно развијена се називају прекурзорним или леукемијским ћелијама.[1] Симптоми могу да обухватају крварење и проблеме појаве модрица, осећај умора, грозница, и повећан ризик од развоја инфекција.[1] Ови симптоми се јављају услед недостатка нормалних крвних ћелија.[1] Дијагноза се типично успоставља помоћу тестова крви или биопсије коштане сржи.[1]
Леукемија | |
---|---|
Синоними | Leukaemia |
Размаз коштане сржи болесника са претходником Б-ћелија акутне лимфоцитне леукемије | |
Специјалности | Онкологија Хематологија |
Симптоми | Крварење, појава модрица, осећај умора, грозница, повећан ризик од инфекција[1] |
Време појаве | Сви узрасти[2] |
Узроци | Наследини и фактори околине[3] |
Фактори ризика | Пушење, породична историја, јонизујућа радијација, неке хемикалије, ранија хемотерапија, Даунов синдром.[2][3] |
Дијагностички метод | Тестови крви, испитивање коштане сржи[1] |
Лечење | Хемотерапија, радиотерапија, циљана терапија, трансплант коштане сржи, подржавајућа нега[2] |
Прогноза | Петогодишња стопа преживљавања 57% (САД)[4] |
Фреквенција | 2,3 милиона (2015)[5] |
Смртност | 353.500 (2015)[6] |
Прецизни узрок леукемије није познат.[3] Сматра се да се болест јавља услед комбинације генетичких и околинских (ненаследних) фактора.[3] Фактори ризика су пушење дувана, јонизујућа радијација, поједине хемикалије (као што је бензен), ранија хемотерапија, и Даунов синдром.[3][2] Особе са породичном историјом леукемије су исто тако изложене великом резику.[2] Постоје четири главна типа леукемије: акутна лимфоцитна леукемија (), акутна мијелоцитна леукемија (), хронична лимфатична леукемија () и хронична мијелоидна леукемија () — као и низ мање уобичајених типова.[2][8] Леукемија и лимфоми припадају широј групи тумора који утичу на крв, коштану мождину, и лимфни систем, која је позната као тумори хематопоетских и лимфоидних ткива.[9][10]
Третман може да обухвата неку комбинацију хемотерапије, радиотерапије, циљане терапије, и транспланта коштане сржи, уз додатак подржавајуће и палијативне неге по потреби.[2] Одређеним типовима леукемије се може управљати чекањем под надзором.[2] Успех третмана зависи од типа леукемије и узраста особе. Исходи су побољшани у развијеном свету.[8] Просечна петогодишња стопа преживљавања је 57% у Сједињеним Државама.[4] Код деце млађе од 15 година, петогодишња стопа преживљавања је у опсегу од 60 до 85%, у зависности од типа леукемије.[11] Код деце са акутном леукемијом која су без рака након пет година, мало је вероватно да ће се рак вратити.[11]
Године 2015, леукемија је била присутна код 2,3 милиона људи и узроковала је 353.500 смртних случајева.[5][6] Године 2012. било је 352.000 ново развијених случајева.[8] Она је најчешћи тип канцера код деце, при чему је три четвртине случајева леукемије код деце акутног лимфобластног типа.[2] Међутим, око 90% свих случајева леукемије се дијагнозира код одраслих, од којих су и најзаступљенији типови код одраслих.[2] Болест се чешће јавља у развијеном свету.[8]