Роберт II Нормандијски

Роберт II Нормандијски (фр. ; око 1051 — 3. фебруар 1134) био је војвода Нормандије (1087—1106) и један од најзначајнијих учесника Првог крсташког похода.

Роберт Нормандијски
Роберт Нормандијски
Датум рођења	око 1051.
Место рођења	Војводство Нормандија
Датум смрти	3. фебруар 1134.(1134-02-03) (82/83 год.)
Место смрти	Кардиф, Гламорган
Супружник	Розала од Италије, Берта од Бургундије, Констанца од Арла
Потомство	William Clito
Родитељи	Вилијам I Освајач Матилда Фландријска
Династија	Норманска династија
Војвода Нормандије
Претходник	Вилијам I Освајач
Наследник	Хенри I

Био је син нормандијског војводе Вилијама, који је 1066. постао енглески краљ. Отац га је одредио за насљедника у Нормандији; са њим, међутим, није имао добар однос, као и са браћом Вилијамом Риђим и Хенријем који су му 1077. једном на двору из шале просули садржаје ноћне посуде на главу. Када је Вилијам одбио да их казни, Роберт се побунио против њега; мир је постигнут тек 1080. посредовањем мајке Матилде.

Војводство је наслиједио након очеве смрти 1087. године, док је Вилијам Риђи наследио Енглеску; два брата су се договорила да ће један другог наследити након смрти. Међутим, већ следеће године су имали краткотрајни сукоб када је Роберт подржао побуњене енглеске бароне. Године 1096. је Роберт отишао у Први крсташки рат, где се истакао као храбар борац, али лош војсковођа. Док се враћао из Палестине, године 1100. је у Енглеској умро Вилијам Риђи, што је искористио Хенри да преузме престо.

Сматрајући да је тиме да је преварен, Роберт је 1101. је због тога извео инвазију Енглеске настојећи свргнути Хенрија. Када се искрцао, схватио је да су локално племство и народ против њега, па се вратио у Нормандију. Четири године касније је, пак, Хенри настојао трајно уклонити Робертове пријетње па је напао Нормандију. У бици код Теншбреја је Роберт поражен и заробљен, а Хенри је преузео власт над Нормандијом као војвода. Роберт је остатак живота провео у заробљеништву, дочекавши дубоку старост. Није имао законите деце.

Лик

По своме пореклу, Роберт Нормандијски је, свакако, био најближи владарским породицама јер му је отац био Вилијам Освајач - будући краљ Енглеске, а мајка Матилда Фландријска. У бити веома религиозан човек, одмах је прихватио позив папе Урбана. Његови разлози за полазак у рат били су искрено верски, а не ради стицања славе или имања. Са оцем није био у добрим односима јер је овај фаворизовао млађег сина Вилијама Риђег толико да га је пред смрт (1087. године) именовао за наследника на енглеском престолу. Роберт Нормандијски је са братом Вилијамом био у сталним сукобима што ће касније довести до његове смрти.

У крсташки поход, Роберт Нормандијски је кренуо са Стефаном од Блоа, Игом од Вермандоа и Робертом Фландријским. У време свог поласка био је наводно толико сиромашан да је често морао да остане у кревету због недостатка одеће. Да би сакуио новац за крсташки поход, ставио је своје војводство под хипотеку своме брату Вилијаму за суму од 10.000 марака.^[1]

Први крсташки рат

Роберт Нормандијски је учествовао у свим биткама Првог крсташког рата. Командовао је армијом која је притекла у помоћ Боемунду након што су их муслимани предвођени султаном Арсланом опколили код Дорилеја, заједно са Готфридом Бујонским, Робертом од Фландрије и Игом од Вермандоа. Учествовао је и у опсади Никеје, Антиохије, опсади Марата и Арке и опсади Јерусалима. Након ослобађања Јерусалима и формирања Јерусалимске краљевине, заједно са Робертом Фландријским вратио се у Европу. За њима је пошла већина крсташа. Учествовао је и у бици код Ашкалона, последњој бици Првог крсташког рата. `

Смрт

Робертова гробница

Роберт Нормандијски у заточеништву

Роберт Нормандијски је најдуже поживео од крсташких вођа. Након крсташког похода остао је неактиван до краја живота. Умро је 1134. године у заточеништву од стране енглеског краља Хенрија I.

Породично стабло

16. Ричард I Нормандијски

8. Ричард II Нормандијски

17. Gunnora, Duchess of Normandy

4. Роберт I Нормандијски

18. Conan I of Rennes

9. Judith of Brittany

19. Ермангарда-Геберга Анжујска

2. Вилијам I Освајач

10. Fulbert of Falaise

5. Herleva

1. Роберт Нормандијски

24. Арнулф II Фландријски

12. Балдуин IV Фландријски

25. Розала од Италије

6. Балдуин V Фландријски

26. Frederick of Luxembourg

13. Ogive of Luxembourg

3. Матилда Фландријска

28. Иго Капет

14. Робер II Побожни

29. Аделаида Аквитанска

7. Адела од Француске, грофица Фландрије

30. Вилијам I од Провансе

15. Констанца од Арла

31. Adelaide of Anjou

Референце

1. Setton, Kenneth M.; Hazard, Harry W.; Zacour, Norman P. (јун 1990). A History of the Crusades: The Impact of the Crusades on Europe. Univ of Wisconsin Press. стр. 120. ISBN 978-0-299-10744-4.

Литература

• Setton, Kenneth M.; Hazard, Harry W.; Zacour, Norman P. (јун 1990). A History of the Crusades: The Impact of the Crusades on Europe. Univ of Wisconsin Press. стр. 120. ISBN 978-0-299-10744-4.
• Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.