поглавар Римокатоличке цркве From Wikipedia, the free encyclopedia
Урбан II, право име Ед де Лажери (фр. ; рођен у месту Шатијон сир Марн 1035; преминуо у Риму 29. јула 1099. године), био је римски папа од 1088. до своје смрти 1099. године.
| Урбан II Urbanus II | |
|---|---|
 Папа Урбан II | |
| Пуно име | Ед де Лажери |
| Датум рођења | 1035. |
| Место рођења | Шатијон сир Марн,  Краљевина Француска |
| Датум смрти | 29. јул 1099. (63/64 год.) |
| Место смрти | Рим,  Папска држава |
| Редослед | 159. |
| Понтификат | 12. март 1088 - 29. јул 1099. |
| Претходник | Папа Виктор III |
| Наследник | Папа Паскал II |
Пореклом Француз, био је припадник бенедиктинаца, најстаријег монашког реда у католичкој цркви. Одгајан је за клерика у Ремсу у школи Светог Бруна где је и постављен 1055/60. године за архиђакона. Између 1067. и 1070. напредовао до приора. На предлог папе Гргура VII долази у Рим где је постављен за кардинала бискупа Остије. Године 1084. послат је као легат у Немачку. Убрзо, након четири године, 12. марта 1088. изабран је за папу.
За време свог понтификата наставља политику папе Гргура VII у борби за инвеституру против Хенрика IV, Светог римског цара. Бацио је анатему на француског краља Филипа I, односно (екскомуницирао) га је. У то време Селџуци су заузели већи део Мале Азије па свети град Јерусалим бива угрожен. Подстакнут молбом византијског цара Алексија I Комнина да му помогне у одбрани Јерусалима, Урбан II на концилима у Пјаченци и Клермону (1095), пред око 200 присутних бискупа и племића, позива вернике на у крсташки рат за ослобођење Христовог гроба и ослобађање светог града Јерусалима од неверника.
Папа Урбан II, 27. новембра 1095.:[1]
Јерусалим сада држе непријатељи Христови. Он жуди за ослобађањем и не престаје да вас преклиње како бисте му притекли у помоћ. Бог је вама Францима подарио славу по оружју већу но што је у других народа. Стога са ревношћу предузмите ово путовање да бисте се ослободили својих греха, са извесношћу награде - непролазне славе у царству небеском.
Тако је започела за средњоевропску историју врло значајна епоха крсташких ратова.
Умро је две недеље након освајања Јерусалима од стране Крсташа. Проглашен за светитеља 1881. године. Дан сећања на њега је 29. јул.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
