Роберт II Нормандијски
From Wikipedia, the free encyclopedia
Роберт II Нормандијски (фр. ; око 1051 — 3. фебруар 1134) био је војвода Нормандије (1087—1106) и један од најзначајнијих учесника Првог крсташког похода.
Роберт Нормандијски | |
---|---|
Датум рођења | око 1051. |
Место рођења | Војводство Нормандија |
Датум смрти | 3. фебруар 1134.(1134-02-03) (82/83 год.) |
Место смрти | Кардиф, Гламорган |
Супружник | Розала од Италије, Берта од Бургундије, Констанца од Арла |
Потомство | William Clito |
Родитељи | Вилијам I Освајач Матилда Фландријска |
Династија | Норманска династија |
Војвода Нормандије | |
Претходник | Вилијам I Освајач |
Наследник | Хенри I |
Био је син нормандијског војводе Вилијама, који је 1066. постао енглески краљ. Отац га је одредио за насљедника у Нормандији; са њим, међутим, није имао добар однос, као и са браћом Вилијамом Риђим и Хенријем који су му 1077. једном на двору из шале просули садржаје ноћне посуде на главу. Када је Вилијам одбио да их казни, Роберт се побунио против њега; мир је постигнут тек 1080. посредовањем мајке Матилде.
Војводство је наслиједио након очеве смрти 1087. године, док је Вилијам Риђи наследио Енглеску; два брата су се договорила да ће један другог наследити након смрти. Међутим, већ следеће године су имали краткотрајни сукоб када је Роберт подржао побуњене енглеске бароне. Године 1096. је Роберт отишао у Први крсташки рат, где се истакао као храбар борац, али лош војсковођа. Док се враћао из Палестине, године 1100. је у Енглеској умро Вилијам Риђи, што је искористио Хенри да преузме престо.
Сматрајући да је тиме да је преварен, Роберт је 1101. је због тога извео инвазију Енглеске настојећи свргнути Хенрија. Када се искрцао, схватио је да су локално племство и народ против њега, па се вратио у Нормандију. Четири године касније је, пак, Хенри настојао трајно уклонити Робертове пријетње па је напао Нормандију. У бици код Теншбреја је Роберт поражен и заробљен, а Хенри је преузео власт над Нормандијом као војвода. Роберт је остатак живота провео у заробљеништву, дочекавши дубоку старост. Није имао законите деце.