Рачунарски алгебарски систем
From Wikipedia, the free encyclopedia
Рачунарски алгебарски систем (скраћено РАС) је апликација која омогућава израчунавања над математичким изразима на начин сличан ономе који користе математичари и научници. Развој рачунарских алгебарских система током друге половине двадесетог века је део дисциплине под називом "симболичко рачунање" ("алгебарско рачунање"), које је подстакло рад са алгоритмима над математичким објектима као што су нпр. полиноми.
Рачунарски алгебарски системи се могу поделити у две класе: на специјализоване и оне са главном сврхом. Специјализовани су намењени посебним областима математике, као што су теорија бројева, теорија група, или подучавању основа математике.
Рачунарски алгебарски системи са главном сврхом су обично корисни за корисника који ради на било ком научном пољу и захтева манипулацију математичким изразима. Да би био користан, рачунарски алгебарски систем са главном сврхом мора да поседује одређена својства:
- Корисничко сучеље које омогућава унос и приказ математичких формула
- програмски језик и интерпретатор (често се резултат израчунавања појављује у непредвидивој форми и са непредвидивом величином; зато је интервенција корисника често потребна)
- упрошћивач, систем прераде за упрошћавање математичких формула
- управљач меморијом, укључујући ђубретара, неопходни због огромне величине података, који се могу појавити током израчунавања
- аритметика произвољне прецизности, потребна због огромног проја целих бројева који се могу појавити
- велика библиотека математичких алгоритама
Библиотека мора да покрије захтеве како корисника, тако и упрошћивача. На пример, израчунавање највећих заједничких делилаца полинома се систематично користи за упрошћавање израза које укључује разломке.
Овако велика листа рачунарских захтева објашњење је за мали број рачунарских алгебарских система са главном сврхом. Главни преставници су: Аксиом, Максима, Магма, Мејпл, Математика и Сејџ.