Паралелност (геометрија)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Паралелност у геометрији представља однос између два геометријска објекта. Примери дефинисања паралелности у еуклидској геометрији су:
- Две праве су паралелне уколико се налазе у једној равни и не секу се.
- Права је паралелна са равни, уколико са њом нема пресечних тачака. (еуклидски простор)
- Две различите равни су паралелне уколико се не секу. (еуклидски простор)
![=](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/55/Parallel_%28PSF%29.png/640px-Parallel_%28PSF%29.png)
У тродимензионом простору треба разликовати појам паралелности и мимоилажења. Уколико две праве не леже у истој равни и не секу се, онда су исте мимоилазне а не паралелне. По сличном концепту постоји и појам мимоилазних равни у еуклидским просторима већих димензија. У еуклидском простору , за два афина потпростора 1 + 1 и 2 + 2 каже се да су паралелни ако је један од одговарајућих векторских потпростора 1 и 2 потпростор другог. У геометријском простору тачака у којем је уведен појам бесконачно далеких тачака, два геометријска објекта су паралелна уколико се секу у бесконачно далекој тачки.
Паралелне праве су предмет Еуклидовог паралелног постулата.[1] Паралелизам је првенствено својство афине геометрије, а еуклидска геометрија је посебан пример ове врсте геометрије. У неким другим геометријама, као што је хиперболична геометрија, линије могу имати аналогна својства која се називају паралелизам.