Паганизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Паганизам, паганство и јазичество представља појмове који се користе да означе политеистичке древне и савремене религије. Овај термин су први пут користили у четвртом веку рани хришћани за популације Римског царства које су практиковале политеизам, било зато што су били у већој мери рурални и провинцијални у односу на хришћанску популацију, или зато што они нису били војници Христа.[2][3] Алтернативни термини у хришћанским текстовима за исту групу су хелени,[4][5][6] гентили и незнабошци.[7]
Паганин и паганизам су били пежоративни термини за политеистичке групе, који имплицирају њихову инфериорност.[7] Паганизам је широко конотиран као „религија сељаштва”,[7] и током већег дела своје историје је био погрдан термин.[8] Током и након средњег века, паганин је пежоративни термин који се користио за било коју неаврамску или непознату религију, и термин који претпоставља веровање у лажне богове.[9][10]
Много је научних расправа о пореклу термина паганин.[11] У 19. веку, паганизам је усвојен као самоописни термин од стране чланова разних уметничких група инспирисаних древним светом. У 20. веку самоописно су га примењивали практичари модерног паганизма, неопаганских покрета и политеистички реконструкционисти. Модерне паганске традиције често инкорпорирају веровања или праксе, као што је богослужење природе,[12] која се разликују од оних у највећим светским религијама.[13][14]
Савремено познавање старих паганских религија долази из више извора, укључујући антрополошке истраживачке податке, доказе археолошких артефаката, и историјске приказе древних писаца о културама које су биле познате у време класичне антике. Форме ових религија, под утицајем разних историјских паганских веровања премодерне Европе, данас постоје и познате су као савремени или модерни паганизам, који се назива и неопаганизам.[15][16]
Док већина паганских религија изражава поглед на свет који је пантеистички, политеистички или анимистички, постоје и монотеистички пагани.[17]