Физичка антропологија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Физичка антропологија или биолошка антропологија (грчки = живот + άνθρωπος - = човек + λoγοs - = наука, знање, учење) проучава механизме биолошке еволуције, генетичко наследство, људску прилагодљивост и варијабилност, приматологију, морфологију примата, као и фосилне остатке људске еволуције.[1] То је основна биолошка наука чији је предмет истраживања човек, те његови изумрли хоминински преци и гледано из еволуционарне перспективе сродни нељудски примати. Биоантропологија обухвата низ проблемских научних дисциплина, од молекуларне биологије, преко цитологије, хистологије, анатомије, генетике, физиологије, екологиоје (и др.) – до еволуције човјека и палеоантропологије.[2] У тим подручјима, биологија човека се се преклапа и дифузно прожима са осталим природним наукама (хемија, физика, геологија итд) и математичко-информатичким наукама[3][4][5]
Примењена биоантропологија има неколико веома значајних подручја деловања, на основу чега се издвајају: медицинска, форензичка, индустријска антропологија и сл.[6]