Западни степски сточари
From Wikipedia, the free encyclopedia
Западни степски сточари (ЗСС) је назив коришћен у археогенетици за посебну предачку компоненту која је први пут откривена код особе која потиче из доба енеолита, чији су остаци пронађени у Понтско-каспијској степи, а која је касније откривена у древним популацијама које су припадале хвалинској, средњостошкој и култури јамног гроба. У данашњим европским и јужноазијским популацијама ова предачка компонента има значајан удео.[lower-alpha 1][lower-alpha 2] Често су у употреби изрази јамно (јамнаја) порекло, порекло повезанао са јамним, степско порекло и порекло повезанао са степским.[5]
Сматра се да западни степски сточари потичу од источних ловаца-сакупљача (ИЛС) који су се мешали са кавкаским ловцима-сакупљачима (КЛС), а ЗСС компонента представља мешавину ИЛС и КЛС предачких генетских компоненти у приближно једнаким размерама (ИЛС око 60% и КЛС око 40%), са већим доприносом Y-ДНК хаплогрупа наслеђених од ИЛС мушкараца. Y-ДНК хаплогрупе које се јављају код западних степских сточара нису униформне, носиоци културе јамног гроба су углавном припадали хаплогрупи R1b-Z2103, док је мањи део припадао хаплогрупи I2a2, а носиоци старије Хвалинске културе су такође углавном припадали R1b хаплогрупи, али и R1a, Q1a, J и I2a2, док су носиоци касније културе импресо керамике (са високим уделом ЗСС генетске компоненте) углавном припадали хаплогрупи R1b у најранијим узорцима, а у каснијим хаплогрупи R1a-M417.[6][7][8]
Око 3000 године пре нове ере, носиоци културе јамног гроба или блиско сродне скупине,[1] која је имала висок удео ЗСС порекла и око 10-18% удела порекла од раних европских земљорадника (РЕЗ),[4] започела је масовну сеобу којом се проширила по Евроазији. Већина савремених лингвиста, археолога и генетичара сматра да је ова сеоба повезана са ширењем барем неких индоевропских језика. Порекло од ЗСС из овог периода се често назива степско порекло из раног и средњег бронзаног доба (СПРСБД).[lower-alpha 3]
Ова сеоба је повезана са пореклом носилаца културе линеарне керамике, који су имали око 75% ЗСС порекла и пореклом носилаца културе звонастих пехара („источна грана“), који су имали око 50% ЗСС порекла. Међутим, веза између ових скупина није у потпуности разјашњена.[9] Експанзија ЗСС је резултирала скоро потпуним нестанком Y-ДНК Раних Европских Земљорадника (РЕЗ) из европског генетског резервоара, и значајном променом културног и генетског пејзажа Европе. Током бронзаног доба, носиоци културе линеарне керамике, који су имали примесу порекла од староседелаца средње Европе, започели су повратну сеобу у степу, где су створили синташтинску културу, а порекло од ЗСС из овог периода назива се степско порекло из средњег и касног бронзаног доба (СПСКБД) или синташтинско порекло.[lower-alpha 3] Носиоци андроновске културе и срубне културе, пренели су СПСКБД у средњу и јужну Азију заједно са индоиранским језицима, оставивши дуготрајно културно и генетско наслеђе.
Данашње становништво Европе је у највећој мери резултат мешања западних ловаца-сакупљача, источних ловаца-сакупљача и западних степских сточара. У Европи удео западних степских сточара је највећи међу Норвежанима, око 50%,[10] док у јужној Азији достиже врхунац код народа Калаш, такође око 50% према једном извору,[11] док се према другом извору креће око 30%.[12]