![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Alfred_Palmer_Smokestacks.jpg/640px-Alfred_Palmer_Smokestacks.jpg&w=640&q=50)
Загађење ваздуха
уношење честица, биолошких молекула или других штетних материјала у Земљину атмосферу / From Wikipedia, the free encyclopedia
Загађење ваздуха подразумева присуство хемикалија, честица или биолошких материјала који наносе штету или узрокују нелагодност код човека и других живих бића, односно који угрожавају природну средину у атмосфери.[1] Ваздух је прозрачна смеша природних гасова и ситних честица које имају сталан састав и које се налазе у стабилној равнотежи. Међутим, ваздух изнад многих градова је данас мрачан и суморан, а хоризонт нестаје у измаглици. Смог је последица загађења. Загађење ваздуха је такође контаминација унутрашњег или спољашњег окружења хемијским, физичким или биолошким агенсима који мењају природне карактеристике атмосфере.[1] Постоји много различитих врста загађивача ваздуха, као што су гасови (укључујући амонијак, угљен-моноксид, сумпор-диоксид, азотни оксиди, метан и хлорофлуороугљеници), честице (и органске и неорганске) и биолошки молекули. Загађење ваздуха може изазвати болести, алергије, па чак и смрт људи; такође може нанети штету другим живим организмима као што су животиње и усеви, и може оштетити природно окружење (на пример, климатске промене, исцрпљење озона или деградација станишта) или изграђено окружење (на пример, киселе кише).[2] Загађење ваздуха може бити узроковано људским активностима[3] и природним феноменима.[4] Квалитет ваздуха је уско повезан са климом на Земљи и екосистемима на глобалном нивоу. Многи од оних који доприносе загађењу ваздуха такође су извори емисије гасова стаклене баште, односно сагоревања фосилних горива.[1]
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Alfred_Palmer_Smokestacks.jpg/640px-Alfred_Palmer_Smokestacks.jpg)
Загађење ваздуха је значајан фактор ризика за бројне болести повезане са загађењем, укључујући респираторне инфекције, срчане болести, ХОБП, мождани удар и рак плућа.[5] Све већи број доказа сугерише да изложеност загађењу ваздуха може бити повезана са смањеним IQ резултатима, ограниченом когницијом,[6] повећаним ризиком од психијатријских поремећаја као што је депресија[7] и неповољним перинаталним здрављем.[8] Ефекти лошег квалитета ваздуха на здравље људи су далекосежни, али углавном утичу на дисајни и кардиоваскуларни систем тела.[9][10] Индивидуалне реакције на загађиваче ваздуха зависе од врсте загађивача којој је човек изложен,[11][12] степена изложености, здравственог статуса појединца и генетике.[13] Загађење ваздуха у затвореном простору и лош квалитет градског ваздуха наведени су као два од најгорих проблема токсичног загађења на свету у извештају Блексмит института за 2008. годину у свету о најгоре загађеним местима на свету.[14] Само загађење ваздуха узрокује 2,1[15][16] до 4,21 милиона смртних случајева годишње.[5][17] Свеукупно, загађење ваздуха сваке године узрокује смрт око 7 милиона људи широм света и највећи је појединачни ризик по животну средину у свету.[5][18][19]
Загађење ваздуха је највећи фактор ризика животне средине за болести и прерану смрт[5][20] и четврти највећи фактор ризика у целини за људско здравље.[21] Загађење ваздуха узрокује прерану смрт око 7 милиона људи широм света сваке године,[5] или глобално просечно скраћење очекиваног животног века (LLE) од 2,9 година,[22] и није дошло до значајне промене у броју смртних случајева изазваних свим облицима загађења од најмање 2015. године.[20] Загађење спољашњег ваздуха које се може приписати само употреби фосилних горива узрокује око 3,61 милиона смртних случајева годишње,[17] што га чини једним од највећих фактора који доприносе људској смртности.[5] Антропогени озон узрокује око 470.000 превремених смрти годишње и загађење финим честицама (PM2.5) од око још 2,1 милиона.[16] Обим кризе загађења ваздуха је велики: СЗО је 2018. године проценила да „9 од 10 људи удише ваздух који садржи високе нивое загађивача.“[23] Иако су последице по здравље велике, начин на који се проблем решава у великој мери се сматра насумичнним[24][23][25] или неадекватним.[20]
Светска банка је проценила да губици благостања (превремене смрти) и губици продуктивности (изгубљена радна снага) изазвани загађењем ваздуха коштају светску економију 5 билиона долара годишње.[26][27][28] Трошкови загађења ваздуха су генерално спољни утицај на савремени економски систем и већину људских активности, иако се понекад надокнађују кроз праћење, законодавство и регулативу.[29][30]
Доступне су многе различите технологије и стратегије за смањење загађења ваздуха.[31] Иако већина земаља има законе о загађењу ваздуха, према UNEP-у, 43 одсто земаља нема законску дефиницију загађења ваздуха, 31 одсто нема стандарде квалитета ваздуха на отвореном, 49 одсто ограничава своју дефиницију само на спољашње загађење, а само 31 одсто има законе за борбу против загађења које потиче изван њихових граница.[32] Национални закони о квалитету ваздуха су често били веома ефикасни, посебно Закон о чистом ваздуху из 1956. у Британији и Закон о чистом ваздуху САД, уведен 1963. године.[33][34] Неки од ових напора су били успешни на међународном нивоу, као што је Монтреалски протокол,[35] који је смањио ослобађање штетних хемикалија које оштећују озонски омотач, и Хелсиншки протокол из 1985. године,[36] који је смањио емисије сумпора,[37] док су други, као што је међународна акција на климатским променама,[38][39][40] били мање успешни.