Деутеријум
Тешки, стабилни изотоп водоника. Атомско језгро садржи по један протон и неутрон, а језгро обичног водоника има само један протон. Хемијски симбол му је ²H али се користи и симбол D. Сам за себе није хемијски елемент. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Деутеријум, познат и као тешки водоник, је стабилни изотоп водоника чије атомско језгро садржи по један протон и неутрон, док језгро обичног водоника има само један протон. Природна распрострањеност је 1/6500 (на сваки атом деутеријума дође 6500 атома водоника).
Опште | |
---|---|
Симбол | 2H или D |
Име | деутеријум, H или D-2, Водоник-2 |
Број протона | 1 |
Број неутрона | 1 |
Подаци о нуклидима | |
Распрострањеност у природи | 0.0156% (Земља) |
Маса изотопа | 2.01410178 |
Спин | 1+ |
Вишак енергије | 13135.720± 0.001 |
Eнергија везања | 2224.52± 0.20 |
Изотопи Потпуна таблеа нуклида |
Хемијски симбол му је 2H али се користи и симбол D мада деутеријум сам за себе није хемијски елемент. Хемијски се понаша идентично водонику уз изразити изотопски ефект. Два изотопа се могу разликовати помоћу масене спектрометрије због огромне разлике у атомској маси и нуклеарне магнетне резонанције због огромне разлике у резонантним фреквенцијама. Због изотопског ефекта и физичке особине једињења деутеријума могу значајно да се разликују од водоничних аналога; на пример, D2O, тешка вода је вискознија од H2O, (лаке воде) и има знатно вишу тачку топљења. Атомско језгро деутеријума назива се деутерон, има спин +1 па је, према томе, бозон.
Постојање деутеријума у звездама је важан податак за космологију. Приликом фузије у звездама деутеријум се троши, а осим нуклеосинтезе након Великог праска, нема другог процеса синтезе деутеријума. Дакле, присуство деутеријума у звездама је један од кључних аргумената у корист теорије Великог праска наспрам стационарне теорије о настанку свемира.