Грип
From Wikipedia, the free encyclopedia
Грип или инфлуенца, заразна болест примарно дисајног система узрокована је вирусом који се преноси капљицама у ваздуху, које су настале кијањем или кашљањем заражене особе.[1] Већина заражених се опоравља у року од недељу дана, мада се код старијих особа и оних са астмом, срчаним и плућним болестима могу јавити компликације у облику бронхитиса или упале плућа. Симптоми могу да буду од благих до озбиљних.[2] Најчешћи симптоми обухватају: високу температуру, цурење носа, запаљење грла, бол у мишићима, главобољу, кашљање, и осећај умора.[1] Ови симптоми типично почињу два дана након излагања вирусу и углавном трају мање од недељу дана.[1] Кашаљ, међутим, може да траје више од две недеље.[1] Код деце се може јавити мучнина и повраћање, док до тога обично не долази код одраслих.[3] Мучнина и повраћање се чешће јављају код невезане инфекције гастроентеритиса, која се понекад нетачно назива „стомачним грипом“ или „24-часовним грип“.[3] Компликације узроковане грипом могу да обухватају виралну пнеумонију, секундарну бактеријску пнеумонију, синусне инфекције, и погоршање пређашњих здравствених проблема узрокованих астмом или затајењем срца.[2][4]
Грип | |
---|---|
Вирус грипа увећан 100.000 пута | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Инфектологија Епидемиологија |
МКБ-10 | J10, J11 |
МКБ-9-CM | 487 |
DiseasesDB | 6791 |
MedlinePlus | 000080 |
eMedicine | med/1170 ped/3006 |
Patient UK | Грип |
MeSH | D007251 |
Три типа инфлуенце утичу на људе.[4] Обично се вирус шири путем ваздуха из кашља и кијања.[1] Сматра се да до тога најчешће долази на релативно малим растојањима.[5] Такође се може пренети додиривањем контаминираних површина и накнадним додиривање уста или очију.[2][5] Особа може да буде заразна за друге пре и током болести.[2] Инфекција се може потврдити тестирањем грла, испљувка, или носа за присуство вируса.[4] Више брзих тестова је доступно; мада људи могу да имају инфекцију и ако су резултати теста негативни.[4] Тип полимеразне ланчане реакције који детектује вирусну РНК је тачнији.[4]
Фреквентно прање руку умањује ризик од инфекције пошто се вирус инактивира сапуном.[6] Ношење хируршке маске је исто тако корисно.[6] Светска здравствена организација препоручује годишњу вакцинацију против грипа за особе са високим степеном ризика.[1] Вакцина је обично ефективна против три или четири типа грипа.[1] Она се углавном добро толерише. Вакцина направљена за једну годину не мора да буде корисна наредне године, зато што вирус брзо еволуира. Антивирусни лекови, као што је инхибитор неураминидазе оселтамивир између осталих, се користе за третирање грипа.[1] Њихова корисност код оних који су иначе здрави не изгледа да надмашује ризике од њихове употребе.[7] Они се нису показали корисним код особа са другим здравственим проблемима.[7][8]
Грип се шири по свету у виду годишњих епидемија, што доводи до око три до пет милиона случајева озбиљне болести и око 250.000 до 500.000 смртних случајева.[1] У северним и јужним деловима света до ширења болести долази углавном током зиме, док се у областима око екватора болест може ширити у било ком добу године.[1] Смртни случајеви се јављају углавном код младих, старих и особа са здравственим проблемима.[1] Велике епидемије познате као пандемије су ређе.[4] У 20. веку три пандемије грипа су се јавиле: Шпански грип из 1918, Азијски грип из 1958, и Хонгконшки грип из 1968, сваки од којих је довео до више од милиона мртвих.[9] Светска здравствена организација је декларисала епидемију новог типа инфлуенза А/Х1Н1 као пандемију свињске инфлуенце из јуна 2009.[10]
Осим код људи грип се јавља код свиња, коња и још неких сисара, као и код неких дивљих и домаћих птица.[11] Неки типови грипа могу се преносити са једне врсте на другу. На пример, 1997. у Хонг Конгу се сој вируса са пилића почео преносити на људе. Због високе заразности и ширења, грип се често појављује у епидемијама, а ако се почне ширити по удаљеним крајевима света (што није реткост у данашњем свету брзих међународних путовања) назива се пандемија. Сваке године више милиона људи оболи од грипа, а смртност је мања од 1%. Организација САД за контролу и превенцију болести рачуна више од 20.000 смрти у САД узрокованих грипом. Пандемија грипа 1918—1919. године, тзв. шпански грип или шпањолка, била је најгора забележена те је убила око 20 милиона у свету.