![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/77/India_78.40398E_20.74980N.jpg/640px-India_78.40398E_20.74980N.jpg&w=640&q=50)
Географија Индије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Географија Индије је изузетно разноврсна, крајолици се простиру од снегом покривених планинских ланаца до пустиња, низија, брежуљака и висоравни. Клима се креће од екваторијалне на крајњем југу до климе тундре на хималајским висинама. Индија обухвата већину Индијског потконтинента и има обалу дугу преко 7.000 од које већина лежи на полуострву које је истурено у Индијски океан. Индија се на западу граничи с Арапским морем, а на истоку с Бенгалским заливом.
Географија Индије | |
---|---|
![]() | |
Континент | Азија |
Регион | Јужна Азија Индијски потконтинент |
Координате | 20° 00′ N 77° 00′ E |
Површина | 3.287.263 km² (7.) — копно 90,44% — вода 9,56% |
Дужина обале | 7.516 |
Границе | Копнене границе: 14.103 Бангладеш: 4.053 км Бутан:605 Мјанмар: 1.463 км Кина: 3,380 км Непал: 1.690 км Пакистан: 2.912 |
Највиша тачка | Канченџанга[1] 8.598 м |
Најнижа тачка | Кутанад -2,2 м |
Најдужа река | Ганг-Брамапутра |
Највеће језеро | Језеро Чилка |
Плодна Индоганшка низија заузима већи део северне, средње и источне Индије, док висораван Декан заузима већи део јужне Индије. На западу земље налази се пустиња Тар, која је делом стеновита, а делом пешчана пустиња, док индијске источне и североисточне границе чини високи хималајски ланац. Не може се са сигурношћу говорити о највиша тачки у Индији због територијалног спора с Пакистаном. Према индијској тврдњи највиша тачка (смештена у спорној територији Кашмира) К2 налази се на висини од 8.611 . Највиша тачка на неспорној индијској територији је Канченџанга на 8.598 .
Индија се граничи с Пакистаном, Народном Републиком Кином, Бангладешом, Мјанмаром, Непалом, Бутаном и Авганистаном[2]. Шри Ланка и Малдиви су острвске државе јужно од Индије. Земља је подељена на 28 држава, шест федералних административних савезних територија и територију националног главног града. Политичке поделе углавном следе језичке и етничке границе уместо географских.