Беспилотна летелица
vrsta letelice bez pilota, malih dimenzija i težine do 10 kilograma. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Беспилотна летелица (БПЛ; енгл. ) или популарно дрон (енгл. — „трут”), је ваздухоплов којим управља навигатор, пилот са даљинским преносом сигнала са земље или који лети аутономно по задатим запамћеним подацима. БПЛ се користе у цивилне и војне сврхе.
Беспилотна летелица | ||
---|---|---|
Опште | ||
Намена | надгледање / извиђање / шпијунска / борбена / вишенаменска / обележавање циљева / летећа мета | |
Посада | без посаде | |
Земља порекла | земља, носилац развоја | |
Произвођач | фабрика, произвођач | |
Први лет | датум првог лета | |
Почетак производње | датум лансирања производње | |
Уведен у употребу | датум одлуке о увођењу у оперативну употребу | |
Повучен из употребе | датум повлачења из оперативне употребе | |
Статус | тренутни статус | |
Први корисник | прва држава која ју је увела у оперативну употребу | |
Број примерака | укупан број произведених примерака | |
Димензије | ||
Дужина | растојање две најудаљеније тачке на летелици, дуж осе, | |
Размах крила | растојање две најудаљеније тачке на крилу, дуж осе, | |
Висина | растојање од равни стајанке до највише тачке авиона, дуж осе, | |
Површина крила | усвојена репера површина крила, у плану, | |
Маса | ||
Празан | маса празне опремљене БПЛ, | |
Нормална полетна | стандардна маса у полетању БПЛ, | |
Макс. тежина при узлетању | максимална могућа маса БПЛ, у полетању, | |
Макс. спољни терет | маса подвесних терета (наоружања, резервоара са горивом и контејнера са опремом, у комбинацијама), | |
Погон | ||
Турбо-млазни мотор | Турбомлазни мотор | |
Потисак ТММ | потисак, | |
Ракетни мотор | Ракетни мотор | |
Потисак РМ | потисак, | |
Турбо-елисни мотор | Турбоелисни мотор | |
ТЕМ снага | снага, | |
Клипно-елисни мотор | Клипни мотор | |
Снага | снага, | |
Перформансе | ||
Брзина крстарења | брзина, за највећу аутономију лета, | |
Макс. брзина на | максимална брзина, на оптимално висини лета, | |
Макс. брзина на | максимална брзина, на нивоу мора, | |
Тактички радијус кретања | растојање до најудаљеније тачке, до које БПЛ може безбедно отићи и вратити се, са расположивим горивом, | |
Долет | растојање до најудаљеније тачке, до које БПЛ може безбедно прелетети, у једном смеру, | |
Плафон лета | највећа висина, коју БПЛ може постићи, | |
Брзина пењања | највећа вертикална брзина, при пењању БПЛ, |
Најмасовнија употреба БПЛ је у војсци. За разлику од крстареће ракете, БПЛ је конструисана за вишекратну употребу и дефинише се по свим правилима струке као и остали ваздухоплови, али је без посаде и пилота. Може бити и са једнократном употребом, као „самоубица“ тада је максимално једноставна, јефтина пуна експлозива и користи се за уништавање посебно важних циљева као крстарећа ракета, а може и као мета за гађање, средствима противваздухопловне одбране. Према намени се опрема, наоружава или је без наоружања. Раније су се користили старији ваздухоплови, повучени из оперативне употребе, које је пилот напуштао пре његовог гађања.[1] Аеродинамичка и структурална конструкција је идентична као код пилотираних авиона или хеликоптера, са посадама. Чешће се пројектују као авиони, а ређе као беспилотни хеликоптери.
Техника и принцип полетања и слетања су често идентични ваздухоплову са пилотом, а постоје и решења са катапултирањем и приземљењем са падобраном. Најчешће се управља комбиновано са вођењем из земаљске станице са даљинским преносом командног сигнала, а поједини делови трајекторије аутономно, унапред запамћеним навигацијским подацима и задатим компонентама вектора стања лета.
Тренутно, војне БПЛ претежно обављају извиђачке, шпијунске али све више и директне борбене задатке.[2] Америчко ратно ваздухопловство планира огромно повећање флоте БПЛ у оперативној употреби до 2047. године.[3] Сасвим је извесно да ће борбени авиони 6. генерације бити беспилотни и алтернативним могућностима са посадом / без посаде.
БПЛ се користе и у цивилне сврхе као што је аероснимање, откривање пожара, борба против ватрене стихије, надгледање подручја угрожених поплавама, надгледање саобраћаја, кретање животињског света, надгледање траса цевовода са нафтом, гасом и са другим флуидима, као и у системима видео обезбеђења. Поред надгледања, дронови се данас користе у пољопривреди, за прикупљање података у научно-истраживачке сврхе и испоруку производа и пакета. Такође, спортови који укључују дронове, као што су трке дронова, постају све популарнији.