Беспилотна летелица

Беспилотна летелица (БПЛ; енгл. ) или популарно дрон (енгл. — „трут”), је ваздухоплов којим управља навигатор, пилот са даљинским преносом сигнала са земље или који лети аутономно по задатим запамћеним подацима. БПЛ се користе у цивилне и војне сврхе.

Беспилотна летелица
Опште
Намена	надгледање / извиђање / шпијунска / борбена / вишенаменска / обележавање циљева / летећа мета
Посада	без посаде
Земља порекла	земља, носилац развоја
Произвођач	фабрика, произвођач
Први лет	датум првог лета
Почетак производње	датум лансирања производње
Уведен у употребу	датум одлуке о увођењу у оперативну употребу
Повучен из употребе	датум повлачења из оперативне употребе
Статус	тренутни статус
Први корисник	прва држава која ју је увела у оперативну употребу
Број примерака	укупан број произведених примерака
Димензије
Дужина	растојање две најудаљеније тачке на летелици, дуж осе,
Размах крила	растојање две најудаљеније тачке на крилу, дуж осе,
Висина	растојање од равни стајанке до највише тачке авиона, дуж осе,
Површина крила	усвојена репера површина крила, у плану,
Маса
Празан	маса празне опремљене БПЛ,
Нормална полетна	стандардна маса у полетању БПЛ,
Макс. тежина при узлетању	максимална могућа маса БПЛ, у полетању,
Макс. спољни терет	маса подвесних терета (наоружања, резервоара са горивом и контејнера са опремом, у комбинацијама),
Погон
Турбо-млазни мотор	Турбомлазни мотор
Потисак ТММ	потисак,
Ракетни мотор	Ракетни мотор
Потисак РМ	потисак,
Турбо-елисни мотор	Турбоелисни мотор
ТЕМ снага	снага,
Клипно-елисни мотор	Клипни мотор
Снага	снага,
Перформансе
Брзина крстарења	брзина, за највећу аутономију лета,
Макс. брзина на	максимална брзина, на оптимално висини лета,
Макс. брзина на	максимална брзина, на нивоу мора,
Тактички радијус кретања	растојање до најудаљеније тачке, до које БПЛ може безбедно отићи и вратити се, са расположивим горивом,
Долет	растојање до најудаљеније тачке, до које БПЛ може безбедно прелетети, у једном смеру,
Плафон лета	највећа висина, коју БПЛ може постићи,
Брзина пењања	највећа вертикална брзина, при пењању БПЛ,

Групна слика разних типова БПЛ

Најмасовнија употреба БПЛ је у војсци. За разлику од крстареће ракете, БПЛ је конструисана за вишекратну употребу и дефинише се по свим правилима струке као и остали ваздухоплови, али је без посаде и пилота. Може бити и са једнократном употребом, као „самоубица“ тада је максимално једноставна, јефтина пуна експлозива и користи се за уништавање посебно важних циљева као крстарећа ракета, а може и као мета за гађање, средствима противваздухопловне одбране. Према намени се опрема, наоружава или је без наоружања. Раније су се користили старији ваздухоплови, повучени из оперативне употребе, које је пилот напуштао пре његовог гађања.^[1] Аеродинамичка и структурална конструкција је идентична као код пилотираних авиона или хеликоптера, са посадама. Чешће се пројектују као авиони, а ређе као беспилотни хеликоптери.

Техника и принцип полетања и слетања су често идентични ваздухоплову са пилотом, а постоје и решења са катапултирањем и приземљењем са падобраном. Најчешће се управља комбиновано са вођењем из земаљске станице са даљинским преносом командног сигнала, а поједини делови трајекторије аутономно, унапред запамћеним навигацијским подацима и задатим компонентама вектора стања лета.

Тренутно, војне БПЛ претежно обављају извиђачке, шпијунске али све више и директне борбене задатке.^[2] Америчко ратно ваздухопловство планира огромно повећање флоте БПЛ у оперативној употреби до 2047. године.^[3] Сасвим је извесно да ће борбени авиони 6. генерације бити беспилотни и алтернативним могућностима са посадом / без посаде.

БПЛ се користе и у цивилне сврхе као што је аероснимање, откривање пожара, борба против ватрене стихије, надгледање подручја угрожених поплавама, надгледање саобраћаја, кретање животињског света, надгледање траса цевовода са нафтом, гасом и са другим флуидима, као и у системима видео обезбеђења. Поред надгледања, дронови се данас користе у пољопривреди, за прикупљање података у научно-истраживачке сврхе и испоруку производа и пакета. Такође, спортови који укључују дронове, као што су трке дронова, постају све популарнији.

Корист

Корисност војне употребе беспилотних летелица (БПЛ) сликовито оцртава португалска ауторка чланка Класификација БПЛ, својим уводним цитатом:^[4]

„

Замисли себе усред бојног поља са само једним заиста убедљивим циљем: да маневришеш и дејствујеш од једне до друге тачке и да извршаваш своју мисију - са наградом сопственог опстанка. Једно оком фокусираш на сталне претње, а друго на оријентацију у простору! Тензија и дубок страх те граби, изложен си смртној опасности, а мораш то превазићи и супротставити се. Ово ти је приоритет и шанса за преживљавање! Зар не би радије да, док далеко бесни сукоб, седиш за столом у контролној станици мисије, усмераваш БПЛ и безбедно извршаваш свој задатак? Помоћу БПЛ, усмереном антеном, можеш безбедно да учиниш више него што си непосредно могао на бојном пољу, а ниси животно угрожен?

”

Класификација

Класификација БПЛ може бити извршена по основу више аспеката. Европска асоцијација (енгл. ) (EURO UVS) сачинила је класификацију БПЛ, на основу параметара као што су надморска висина лета, аутономија, брзина, максимална тежина полетања, величина итд.^[4]

Начин управљања

Беспилотне летелице могу бити:

• неуправљане;
• аутоматски управљане;
• даљински управљане од стране пилота, смештеног у статичкој станици или мобилном возилу, на тлу.^[а]

Маса, трајање и висина лета

Класификација БПЛ, према међусобно повезаним параметрима, као што су маса, време, долет и надморска висина лета, сврстава их у групе:

• „микро“, са масом до 10 , аутономија (трајање) лета око 1 сат и радијус до 1 ;
• „мини“, са масом до 50 , аутономија лета од неколико сати и радијус до 3 до 5 ;
• „миди“, са масом до 1.000 , аутономија лета од 10 до 12 сати и висине ок 9 до 10 ;
• „тешке“ на висинама до 20 лета и аутономија лета дужа од 24 сати.

Намена

Најчешћа намена БПЛ:

• „мета и мамац“ - симулира непријатељску летелицу или ракету, у току обуке у гађању земља-ваздух, ваздух-ваздух;
• извиђање - прикупљање и преношење обавештајних података из ваздушног простора и са тла, у реалном времену и меморисање истих (инфо);
• борбена - дејства ваздух-тло, ваздух-ваздух и електронско ратовање, у високо ризичним мисијама (види: Беспилотна борбена летелица);
• логистичка - карго пренос и друге логистичке операције;
• експерименталне - истраживање и развој нових и напредних технологија;
• цивилно - привредна и комерцијална употреба, у широком спектру задатака.

Захтеви за: микро БПЛ

Карактеристике	Вредности
Величина	< 15 sm
Тежина	100 g
Носивост	10 g
Долет	1–10 km
Аутономија	60 min
Плафон	< 150 m
Мах брзина	15 m / s

По значају извршаваних војних задатака БПЛ могу бити:

• тактичке и
• стратегијске.

Тактичке БПЛ се могу поделити у шест поткатегорија: „затвореног“, кратког, средњег, великог долета и ауторитета и најзад, средњег плафона и великог долета, а стратегијске (погледај доњу табелу).^[4]

Дефиниција и категорије

Пилотска станица на земљи, за управљање са Предатором, Ирак 7. август 2007.

БПЛ је летелица са непрекидном информатичком везом, без потребе за људском посадом. Оне обављају различите задатке за потребе војске и у домену цивилног сектора / комерцијалне потребе. Иако се БПЛ углавном користи у војсци, са њом се могу обављати и научне мисије, задаци јавне безбедности, комерцијални послови, као и пренос визуелних података из области катастрофа, подаци за карте, градњу комуникационих релеја, тражење и спашавање, надзор саобраћаја, и тако даље. БПЛ се може контролисати на даљину, полу-аутономно, аутономно, или комбиновано. Заиста, много различитих типова БПЛ постоје, с различитим могућностима и потребама корисника. Неколико различитих интересних групација су предложили стварање референтних стандарда за међународну заједницу БПЛ. Европска асоцијација БПЛ система (EURO UVS) сачинила је класификацију система БПЛ на основу основних параметара као висина лета, аутономија, брзина, максимална тежина у полетању, величина итд. Универзална табела категорија, приказана је испод. Идентификују се четири главне категорије: микро/мини (види табелу десно), тактичке, стратегијске, као и за посебне задатке. Микро и мини БПЛ обухватају категорију најмањих, које лете на мањим висинама (испод 300 m). Пројекат за ову класу уређаја је фокусиран на стварање БПЛ које раде у урбаним срединама и кањонима или чак унутар зграде, дуж њених ходника, носећи прислушне и визуелне сензоре (предајнике и ТВ камере).^[4]

Средње и велике БПЛ су најчешће војне, тактичког и стратегијског значаја, за извршавање целе лепезе војних мисија.

У наредној табели су дате четири главне категорије БПЛ: микро / мини, тактичке, стратешки и за посебне задатке.

Представнички примери за категорије БПЛ^[4]

Групе	Категорија (акроним)	Мах тежина у полетању (kg)	Плафон (m)	Аутономност (h)	Домет сигнала (Km)	Примери
						Мисије	Летелице (примери)
Микро / Мини	Микро	0,10	250	1	< 10	контакт, узорковање, присмотра унутар зграде	Блак видов, Микростар, Микробат, Фан коптер, Кватро коптер, Москито, Хорнет, Мите
	Мини	< 30	150-300	< 2	< 10	филм и емитовање индустрије, пољопривреда, мерења загађења, присмотра унутар зграде, комуникација	Микадо, Аладин, Тракер, Драгонеј, Равен, Поентер II Кароло C40/P50, Шкорпио, Максменд R-50, Робо-коптер, YH-300SL
Тактичке	„Затвореног“ долета	150	3.000	2-4	10-30	RSTA, детекција мина, претраживање и спасавање, EW	Обсервер I, Фантом, Коптер 4, Микадо, Робо-коптер 300, Поентер, Кемкоптер, Аиријел, и Агрикултуар RMax
	Кратког долета	200	3.000	3-6	30-70	BDA, RSTA, EW, детекција мина	Скорпи 6/30, Луна, Силвер Фокс, Еј виев, Фиребирд, Р-Макс Агро / Фотографија, Хорнет, Равен, Фантом, ГолденЕие 100, Флирт, Нептун
	Средњег долета	150-500	3.000-5.000	6-10	70-200	BDA, RSTA, EW, детекција мина, NBC мрежа	Хантер B, Муки, Аеростар, Снипер, Фалко, Армор X7, Смарт UAV, UCAR, Игл еј+, Алис, Екстендер, Шадов 200/400
	Великог долета	–	5.000	6-13	200-500	RSTA, BDA, комуникациони релеј	Хантер, Виџилант 502
	Велики ауторитет	500-1.500	5.000-8.000	12-24	> 500	BDA, RSTA, EW, комуникациони релејни пренос, NBC узорковање	Аеросонде, Вултуре II Exp, Шадов 600, Серчер II, Хермес 450S/450T/700
	Средња висина, велики ауторитет	1.000-1.500	5.000-8.000	24-48	> 500	BDA, RSTA, EW испорука оружја, комуникациони релеј, NBC узорковање	Скајфор, Хермес 1500, Херон TP, MQ-1 предатор, Предатор-IT, Игл-1/2, Даркстар, E-Хантер, Доминатор
Стратегијске	Велики плафон и ауторитет	2.500-12.500	15.000-20.000	24-48	> 2.000	BDA, RSTA, EW, комуникациони релеј, подстицај фазе пресретања летилица, глобално обезбеђење аеродрома	Глобал хоук, Раптор, Кондор, Десеус, Хелиос, Предатор B/C, Либелуле, Еврохоук, Меркартор, Сензоркрафт, Глобал обсервер, Патфиндер плус
За посебне задатке	Смртоносне (самоубице)	250	3.000-4.000	3-4	300	Против-радарске, Против-бродске, Против-авионске, Против-инфраструктуре	MALI, Харпу, Ларк, Марула
	Мамци	250	50-5.000	< 4	0-500	Обмана у ваздушном простору и на мору	Флерт, MALD, Нулка, ITALD, Шукер
	За стратосферу	-	20.000-30.000	> 48	> 2.000	-	Пегас
	Еко-страто-сферне	-	> 30.000	-	-	-	Марс флајер, MAC-1
Интернационални преглед категорија БПЛ је приказан за стање 2006. године.

Историја

Историја у војној употреби

Најранији покушај да се направи БПЛ имао је Арчибалд Лоу 1916. године.^[5] Никола Тесла је дао опис флоте беспилотних борбених летелица 1915. године.^[6] Одређени број даљински управљаних летелица, укључујући и Хјуит-спери аутоматски авион (енгл. ), развијен је током и након Првог светског рата.^[5] Већи број је направљен током Другог светског рата услед технолошког напретка и стварања техничких предуслова. Превасходно су коришћене за обуку артиљеријских јединица противваздухопловне одбране у симулацији угаоног праћења циља. Млазни мотор је уграђиван након Другог светског рата, као код Рајан фајерби , 1951. године. Када су развијена ватрена и ракетна оружја противваздухопловне одбране ваздух-ваздух и ваздух-земља, БПЛ су коришћене као летеће мете (трутови) за обуку у реалном гађању. Прво значајније коришћење БПЛ је било тек у Вијетнамском рату, када су највише коришћене за обележавање циљева за дејство авијације.

ИнВиев БПЛ за употребу у научне, комерцијалне и државне истраживачке апликације.

The RQ-7 шедоу, спремна је за испоруку.

САД су повећале улагање у истраживање БПЛ након што је 1960. године оборен Локид U-2, изнад територије СССР, чиме је повећана забринутост за судбину пилота у шпијунским и извиђачким задацима.^[7] У борбама током инцидента у Тонкин заливу од 2. до 4. августа 1964. године, између морнарица САД и Северног Вијетнама, коришћена је први пут БПЛ са борбеним задатком.^[8] Тада је објављена и прва слика оборене БЛП,^[9] на шта званични представници САД нису имали коментар.

Тупиљев Ту-143 "Лет", совјетска беспилотна извиђача летелица, израђена је у 950 примерака од 1973. до 1989. Коришћена је током совјетског рата у Авганистану.

Током Јомкипурског рата 1973. године, сиријске ракетне батерије у Либану направиле су велике губитке израелским борбеним авионима. Као одговор, Израел је развио прву модерну БПЛ. Израелско пионирско коришћење беспилотних летелица су били надзор у реалном времену, електронско ратовање и лажни мамци за противничке снаге.^[10][11][12] Радарско замрачивање ваздушног простора са избаченим мамцима од станиолских листића су омогућили Израелу да у потпуности неутралише сиријску противваздухопловну одбрану почетком Либанског рата 1982., што је за резултет имало да Израел није изгубио ниједног пилота.^[13]

Као и сва модерна висока технологија, БПЛ су првенствено развијане за војне потребе, а касније су почеле да се користе и у цивилне сврхе. Неке БПЛ, као што је амерички -1 Предатор могу носити оружје и извршавати борбене задатке. Прва борбена БПЛ је била експериментални пројекат Боинг , која је служила за испитивање ове наменске технологије.

Јаковљев-1Т "Пчела" на лансеру, совјетска беспилотна летелица од 1986. године за извиђање и корекцију артиљеријске ватре домета до 60 км. Коришћена је током Првог чеченског рата.

Друге, као што су Глобал хоук блок 30, користе се за извиђање и надгледање. Такође, „летелице мете“, користе се инсталацијом даљинског управљања за обуку у гађању циљева у ваздушном простору, при извођењу војних вежби и испитивање новог оружја.

Израелска БПЛ Херон.

У неколико програма, САД спроводе истраживања и развој програма БПЛ. Као пример за то је заједнички програм, са називом енгл. (), у оквиру кога Америчко ратно ваздухопловство и морнарица заједно развијају борбене варијанте.^[14][15] Истраживачке институције и НАСА раде на истраживању и развоју система беспилотних летелица са адаптивном (променљивом) конфигурацијом у току лета, захваљујући „паметним“ технологијама. Основни облик летелице аутоматски мења конфигурацију, сходно захтевима оптимизације аеродинамичких карактеристика, зависно од услова различитих фаза лета.^[16] Такође, у Европи се развија БПЛ нЕУРОн, намењена за борбу против других БПЛ.

Остаци оборене америчке БПЛ -1 Предатор током агресије НАТО-а на СР Југославију, Музеј ваздухопловства у Београду.

У току НАТО агресије на СРЈ, коришћене су БПЛ типа -289 и немачке типа EMT луна за извиђање. У Ираку 2003. године, са БПЛ, подржавана је инспекција Уједињених нација за наоружање.

У извештају Гардијана^[3] презентиран је план Америчког ратног ваздухопловства, у коме је предвиђено огромно повећање флоте БПЛ у оперативној употреби 2047. године. Ови планови су инспирисани са променом у војном размишљању на основу тренутно постигнутих резултата у деликатним и ризичним задацима са БПЛ, посебно у борби против организованог тероризма. У Америчком ратном ваздухопловству расте број војних лица који су оперативно ангажовани на БПЛ, скоро су достигли обим као на пилотираним авионима. Максималан обим пораста БПЛ је био у периоду 2006. до 2009. године, од 12 повећано је на 50 типова.

Ратовање са БПЛ је доста критиковано, због великог процента страдања цивилног становништва.^[17] Такође су се критике односиле и на прећутно кршење суверенитета држава.

Критичари истичу да је употреба БПЛ против Повеље УН. Председник Обама и америчка влада се и даље држе аргумената и доктрине свог претходног Председника Буша.

Такође, искуство указује да постоји могућност веома једноставног снимања видео података о учинку БПЛ и на тај начин треба пратити и контролисати њихову употребу и тако спречавати злоупотребе, сагласно Повељи УН.^[18]

БПЛ MQ-8 фаир скаут	БПЛ Шибел камкоптер S-100, са лаком вишенаменском ракетом.

Историја у цивилној употреби

Повећава се тенденција употребе БПЛ у цивилне сврхе и у том циљу, врше се интензивна истраживања. Поред примене у разним службама масовно се уводе БПЛ у употребу у полицији, за контролу саобраћаја праћење извршиоца разбојништава и других кривичних дела. Њихова примена у полицији има одређених потешкоћа у ставовима парламената појединих земаља. Поред тога, постоји забринутост и за заштиту података. У процени штета од природних непогода — олује, пожара, поплава, земљотреса и друго, БПЛ се користе професионално за прикупљање релевантних података извиђањем, преносом слике у реалном времену и снимањем стања. БПЛ су врло често у тој улози незаменљиве.^[19]

У Немачкој је у току програм развоја БПЛ које ће моћи детектовати појаву пожара у широком рејону надгледања. Планира се надгледање целе територије и са интеграцијом информација, што ће драстично смањити штете и последице од пожара. Пренос података ће бити интегрисан и презентиран, у реалном времену, центрима за ванредне догађаје.^[20]

У циљу обуке и едукације становништва у Немачкој, постављена је експериментална организација која окупља хобисте за даљинско беспилотно летење.

Од априла 2010. године, НАСА ради на глобалном истраживање атмосфере уз употребу БПЛ са дугим временским остајањем у ваздуху (ауторитетом). За ову намену БПЛ носе додатне пакете разних сензора, који се користе за мерења већег броја величина и промена за потребе научних истраживања. БПЛ су у августу и септембру 2010. године сакупиле многобројне информације о ураганима „Ерл“ и „Френк“.^[21][22][23]

Фотографијама, из ваздушног простора, које праве БПЛ, прикупљају се корисни подаци за истраживање, анализе и процене, као и добијање законитости, развоја и интензитета дејства парка ветра.^[24][25]

У марту 2011. године коришћене су америчке БПЛ Глобал хоук блок30 у операцији процене оштећења неклералне електране у Јапану, од земљотреса и цунамија.^[26]

У децембру 2011. године, еколошко друштво за очување животне средине на мору успоставило је надгледање, контролу и откривање криволова китова у јапанским морима са БПЛ.^[27]

Типични профил лета беспилотне летелице, у задацима надгледања.

Развој и производња БПЛ

Развој и производња БПЛ су глобалне активности, широм света. САД и Израел су први почели да развијају ову технологију и активности, а амерички произвођачи су имали удео на тржишту од преко 60% у 2006. години, а предвиђа се повећање за 5-10% после 2016. Нотроп, Граман и Џенерал атомикс су доминантни произвођачи у овом сегменту индустријске производње. Остварују то са БПЛ Глобал хоук, Предатор и Маринер. Израелски и европски произвођачи су другостепени због нижих могућности властитог инвестирања. Европски удео на тржишту представља само 4% од глобалног промета у 2006. години.

Трошкови развоја за америчке војне БПЛ, као и код већине војних програма, имају тенденцију да прекораче своје почетне процене. Ово је углавном због промена у захтевима за време развоја и пропуста у рационалном искоришћењу расположивих капацитета.^[6][28]

Степен аутономије БПЛ

Рана употреба БПЛ, била је током рата у Вијетнаму. Оне су након лансирања снимале видео-записе на филмској траци у уређају на летелици. Често су лансиране и летеле су у правој линији, или у унапред подешеној кружној путањи и прикупљале су видео податке све док нису остале без горива, након чега су слетале. После слетања, филм се развијао за анализу. Због једноставне природе ових летелица, исте су често биле називане трутови. Са новим системима радио управљања, постале су даљински управљиве, са далеко проширеном и софистицираном наменом, па и далеко корисније. Данашње БПЛ комбинују даљинско управљање и компјутеризовану аутоматизацију, као и потпуно аутономни лет. Савременије верзије могу имати уграђене команде лета са даљинским управљањем и помоћне системе аутоматизације за обављање људских дужности пилота ниског нивоа, као што су одржавање брзине, стабилизација на путањи и одређене функције навигације за задату трајекторију. Овако софистициране системе је погрешно даље називати трутом, напротив оне су „паметне“ летелице, поготово што оне могу већи део своје трајекторије да излете без људске интервенције.

Произилази да старије беспилотне летелице нису биле уопште „аутономне“. У ствари, област „аутономије“ БПЛ је новији појам и у сталном је развоју, чија економија је у великој мери вођена са војним приоритетним потребама за престиж у ефикасности. У односу на производњу хардвера БПЛ, тржиште за технологију „аутономије“, прилично је незрело и неразвијено. Због тога, „аутономија“ ће и даље наставити да буде уско грло развоја будућих БПЛ. Ова област је под технолошком и привредном тајном, а још више је заштићена у војном сегменту.^[б][29]

Технологија за аутономију лета БПЛ обухвата следеће категорије:^[30]

• Фузију информација сензора: Комбиновање информација из различитих сензора које користе системи БПЛ.
• Комуникација: Управљање са комуникацијама и координација између више учесника у условима непотпуних и несавршених информација.
• Одређивање трајекторије лета: Одређивање оптималне путање лета за БПЛ, сусрет са одређеним циљевима и ограничења мисије, као што су физичке препреке или количина горива.
• Генерисање управљања по заданој трајекторији: Одређивање оптималног управљања за жељени маневар да би се следила задана трајекторија, или оптимални прелет са једне локације на другу.
• Стандард кретања по трајекторији: специфични захтеви стратегије управљања са ограничењем одступања БПЛ у оквиру неке прописане величине на путањи (дозвољена толеранција).
• Расподела задатака: Одређивање оптималне поделе задатака учесника у оквиру групе, са временом и ограничењем опреме.
• Здружена тактика: Формулисање оптималних тактичких секвенци и просторног распореда између активности учесника у циљу повећања укупног ефекта и резултата у оквиру целе мисије.

У општем смислу „аутономија“ се обично дефинише као способност да се доносе одлуке без људске интервенције. У том смислу, циљ „аутономије“ је да научи БПЛ да буде „паметна“ и да се понаша што сличније као кад са њом управља човек. Та особина може да се повеже са развојем области вештачке интелигенције, експертских система, неуронских мрежа, машинског учења, обраде природних језика и са визијом. Међутим, пут технолошког развоја у области „аутономије“, углавном је следио приступ одоздо нагоре, као што су хијерархијски системи управљања, и новији резултати су у великој мери на основу искуства у области теорије управљања (аутоматике), а мање рачунарске струке. На основу тога, највероватније да ће „аутономија“ наставити да се развија првенствено кроз теорију управљања и аутоматике.

У извесној мери, крајњи циљ је у развоју технологија „аутономије“ БПЛ да замени човека пилота. Остаје да се види да ли будући развој технологије „аутономије“, може бити ограничен са политичком климом око њене употребе у одређеним апликацијама БПЛ. Резултат тога, вештачка визија за пилотирање није способна да достигне ниво човека пилота. Може само да му се приближи. НАСА је користила синтетичке визије за пробне пилоте на програму у раним осамдесетим годинама 20. века (види слику доле), али са појавом „аутономије“ на вишем технолошком нивоу у БПЛ са софистицираним аутопилотом, у великој мери смањена је потреба за синтетичку визију.

Технологије интероперабилности беспилотне летелице постале су од суштинског значаја као системи са којима је доказана њихова велика могућност у војним операцијама, имајући у виду сувише изазовне и опасне радње за војску. НАТО је покренуо питање потребе за заједништво кроз споразум стандардизације (енгл. ) 4586. Презентирао је споразум, који је почео са процесом ратификације, у 1992. години. Циљ је, да се омогући савезничким народима да лако деле информације добијене од беспилотних летелица кроз заједничке технологије „језика“ контролних станица. Стандард 4586 обухвата да БПЛ буду способне да „разумеју“ информације у стандардизованим форматима порука. Исто тако, сазнања добијених из других усклађених БПЛ, могу се пренети на летелицу као специфичне поруке из формата за беспрекорну интероперабилност.^[31] То може да функционише са заједничком подршком тог протокола свих држава савезника. Амандмани су од тада придодати на оригинални текст споразума, на основу повратних информација и примедби од стручњака из области индустрије и панела познатих као тим старатеља за подршку. Друго издање стандарда 4586 је тренутно у разматрању. Постоје многи системи који су данас доступни, а који се развијају у складу са 4586, укључујући и производе од лидера у индустрији, као што су велике корпорације.^[32]

Станица за управљање са БПЛ, са приказивачким екранима.	Даљинска „вештачка кабина“ (синтетичка), од експерименталне летелице .

Интеграција хардвера и софтвера, у функцији „анатомије“ лета БПЛ

Технологија „аутономије“ БПЛ је настала интегрисањем механичких и електронских компоненти, као што су рам и сензори навигације, рачунари, батерије и остали сензори. Овај пакет опреме обавља функције за „аутономне“ задатке са тежњом за минималне разлоге интервенције даљинског оператора, човека пилота. Уграђене компоненте могу се сврстати у групе:

• рачунар за управљање са летом (енгл. ) (FCC),
• навигациони сензори,
• комуникацијски модул и
• енергетско напајање.

Рачунар за управљање са летом је са уграђеним програмом 104, пројектован је са компатибилним електронским плочама због индустријског степена поузданости, компактности и могућности проширивања капацитета. Главна плоча покреће процесор „Пентиум“ 233 са 64 и 72 флеш диск . Серијско повећање улаза на плочу, преко њене могућности, обично се решава са преузимањем плоча (), и уз конверзију енергетског снабдевања преоптерећене плоче , преко за комуникацију, серво управљања и снаге снабдевања, сваком посебно. Срце навигације је усвојени инерцијални навигациони систем (ИНС) Боинг . Он се састоји од пакета „чврсто“ уграђених инерцијалних сензора и дигиталног процесора сигнала са серијским прикључком. Излаз навигационог система је серијско решење. Потребно је периодично ажурирање показивања сензора ИНС у односу на позицију са спољним реперима, да би се исправила системска грешка процене позиције БПЛ.

Глобални позитиони систем (), који се користи у овој управљачкој структури је Новател -2. Он има изузетну тачност од 2 . Рачунар команди лета добије позицију и вредност линеарне и угаоне брзине БПЛ, велике прецизности, процењене од Новател -2 преко -232. Он преноси конвертоване поруке о процени положаја из пакета према , сваке секунде. На основу добијених навигационих података, израчунава излаз за четири канала управљања: пропињање, скретање, ваљање и режим рада мотора. На основу тога улаза командне површине и „гас“ мотора се покрећу са комерцијално доступним серво моторима, који прихватају сигнале (у трајању 14-21 , као референтне команде, са вредностима кашњења од 0,8-2,4 , „временска константа“). Да би се осигурала безбедност, додаје се посебно коло на прилагођено преузимање плоче да би се могло пребацити управљање са на радио предајник, за управљање пилота из земаљске командне станице. Други канали при случају прекорачењу могућности основног панела прочитаће излаз радио рисивера да би човек пилот преузео команду над БПЛ. Ово решење се показало изузетно важним за систем идентификације и повратне информације за помоћ и поузданост у летењу.

Комуникациони модул садржи два модема са бежичним картицама од 900 и једне бежичне етернет картице од 2.4 . Врста уређаја за комуникације се бира на основу типа мисије. Бежични модеми су кориснији за мисије великог долета, јер њихов је супериорни опсег до 20 mi (32 km). Мана им је релативно спор проток (<11,5 ). Један бежични модем се користи за пренос навигационих података, а други се користи за читање диференцијалних података које емитује . У нормалним ситуацијама, бежична етернет картица од 2,4 има предност због релативно великог протока (до 11 Mbps), свестраности и ниске излазне снаге и смањених потенцијалних сметњи код осетљивих радњи. Тренутно, бежични етернет се користи као кичма више учесника у систему који се састоји од већег броја БПЛ.

Земаљска станица се састоји од базне станице и преносног рачунара намењеног за комуникације и уређаја као што су бежични модем или бежични етернет. Земаљска станица прати и чува податке о лету БПЛ и шаље команде за навигацију на „језику“ управљања са БПЛ.

Веће беспилотне летелице су опремљене уграђеном визијом коју подржава процесна јединица () и камером са зумом на платформи. може да прати објекат циљ са одређеним бојама и израчунава своју координацију на основу на навигационе податке добијене од рачунара путем серијске везе. Може се приступити по независном бежичном етернету за праћење и отклањање грешака сврхе. опслужује виталну улогу визије слетања, избегавања објеката на земљи (обилажење препрека) откривање и препознавање слике и плана релевантне зграде.^[32]

Преглед беспилотних летелица у свету, у 2011.

Преглед беспилотних летелица, у оперативној употреби у свету, у 2011 . години.

Назив БПЛ	Држава	Фабрика	Класа	Категорија	Брзина	Аутоно мија	Радијус	Маса	Слика
Средњи опсег аутономије лета
Спервер B[33]	Француска	Сажем	војна	извиђач	150	12	200	350
FR102[34]	Француска	Флајинг робот	цив. и војна	извиђач	80	20	150	600
Патролер[35]	Француска	Сажем	војна	извиђач	100	18	?	980
Вочкипер 450[36]	Уједињено Краљевство	Елбит системи	војна	извиђач	180	20	200	450
Фјури[37]	Уједињено Краљевство	БАЕ систем	војна	надгледање	?	?	?	?	Архивирано на сајту (8. август 2014)
Херти 1A[38]	Уједињено Краљевство	БАЕ систем	војна	извиђач	210	30	?	500
Херти 1B[39]	Уједињено Краљевство	БАЕ систем	војна	извиђач	210	25	?	500
Шедоу 600[40]	САД	AAI корп.	војна	извиђач	190	12	200	270	Архивирано на сајту (14. октобар 2020)
Перистар[41]	САД	KUCHERA	цивилна војна	надзор	160	20	?	600
Проулер II[42]	САД	Џенерал атомикс вазд. системи	војна	надзор	230	18	?	340
Скај рајдер[43]	САД	Авио систем	војна	вишенамен.	300	25	?	1.800
Скај вочер[тражи се извор]	САД	Авио систем	војна	извиђач	250	12	?	1.300
VSTAR[44]	САД	Фронтлајн вазд.	војна	извиђач	740	24	?	1.050
MQ5B Хантер[45]	Израел	IAI MALAT	војна	вишенамен.	222	15	100-200	810	[46]
Хермес 450[47]	Израел	Елбит системи	војна	извиђач	180	20	200	450
ASN 207[48]	Кина	XI’AN ASN техника	војна	извиђач	180	16	600	450	Архивирано на сајту (15. септембар 2020)
БПЛ Супер Ренџер[49]	Швајцарска	RUAG аероспејс	војна	извиђач	230	20	200	500
YABHON RX[тражи се извор]	Уједињени Арапски Емирати	ATS ADCOM група	војна	извиђач	300	40	?	530
BZK 005 БПЛ[тражи се извор]	Кина	Универзитет	војна	извиђач	180	40	2.400	1.250
Снарк[50]	Нови Зеланд	TGR хеликпт.	војна	борбена	289	24+	5.500	1.130
Супер Ренџер[51]	Нови Зеланд	TGR хеликпт.	цивилна	надзор	?	?	?	?	Архивирано на сајту (8. август 2014)
SIDM[52]	Француска	EADS	војна	извиђач	220	30	1.700	1.200	[53]
Еромале[54]	Француска	EADS	војна	борбена	?	24	1.500	?
Игл 2[55]	Интернационална	EADS-IAI MALAT	војна	вишенамен.	460	24	2.900	3.600	[56]
SDM[52]	Интернационална	Дасо и ++	војна	вишенамен.	450	30	?	5.080
E-хантер[57]	Интернационална	Нотроп и ++	војна	вишенамен.	220	25+	?	950
Херон БПЛ[58]	Интернационална	Нотроп++	војна	извиђач	300	30	?	1.500
MQ-1 Предатор[59]	САД	Селекс галилео++	војна	борбена	217	24	?	1.020
Доминатор[60]	Израел	Аеронау. системи	војна	извиђач	354	28	300	1.300	Архивирано на сајту (19. јун 2013)
Доминатор II[61]	Израел	Елбит системи	војна	извиђач	230	50	?	1.100	Архивирано на сајту (8. август 2014)
Хермес 1500[62]	Израел	Елбит системи	војна	борбена	240	24+	200	1.500
Хермес 900[63]	Израел	Елбит системи	војна	извиђач	220	36	?	550	[64]
Меркјури 3[тражи се извор]	Израел	EMIT авиони	војна	извиђач	260	30	?	550
EITAN[тражи се извор]	Израел	IAI MALAT	војна	извиђач	450	30	?	5.050
Махац[65]	Израел	IAI MALAT	војна	извиђач	230	40	1.000	1.100
Херон TP[66]	Израел	IAI MALAT	војна	извиђач	450	30	?	5.080
BATELEUR[67]	Јужна Африка	Денел аеросп. сист.	војна	извиђач	250	18-24	750	1.000
TIHA[68]	Турска	Турска вазд. инд.	војна	извиђач	140	24	200	150
MANTIS[69]	Уједињено Краљевство	BAE систем и++	војна	извиђач	?	24	?	?	Архивирано на сајту (8. август 2014)
Орион БПЛ[70]	САД	Аурора летни скинчес	?	експеримент.	440	30	?	5.080	Архивирано на сајту (6. март 2016)
A160 HUMMINGBIRD	САД	Боинг	експерим.	извиђач	250	30-40	4.600	1.800	Архивирано на сајту (18. септембар 2020)
GNAT 750[71]	САД	Џенерал атомикс	војна	извиђач	259	40	2.750	700
I GNAT ER[72]	САД	Џенерал атомикс	војна	извиђач	220	40	2.750	1.040	[мртва веза]
RQ-1 предатор[73]	САД	Џенерал атомикс	војна	извиђач	220	40	3.700	1.040
Предатор C[74]	САД	Џенерал атомикс	војна	борбена	740	20	?	?
Скај вориор[тражи се извор]	САД	Џенерал атомикс	војна	вишенамен.	?	?	?	?
Даркстар[75]	САД	Локод-Мартин и Боинг	војна	извиђач	550	12	?	3.900	Архивирано на сајту (8. септембар 2020)
Даркстар B[61]	САД	Локод-Мартин и Боинг	војна	?	?	?	?	?
RQ-170 Сентинел[тражи се извор]	САД	Локод-Мартин	војна	?	?	?	?	?
Велика аутономија, на великој висини лета
WZ-2000[76]	Кина	GUIZHOU вазд. инду.	војна	вишенамен.	800	?	2.400	1.700
Либелул[77]	Француска	TECKNISOLAR SENI	?	?	?	?	?	?	Архивирано на сајту (24. септембар 2015)
Јурохоук[78]	Интернационална	Еурохок ГМБХ	војна	извиђач	570	36	3.000	14.630
Блеклинкс[79]	Италија	Аленија аерон.	војна	?	?	36	?	3.500	Архивирано на сајту (21. август 2015)
Зонд-1[80]	Русија	Сухој	цивилна	комуникације	M = 0,5	18	12.000	12.000
Зонд-2[80]	Русија	Сухој	цив.-војна	вишенамен.	M = 0,6	24	12.000	12.000
Лали[81]	Сингапур	Сингапурска вазд. инду.	војна	извиђач	?	?	?	5.000	Архивирано на сајту (22. мај 2011)
Смарт ај[82]	Уједињени Арапски Емирати	ATS ADCOM група	војна	извиђач	220	?	?	1.300
Зепхур[83]	Уједињено Краљевство	QINETIQ	цив.-војна	надгледање	22	82	?	30
Алтаир[84]	САД	Џенерал атомикс	цив.-војна	истраживачка	400	30	9.580	3.266	[85]
Алтус[86]	САД	Џенерал атомикс	цив.-војна	истраживачка	120	24+	5.500	970	[87]
MQ-9 рипер[88]	САД	Џенерал атомикс	војна	вишенам.	400	32	12.260	4.530	[89]
Маринер[90]	САД	Џенерал атомикс	војна	мор. извиђ.	440	49	15.180	5.000	Архивирано на сајту (7. децембар 2013)
ХАЛЕ-D[91]	САД	Локид Мартин	војна	експерим.	36	?	?	?
P-175 поликат[92]	САД	Локид Мартин	цив.-војна	извиђач	?	4	?	4.000	Архивирано на сајту (11. август 2011)
Глобал хоук блок30[93]	САД	Нортроп Граман	војна	извиђач	800	36	25.000	?
RQ-4A глобал хоук[94]	САД	Нортроп Граман	војна	извиђач	630	35	22.230	12.100	[95]
RQ-4B глобал хоук[96]	САД	Нортроп Граман	војна	извиђач	570	36	22.780	14.630
RQ-4N[97]	САД	Нортроп Граман	војна	мор. извиђач	?	?	?	?
Протеус[98]	САД	SCALED COMPOSITES	?	експерим.	500	14	?	5.670	[99]
Глобал обсервер[100]	САД	AEROVIRONMENT	цивилна-војна	извиђач	?	дуго	?	4.500
Глобал обсервер GO-1[тражи се извор]	САД	AEROVIRONMENT	цив.-војна	извиђач	?	?	?	1.800
Глобал обсервер GO-2[тражи се извор]	САД	AEROVIRONMENT	цив.-војна	извиђач	200	24	780	4.100
Одисеус[101]	САД	AURORA FLIHT SCIE.	цив.-војна	извиђач	?	44.000	?	4.500
Орион хал[тражи се извор]	САД	AURORA FLIHT SCIE.	цив.-војна	извиђач	450	100	?	3.170	Архивирано на сајту (7. мај 2012)
Фантом ај[102]	САД	Боинг	цив.-војна	извиђач	?	96	?	?
Рапид ај[103]	САД	DARPA	војна	надзор	?	?	?	?
Велика аутономија, на малој висини лета
MKIII и IV[104]	Аустралија	AAI CORP.	цивилна	надзор	150	24+	3.000+	15
Дурими[105][106]	Јужна Кореја	институт	цив.-војна	извиђач	130	30	3.300	15
Аеросонда марк 4.4[107][108]	САД	AAI CORP.	цив.-војна	извиђач	120	24	?	16,8	[109]
Аеросонда марк 5[110]	САД	AAI CORP.	војна	борбена	?	30	?	?	Архивирано на сајту (30. август 2020)
Сенд драгон[111]	САД	Аером. инжењеринг	војна	борбена	?	?	?	?
Инсајт[112]	САД	NSITU	војна	борбена	135	20	100	20
Интегратор[113]	САД	NSITU	војна	борбена	165	24	100	60
Најт игл[114]	САД	NSITU	војна	борбена	145	18+	100	21
Скен игл[115]	САД	NSITU	војна	борбена	145	15	100	18
Лирс IV[116]	САД	ISL INC. Бош аеросп.	војна	борбена	200	30	150	54,4
Борбене беспилотне летелице
Баракуда БПЛ[117]	Немачка	EADS Немачка	војна	борбена	600	?	?	3.250	q_80, w_636/193eb1yg1gu45jpg.jpg[мртва веза]
нЕУРОн[118]	Француска	Марсел Дасо	војна	борбена	850	?	?	6.500
Скај X[119]	Италија	Аленија аеронаут.	војна	борбена	645	1	185	1.450
СКАТ[120]	Русија	Микојан	војна	борбена	800	?	?	10.000	Архивирано на сајту (20. јун 2013)
ПРОРИВ[121]| Русија	Јаковљев	војна	борбена	?	?	?	10.000
ПРОРИВ Р[121]	Русија	Јаковљев	војна	извиђач	?	20	?	9.800
Шарк[122]	Шведска	SAAB	војна	борбена	М = 0,8	?	?	60
Коракс UCAV[123]	Уједињено Краљевство	БАЕ систем	војна	борбена	?	?	?	?
Рејвен[124]	Уједињено Краљевство	БАЕ систем	војна	борбена	?	?	?	?
Таранис[125]	Уједињено Краљевство	БАЕ систем	војна	борбена	?	?	?	8.000
AD 150[126]	САД	Амерички дин. летни сист.	војна	борбена	555	?	?	1.040
Бетлхог 100X[127]	САД	Амерички дин. летни сист.	војна	борбена	500	8	270	1.450	Архивирано на сајту (12. јун 2012)
Екскалибур[128]	САД	Аурора летни сист.	војна	борбена	850	3	?	1.180
X45A[129]	САД	Боинг компанија	војна	борбена	М = 0,8	2	400	5.520
X45B[130]	САД	Боинг компанија	војна	борбена	850	2	?	8.610
X45C фантом реј[131]	САД	Боинг компанија	војна	борбена	М = 0,85	2	2.400	16.550
X46[132]	САД	Боинг компанија	војна	борбена	?	?	?	?
HTV-3[133]	САД	Локид-Мартин и ++	војна	борбена	М = 8	?	?	?
X47A[134]	САД	Нортроп-Граман	војна	борбена	?	?	2.800	2.500
X47B[135]	САД	Нортроп-Граман	војна	борбена	?	12	?	2.500
VTOL БПЛ[136]	САД	Виктори системи	војна	борбена	?	6	?	?	Архивирано на сајту (11. август 2014)

Напомене

1. Код савремених летелица је најчешћа комбинација последња два начина. Даљински је пилот води у рејон крстарења, а у томе рејону аутоматски крстари, са меморисаним програмом. Задаци борбених БПЛ, још увек се извршавају са вођењем од стране пилота.
2. Прави пример и доказ је догађање око недавног преузимања и заробљавања шпијунске БПЛ RQ-170 Сентинел, од стране Ирана.^[29]

Види још

• Списак беспилотних летелица
• Микро БПЛ (en)
• Мини БПЛ (en)
• Ултралаки авион

Референце

1. „unmanned aerial vehicle” (на језику: (језик: енглески)). thefreedictionary. Приступљено 31. 7. 2014. „unmanned aerial vehicle”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
2. axe, david (6. 17. 2009). „Strategist: Killer Drones Level Extremists' Advantage” (на језику: (језик: енглески)). wired. Приступљено 31. 7. 2014. „Strategist: Killer Drones Level Extremists’ Advantage” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
3. „US now trains more drone operators than pilots” (на језику: (језик: енглески)). theguardian. 23. 8. 2009. Приступљено 31. 7. 2014. „US now trains more drone operators than pilots”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
4. Maria de Fátima Bento (January/February 2008). „UAV Classification” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). insidegnss. Приступљено 31. 7. 2014. „UAV Classification” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
5. Taylor, A. J. P. Jane's Book of Remotely Piloted Vehicles.
6. Army UAS CoE Staff. „Eyes of the Army" U. S. Army Roadmap for Unmanned Aircraft Systems 2010-2035.” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). rucker.army. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2013. г. Приступљено 31. 7. 2014. „Eyes of the Army” U. S. Army Roadmap for Unmanned Aircraft Systems 2010-2035.”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
7. Wagner p. xi
8. Wagner p. xii
9. Wagner, стр. 78 harvnb грешка: no target: CITEREFWagner (help) & 79 photos
10. Scheve, Tom (22. 7. 2008). „A Brief History of UAVs” (на језику: (језик: енглески)). howstuffworks. Приступљено 3. 8. 2014. „A Brief History of UAVs”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
11. „Warplanes: Russia Buys A Bunch Of Israeli UAVs” (на језику: (језик: енглески)). strategypage. Приступљено 3. 8. 2014. „Warplanes: Russia Buys A Bunch Of Israeli UAVs”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
12. Azoulai, Yuval (24. 10. 2011). „Israel is producing unmanned vehicles for land and sea, as well as the air including helicopters.” (на језику: (језик: енглески)). globes.co. Приступљено 3. 8. 2014. „Israel is producing unmanned vehicles for land and sea, as well as the air including helicopters.”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
13. Levinson, Charles (13. 1. 2010). „Israeli Robots Remake Battlefield” (на језику: (језик: енглески)). online.wsj. Приступљено 3. 8. 2014. „Israeli Robots Remake Battlefield”CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
14. Axe, David (12. 21. 2010). „Killer Drones Converge on California, Ready to Take Off” (на језику: (језик: енглески)). wired. Приступљено 4. 8. 2014. „Killer Drones Converge on California, Ready to Take Off” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
15. „Technology, Adaptability & Transfer” (на језику: (језик: енглески)). darpa. Архивирано из оригинала 29. 8. 2012. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Technology, Adaptability & Transfer”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
16. „DARPA's Morphing Program” (на језику: (језик: енглески)). dnc.tamu. Архивирано из оригинала 02. 03. 2004. г. Приступљено 4. 8. 2014. „DARPA's Morphing Program”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
17. derStandard.at. „Britische Drohne tötet vier Zivilisten in Afghanistan - Afghanistan - derStandard.at › International”. Derstandard.at. Приступљено 21. 8. 2012.
18. Süddeutsche.de GmbH, Munich, Germany (17. 5. 2010). „Drohnen ausspioniert - Irakische Hacker blamieren US-Militär - Digital”. sueddeutsche.de. Приступљено 21. 8. 2012.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
19. „Neuartige VTOL-Flugzeuge liefern detaillier-te Schadenbilder aus der luft” (PDF) (на језику: (језик: немачки)). sprint. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 1. 2012. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Neuartige VTOL-Flugzeuge liefern detaillier-te Schadenbilder aus der luft”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
20. „Schutz für Mensch und Umwelt” (на језику: (језик: немачки)). gasmessung. 22. 9. 2008. Архивирано из оригинала 2. 10. 2013. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Schutz für Mensch und Umwelt”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
21. „US-Forscher setzen auf Spionagedrohnen” (на језику: (језик: енглески)). spiegel. 14. 4. 2010. Приступљено 4. 8. 2014. „US-Forscher setzen auf Spionagedrohnen”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
22. Bowes, Peter (14. 4. 2010). „Nasa drone embarks on science flights” (на језику: (језик: енглески)). news.bbc.co. Приступљено 4. 8. 2014. „Nasa drone embarks on science flights”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
23. „GloPac; Science Overview” (на језику: (језик: енглески)). espo.nasa. Архивирано из оригинала 16. 07. 2009. г. Приступљено 4. 8. 2014. „GloPac; Science Overview”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
24. „Windparks ineffizient” (на језику: (језик: немачки)). 3sat. Приступљено 4. 8. 2014. „Windparks ineffizient”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
25. Sauerbiera, M.; Eisenbeissb, H. „UAVS FOR THE DOCUMEN TATION OF ARCHAEOLOG ICAL EXCAVATIONS” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). isprs. Приступљено 10. 8. 2014.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
26. „Drohne muss auf AKW Fukushima notlanden” (на језику: (језик: енглески)). diepresse. 24. 6. 2011. Приступљено 4. 8. 2014. „Drohne muss auf AKW Fukushima notlanden”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
27. „Tierschützer spürten Walfänger mit Drohne auf” (на језику: (језик: немачки)). derstandard. 25. 12. 2011. Приступљено 4. 8. 2014. „Tierschützer spürten Walfänger mit Drohne auf”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
28. „Opportunities Exist to Achieve Greater Commonality and Efficiencies among Unmanned Aircraft Systems” (на језику: (језик: енглески)). gao. 30. 7. 2009. Приступљено 4. 8. 2014. „Opportunities Exist to Achieve Greater Commonality and Efficiencies among Unmanned Aircraft Systems”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
29. „Iran military landed US spy drone” (на језику: (језик: енглески)). presstv. Приступљено 4. 8. 2014. „Iran military landed US spy drone”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
30. Schmid, K. (2012). „Toward a Fully Autonomous UAV: Research Platform for Indoor and Outdoor Urban Search and Rescue”. IEEE Robotics & Automation Magazine (на језику: (језик: енглески)). ieeexplore.ieee. 19 (3): 46—56. S2CID 9932267. doi:10.1109/MRA.2012.2206473. Приступљено 4. 8. 2014. „Toward a Fully Autonomous UAV”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
31. „AAI Offers Multi-UAS Integration with STANAG 4586 Compliant Ground Control 'OneSystem' GCS” (на језику: (језик: енглески)). /defense-update. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „AAI Offers Multi-UAS Integration with STANAG 4586 Compliant Ground Control 'OneSystem' GCS”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
32. David, Shim (14—17. 8. 2000). „ROBOTICS EECS BERKELEY EDU SASTRY PUBS PDFS OF PUBS2000 2005 PUBLICATIONS OF POSTDOCS SHIMDAVID SHIMHIERARCHICALCONTROL2000 PDF” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). robotics.eecs.berkeley. Приступљено 4. 8. 2014. „Hierarchical Control”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
33. „Tactical UAV System” (на језику: (језик: енглески)). defense-update. Архивирано из оригинала 24. 7. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Tactical UAV System”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
34. Flying Robots presents his soft wing UAVs Unmanned Aerial Vehicles at AAD (21. 9. 2010). „Flying Robots presents his soft wing UAVs Unmanned Aerial Vehicles at AAD” (на језику: (језик: енглески)). armyrecognition. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Flying Robots presents his soft wing UAVs Unmanned Aerial Vehicles at AAD”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
35. Hoyle, Craig (15. 7. 2010). „Sagem reveals new Patroller UAV variants” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. Приступљено 4. 8. 2014. „Sagem reveals new Patroller UAV variants”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
36. „Watchkeeper Tactical UAV” (на језику: (језик: енглески)). army-technology. Приступљено 4. 8. 2014. „Watchkeeper Tactical UAV”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
37. Coppinger, Rob (13. 6. 2008). „BAE Systems unveils its armed UAV Fury” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. Приступљено 4. 8. 2014. „BAE Systems unveils its armed UAV Fury”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
38. „BAE Systems' HERTI A Success In Frontline Trials” (на језику: (језик: енглески)). air-attack. 7. 11. 2007. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „BAE Systems' HERTI A Success In Frontline Trials”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
39. „BAE Systems - Herti XPA-1B” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „BAE Systems - Herti XPA-1B”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
40. „Shadow 600” (на језику: (језик: енглески)). deagel. Приступљено 4. 8. 2014. „Shadow 600”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
41. „PersiStar – Unmanned Aerial Vehicle (UAV)” (на језику: (језик: енглески)). unmanned. 26. 8. 2011. Архивирано из оригинала 30. 7. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „PersiStar – Unmanned Aerial Vehicle (UAV)”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
42. „Tcs Control Of Prowler Ii Uav Successfully Tested” (на језику: (језик: енглески)). archive. Архивирано из оригинала 11. 07. 2012. г. Приступљено 4. 8. 2014. „Tcs Control Of Prowler Ii Uav Successfully Tested”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
43. „SkyRaider OPV/UAV” (на језику: (језик: енглески)). defense-update. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 4. 8. 2014. „SkyRaider OPV/UAV”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
44. „V-Star Uav Dubbed "Humvee Of The Air"”. Defense-update.com. 7. 6. 2007. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012.
45. „Hunter UAV Gets Tactical Common Data Link”. Spacewar.com. Приступљено 16. 10. 2012.
46. Медиј:Hunter RQ-5.jpg
47. „Hermes 450 UAV”. Defense-update.com. Архивирано из оригинала 1. 11. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2012.
48. „Xian ASN-207 (China) - Jane's Unmanned Aerial Vehicles and Targets”. Articles.janes.com. 13. 12. 2011. Приступљено 16. 10. 2012.^{[мртва веза]}
49. „Ruag details Super Ranger UAV programme objectives”. Flightglobal.com. 18. 6. 2007. Приступљено 16. 10. 2012.
50. „The Snark - the meanest VTOL UAV on the planet - Image 4 of 4”. Gizmag.com. 29. 10. 2005. Приступљено 16. 10. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
51. „TGR Helicorp Alpine Wasp poised to launch Everest rescue operations”. Flightglobal.com. 12. 2. 2007. Приступљено 22. 1. 2013.
52. „France's Harfang/ SIDM IUAV Program”. Defenseindustrydaily.com. 5. 10. 2010. Приступљено 22. 1. 2013.
53. Медиј:SIDM SIRPA Air.jpg
54. „France's Harfang/ SIDM IUAV Program” (на језику: (језик: енглески)). defenseindustrydaily. 22. 1. 2014. Приступљено 30. 7. 2014. „France’s Harfang/ SIDM IUAV Program”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
55. (PDF) http://www.isr.umd.edu/~austin/enes489p/projects2011a/BorderSecurity-Air-Team-FinalReport.pdf. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
56. Медиј:IAI Heron 1 in flight 2.JPEG
57. „E-Hunter”. Deagel.com. Приступљено 22. 1. 2013.
58. „Heron / Machatz 1 Unmanned Aerial Vehicle (UAV)”. Airforce Technology. Приступљено 22. 1. 2013.
59. MQ-1 Архивирано на сајту (25. децембар 2011)
60. „Dominator MALE UAV, Israel” (на језику: (језик: енглески)). airforce-technology. Приступљено 30. 7. 2014. „Dominator MALE UAV, Israel”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
61. „Dominator MALE UAV, Israel” (на језику: (језик: енглески)). airforce-technology. Приступљено 30. 7. 2014. „Dominator MALE UAV, Israel”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
62. „Hermes 1500” (на језику: (језик: енглески)). israeli-weapons. Приступљено 30. 7. 2014. „Hermes 1500”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
63. „Hermes 900”. Israeli-weapons.com. Приступљено 22. 1. 2013.
64. Медиј:Elbit Hermes 900s.JPG
65. „Naval Air: Israeli UAVs do Maritime Recon”. Strategypage.com. 4. 1. 2006. Приступљено 22. 1. 2013.
66. „Heron TP (Eitan) Medium Altitude Long Endurance (MALE) UAV”. Defense-update.com. Архивирано из оригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено 22. 1. 2013.
67. „Bateleur UAV”. Af.mil.za. 20. 9. 2012. Архивирано из оригинала 23. 03. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2013.
68. „IDEF: TAI details new Tiha UAV variant”. Flightglobal.com. 29. 5. 2007. Приступљено 22. 1. 2013.
69. Hoyle, Craig (13. 11. 2009). „Mantis UAV” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. Приступљено 30. 7. 2014. „Mantis UAV”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
70. „Orion Unmanned Aircraft System (UAS), United States of America” (на језику: (језик: енглески)). airforce-technology. Приступљено 30. 7. 2014. „Orion Unmanned Aircraft System (UAS), United States of America”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
71. „General Atomics Gnat”. Designation-systems.net. 1. 7. 2007. Приступљено 22. 1. 2013.
72. „UAV Types - Army I-GNAT ER Unmanned Aerial Vehicle”. Theuav.com. Приступљено 22. 1. 2013.
73. cite web| url = http://www.vectorsite.net/twdrn_07.html#m2 | title = RQ-1 PREDATOR| quote =RQ-1 PREDATOR| author = |date=1. 9. 2013 | format = | publisher = vectorsite.| location = | language = (језик: енглески) | accessdate=30. 7. 2014}}
74. „AVENGER (PREDATOR C)” (на језику: (језик: енглески)). vectorsite. 1. 9. 2013. Приступљено 30. 7. 2014. „AVENGER (PREDATOR C)”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
75. „Lockheed Martin-Boeing RQ-3A DarkStar”. Spyflight.co.uk. Архивирано из оригинала 11. 1. 2012. г. Приступљено 22. 1. 2013.
76. Willz. „Ur Opinion On The Wz-2000 Uav - Pakistani Defence Forum”. Forum.pakistanidefence.com. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г. Приступљено 22. 1. 2013.
77. „Libellula” (на језику: (језик: енглески)). tempestinisystems. Архивирано из оригинала 17. 10. 2020. г. Приступљено 31. 7. 2014. „Libellula”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
78. „RQ-4 Euro Hawk UAV Readying for Takeoff”. Defenseindustrydaily.com. 13. 10. 2011. Приступљено 22. 1. 2013.
79. „Alenia prepares to fly Sky-Y UAV”. Flightglobal.com. 18. 6. 2007. Приступљено 22. 1. 2013.
80. „Sukhoi Company (JSC) - Airplanes - Projects - UAV - UAV systems”. 8. 10. 2013. Архивирано из оригинала 8. 10. 2013. г. Приступљено 23. 8. 2014.
81. „Asian Aerospace 2006: Pilot options explored for LALEE”. Flightglobal.com. 28. 2. 2006. Приступљено 22. 1. 2013.
82. „IDEX 2009 :Spotlight on Smart Eye UAV ~ ASIAN DEFENCE”. Theasiandefence.blogspot.com. 26. 2. 2009. Приступљено 22. 1. 2013.
83. „Zephyr Solar-Powered HALE UAV”. Airforce Technology. Приступљено 22. 1. 2013.
84. „{Altair}”. Nasa.gov. 22. 11. 2007. Приступљено 22. 1. 2013.
85. Медиј:Altair UAV.jpg
86. „Products & Services”. Ga-asi.com. Архивирано из оригинала 02. 02. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2013.
87. Медиј:NASA ALTUS UAV.jpg
88. „MQ-9 REAPER (PREDATOR B)”. vectorsite. 1. 9. 2013. Архивирано из оригинала 19. 5. 2011. г. Приступљено 30. 7. 2014.
89. Медиј:MQ-9 Reaper - 090609-F-0000M-777.JPG
90. „Picture: Lockheed Martin unveils Mariner UAV proposed for US Navy's BAMS”. Flightglobal.com. 7. 5. 2007. Приступљено 22. 1. 2013.
91. „HALE-D Demonstrated During Abbreviated Flight”. Spacewar.com. Приступљено 22. 1. 2013.
92. „Lockheed confirms P-175 Polecat UAV crash”. Flightglobal.com. 20. 3. 2007. Приступљено 22. 1. 2013.
93. „Block 30 Global Hawks Receive USAF Initial Operational Capability Declaration”. Spacewar.com. Приступљено 22. 1. 2013.
94. „RQ-4A/B Global Hawk HALE Reconnaissance UAV”. Airforce Technology. 15. 6. 2011. Приступљено 22. 1. 2013.
95. Медиј:Global Hawk 1.jpg
96. „Global Hawk RQ-4B”. Defense-update.com. 6. 6. 2007. Архивирано из оригинала 5. 2. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2013.
97. „Northrop's BAMS RQ-4N Global Hawk 'Exceeds Requirements Across the Spectrum' :: Air-Attack.com News”. Air-attack.com. Архивирано из оригинала 6. 11. 2011. г. Приступљено 22. 1. 2013.
98. „Proteus”. Global Aircraft. Приступљено 22. 1. 2013.
99. Медиј:Scaled Composites Proteus in flight 1.jpg
100. „Aerovironment's Global Observer: Flying High, Again”. Defenseindustrydaily.com. 6. 4. 2011. Приступљено 22. 1. 2013.
101. „Aurora Odysseus UAV to Stay Aloft For Five Years on Solar Power”. Nextenergynews.com. Приступљено 22. 1. 2013.
102. Skillings, Jonathan (12. 7. 2010). „Boeing taps hydrogen for Phantom Eye UAV | Cutting Edge - CNET News”. News.cnet.com. Архивирано из оригинала 28. 07. 2012. г. Приступљено 22. 1. 2013.
103. „DARPA sets ball rolling for Rapid Eye UAV system”. Flightglobal.com. 23. 11. 2007. Приступљено 22. 1. 2013.
104. „Aerosonde Mk4 UAV Sets New Endurance Mark”. Spacewar.com. 8. 5. 2006. Приступљено 22. 1. 2013.
105. „Ucon wins rights to KARI Durami UAV” (на језику: (језик: енглески)). flightglobal. 29. 6. 2004. Приступљено 8. 8. 2014. „Durami UAV”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
106. „A Study on the Real-Time Parame ter Estimation of DURUMI-II for Control Surface Fault Using Flight Test Data (Longitudinal Motion)” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). ijcas. Приступљено 10. 8. 2014. „DURUMI-II”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)^{[мртва веза]}
107. „Mk 4.4 Aerosonde” (на језику: (језик: енглески)). airbornescience.nasa. Mk 4.4 Aerosonde. Приступљено 8. 8. 2014. „Mk 4.4 Aerosonde” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
108. classification, AAI’s Aerosonde Mark 4.4 is a Small Unmanned Aircraft System. „AEROSONDE MARK 4.4 SERIES: STRENGTH AND FLEXIBILITY.” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). uvsr. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 08. 2014. г. Приступљено 9. 8. 2014. „Aerosonde Mark 4.4”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
109. Медиј:Aerosonde Laima bottom view.jpg
110. „Aerosonde Mark 5 UAS has successful test”. UPI.com. 6. 1. 2009. Приступљено 22. 1. 2013.
111. „Sand Dragon Will Gotcha IEDs”. Aviationweek.com. Архивирано из оригинала 21. 03. 2010. г. Приступљено 22. 1. 2013.
112. „Endurance, payload and systems - the Insight UAV”. Flightglobal.com. 6. 8. 2007. Приступљено 22. 1. 2013.
113. „Insitu Integrator UAV”. Defense-update.com. 6. 6. 2007. Архивирано из оригинала 5. 2. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2013.
114. „PICTURES: Insitu unveils NightEagle unmanned air system [CORRECTED]”. Flightglobal.com. 12. 11. 2009. Приступљено 22. 1. 2013.
115. „ScanEagle Unmanned Aerial System”. Defense-update.com. Архивирано из оригинала 5. 2. 2013. г. Приступљено 22. 1. 2013.
116. Blyenburgh, Peter van. „UAVs - CURRENT SITUATION AND CONSIDERATIONS FOR THE WAY FORWARD” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). rta.nato. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 6. 2013. г. Приступљено 9. 8. 2014. „UAVs - CURRENT SITUATION”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
117. EADS (17. 9. 2010). „EADS Resumes Flight Tests of Barracuda” (на језику: (језик: енглески)). defencetalk. Приступљено 8. 8. 2014. „Barracuda”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
118. „Le nEUROn est dévoilé pour la première fois” (на језику: (језик: енглески)). 22. 1. 2012. Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
119. „Alenia Aeronautica SKY-X UAV Italy Air Force”. Worldwide-military.com. 13. 8. 2010. Приступљено 22. 1. 2013.
120. „Sky-X Unmanned Combat Aerial Vehicle (UCAV), Italy”. Airforce Technology (на језику: (језик: енглески)). airforce-technology. Приступљено 8. 8. 2014. „Sky-X”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
121. Zaloga, Steven J., Senior Analyst.... (2008). „World UnmannedAerial Vehicle – Yakovlev PRORYV” (на језику: (језик: енглески)). scribd. стр. 87. Приступљено 8. 8. 2014. „Yakovlev PRORYV”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
122. Saab, AB (Sept. 2, 2004). „Swedish SHARC UAV completes successful test flight” (на језику: (језик: енглески)). militaryphotos. Приступљено 8. 8. 2014. „SHARC UAV” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
123. Defense Industry Daily staff (24. 1. 2006). „British CORAX UAV Joins UCAV Trend” (на језику: (језик: енглески)). defenseindustrydaily. Приступљено 8. 8. 2014. „BAE Corax UCAV”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
124. „Raven” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 31. 7. 2014. „Raven”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
125. „England's Taranis to be one of the largest UAVs ever” (на језику: (језик: енглески)). gizmag. 6. 1. 2007. Приступљено 9. 8. 2014. „Taranis UAV”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
126. „American Dynamics' AD-150 UAV” (на језику: (језик: енглески)). thefutureofthings. 20. 3. 2009. Приступљено 9. 8. 2014. „AD-150 UAV”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
127. „PICTURES: American Dynamics plans next generation BattleHog unmanned air vehicle”. Flightglobal.com. 9. 8. 2007. Приступљено 22. 1. 2013.
128. „Excalibur Armed VTOL UAV” (на језику: (језик: енглески)). defense-update. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 31. 7. 2014. „Excalibur Armed VTOL UAV”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
129. Writers, Staff (10. 10. 2006). „UAV NEWS Boeing X-45A To Be Inducted Into Smithsonian And USAF” (на језику: (језик: енглески)). spacewar. Приступљено 9. 8. 2014. „X-45A”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
130. „X-45 UCAV” (на језику: (језик: енглески)). air-attack. Архивирано из оригинала 8. 7. 2014. г. Приступљено 9. 8. 2014. „X-45 UCAV”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
131. McKeegan, Noel (8. 5. 2009). „Boeing to develop fighter-sized UAV based on X-45C” (на језику: (језик: енглески)). gizmag. Приступљено 9. 8. 2014. „X-45C”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
132. „Boeing X-45 / X-46” (на језику: (језик: енглески)). designation-systems. Приступљено 9. 8. 2014. „Boeing X-46”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
133. „Hypersonic Technology Vehicle (HTV-3)” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 9. 8. 2014. „HTV-3”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
134. „X47A” (на језику: (језик: енглески)). airplanes. Приступљено 9. 8. 2014. „X47A”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
135. Editor (18. 10. 2011). „Development of X-47B Ready to Move Forward” (на језику: (језик: енглески)). airplanes. Приступљено 9. 8. 2014. „X-47B”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
136. Warwick, Graham (1. 1. 2014). „Hybrid VTOL UAVs - Back to the Future” (на језику: (језик: енглески)). aviationweek. Архивирано из оригинала 11. 08. 2014. г. Приступљено 31. 7. 2014. „Hybrid VTOL UAVs - Back to the Future”CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Литература

Спољашње везе

• Успон беспилотних летелица (Јавни-сервис Америке - Званични канал)
• Инвазија дронова (Телевизија Звезда - Званични рутјуб канал)
• Дронови - Револуција на небу (Телевизија Звезда - Званични рутјуб канал)
• „Лансирно сечиво - дронови лилипутанци“. стр. 6, магазин „Одбрана“, Арсенал бр. 86, Никола Остојић, 1. март 2014.
• „Непревазиђено зујање – година дронова“. стр. 19, магазин „Одбрана“, Арсенал бр. 88, Никола Остојић, 15. април 2014.
• Border Security: Air Team
• Current Designations of U.S. Unmanned Military Aerospace Vehicles
• Unmanned vehicles overcome video challenges^{[мртва веза]}
• „History of WWI-era UAVs”. Архивирано на сајту (16. јул 2011)
• Defense Update reports about UAV employment in Persistent Surveillance
• Беспилотные летательные аппараты
• „Самые беспилотные: Десятка дронов”. Архивирано на сајту (5. март 2012)
• Пилоты остаются на земле: Дроны
• БПЛА могут оставить авианосец без самолётов
• Беспилотные дирижабли
• „Израильские города защитят беспилотники”. Архивирано на сајту (11. децембар 2011)
• Israeli Weapons >> Aircraft >> UAVs