Астрометрија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Астрометрија (грч. ) или астрономија положаја је грана астрономије која изучава положај, удаљеност и кретање звезда и других свемирских објеката. Она даје астрономима упоредни оквир за њихова посматрања и разумевање универзалног времена. Астронометрија је фундаментална у доменима као што су свемирска механика, звездана динамика, галактичка астрономија. Она је основа за посматрање и изучавање динамике тела из Сунчевог система, омогућавајући потрвду Коперникових прципа и хелиоцентризма. Астрометрија разрађује мерне методе и истражује властита кретање тела, прецесију и астрономску нутацију, због којих се мењају положаји небеских тела у току времена. Обухвата сферну астрометрију у ужем смислу, мерење времена, геодетску, геофизичку, фундаменталну (меридијанску), екваторијалну и астрографску астрометрију те радиоастрометрију, а свака од њих употребљава за то намењене телескопе.
Сферна астрометрија обухвата геометријске односе на небеској сфери и временске промене на њој, те зато утврђује сферне координатне системе: хоризонтски, екваторски, еклиптички и галактички. У хоризонтском систему координате су азимут и угаона висина (односно зенитна даљина), у екваторском су ректасцензија (односно сатни угао) те деклинација (односно полна удаљеност), у еклиптичком еклиптичка дужина и ширина, у галактичком галактичка дужина и ширина. Сатни угао и деклинација чине месне екваторијалне координате, док ректасцензија и деклинација чине небеске екваторијалне координате. Ректасцензија и сатни угао надопуњују се на звездано време. Време је у сферној астрометрији независна променљива величина, а јединица за мерење је звездани дан (сидерички дан), који износи 23 56 4,09 . Координате небеских тела мењају се због њихових властитих кретања, због аберације светлости, дневне и годишње паралаксе, те због нутације и Земљине прецесије.
Фундаментална астрометрија одређује екваторијалне координате небеских тела проматрањима у небеском меридијану релативно према кретањима Земље. У астрографској астрометрији положаји се тела мере на фотографској плочи односно рачунарском заслону (монитору) с обзиром на референтне звезде. Прецизност мерења положаја знатно се побољшава употребом мерних инструмената изван Земљине атмосфере. Радиоастрометрија мери положаје небеских радиоизвора с радио телескопима, а употребом интерконтиненталне мреже радиотелескопа прецизношћу премашује мерења у оптичком подручју (дугобазична интерферометрија).[2]