![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/Celestial_numbers.svg/langsr-640px-Celestial_numbers.svg.png&w=640&q=50)
Небески координатни системи
From Wikipedia, the free encyclopedia
Небески координатни системи су координатни системи који се користе за описивање положаја астрономских објеката у (на) небеској сфери. Развијен је већи број небеских координатних система, а користи се увек онај најпогоднији за описивање датог објекта или појаве.[1] Ови координатни системи се по правилу заснивају на сферном координатном систему, а међусобно се разликују по координатном почетку и смеровима у којима су правци оса. Према положају координатног почетка се могу поделити на:[2][тражи се бољи извор]
- топоцентричне — са центром у посматрачу,
- планетоцентричне — са центром у некој од планета (мора да буде одређена при дефинисању координатног система),
- геоцентричне — са центром у центру Земље,
- селеноцентричне — са центром у центру Месеца,
- хелиоцентричне — са центром у центру Сунца,
- барицентричне — са центром у центру масе Сунчевог система.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/30/Celestial_numbers.svg/640px-Celestial_numbers.svg.png)
2 — центар Млечног пута
3 — галактички екватор
4 — северни галактички пол
6 — еклиптика
7 — северни пол еклиптике
9 — небески екватор
10 — северни небески пол
11 — γ тачка (тачка пролећне равнодневице)
12 — Ω тачка (тачка јесење равнодневице)
Сунце (5) и Земља (8) су приказани да би се уочило њихово кретање, и нису дати у размери.