Tularemija

Tularemija je akutno zarazno oboljenje.^[4] U zavisnosti od puta širenja, javlja se u više kliničkih oblika. Na mestu ulaska prouzrokovača u organizam stvaraju se ulceracije i otok limfnih čvorova. Pored spoljašnjih manifestacija, tularemija može da se javi i u plućnom obliku, koji karakteriše pneumonija u abdominalnom obliku sa bolovima u trbuhu, ređe prolivom i povraćanjem i u septičkom obliku sa visokom temperaturom, znacima intoksikacije i poremećajem svesti.

Tularemija
Sinonimi	kuga Pahvantske doline,[1] zečja goriznica,[1] groznica jelenske muve, Oharina groznica[2]
Tularemijska povreda na šaci
Specijalnost	Infektivna bolest
Simptomi	Groznica, čir kože, veliki limfni čvorovi[3]
Uzroci	Francisella tularensis (bolest šire krpelji, jelenske muve, kontact sa zaraženim životinjama)[4]
Dijagnostički metod	Test krvi, mikrobna kultura[5][6]
Prevencija	Insektni repelant, nošenje dugačkih pantalona, brzo uklanjanje krpelja, ne uznemiravajuće mrtvih životinja[7]
Lekovi	Streptomicin, gentamicin, doksiciklin, ciprofloksacin[5]
Prognoza	Generalno dobra uz tretman[4]
Frekvencija	~200 slučaja godišnje (SAD)[8]
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	A21
ICD-9	021
DiseasesDB	13454
MedlinePlus	000856
eMedicine	med/2326 emerg/591 ped/2327
MeSH	D014406

Infektivni agens

Infenktivni agens je bakterija - Francisella tularensis. Osetljiva je prema povišenoj temperaturi, hlornim preparatima, formalinu i drugim dezinfekcionim sredstvima. Nasuprot tome, dobro podnosi nižu temperaturu. U vodi i vlažom zemljištu može ostati u životu više meseci, a na koži glodara, uginulih od tularemije, više nedelja.

Inkubacioni period

Inkubacioni period je od 2 - 10 dana, a najčešće iznosi tri dana.

U preko 90% slučajeva rezervoar zaraze su glodari (zečevi, lasice, veverice, pacovi, miševi), ali rezervoar zaraze mogu biti i druge, domaće i divlje životinje (goveda, ovce, psi, mačke, srne, divlje svinje). Uzročnik se nalazi u krvi, gnoju tularemičnih lezija, mokraći i izmetu inficiranih životinja.

Tularemija se ne širi interhumano. Zbog malog broja prouzrokovača u tularemičnim lezijama bolesnika, njegova zaraznost je minimalna.

Putevi širenja

Tularemija se može širiti na više načina. Direktim kontaktom sa tkivima i krvlju obolelih i uginulih životinja ili indirektno - ujedom krpelja, obada, muva i nekih vrsta komaraca, nastaje kožni oblik tularemije. Hidričnim putem, pijenjem vode iz bunara i izvora koji su kontaminirani izlučevinama obolelih životinja nastaje crevni oblik tularemije. Aerogeno, kontaktom sa prašinom sa žitaricima, trave i sena nastaje plućni oblik tularemije. Slično kao kod leptospiroza, ingekcija može nastati i preko konjunktiva u toku rada i plivanja u kontaminiranim vodama.

Ulazno mesto

Ulazno mesto infekcije su konjunktive, koža i sluznica respiratornog i probavnog trakta.

Osetljivost i otpornost

Prema tularemiji su jednako osetljive sve osobe, bez obzira na uzrast i pol.

Preležana bolest ostavlja dug i solidan imunitet. međutim, opisani su i slučajevi reinfekcije, naročito kod laboratorijsih radnika.

Ostale epidimiološke karakteristike

Mada je osetljivost prema tularemiji opšta, češće obolevaju muškarci srednjeg životnog doba, jer su više izloženi infekciji prilikom lova zečeva, kao i skidanja kože i rada sa mesom inficiranih životinja. Zbog toga je javljanje tularemije povezano sa sezonom bavljenja određenim poslovima. Lovci na zečeve obolevaju u sezoni lova, septembar - januar, lovci na bizamske pacove u periodu juni - juli, a ribari i lica koja rade ili se kupaju u kontaminiranim vodama obolevaju tokom leta. Tularemija se najčešće javlja u obliku pojedinačnih slučajeva ili manjih epidemija.

Tularemija je oboljenje severne zemljine polulopte. Rasprostarnjena je u Severnoj Americi, Evropi i Aziji. Najviše je obolelih u SAD, Rusiji i Austriji. U našoj zemlji pojedinačni slučajevi tularemije registrovani su u Vojvodini, Pčinjskom okrugu^[9][10].

Mere sprečavanja

Pored edukacije stanovništva, veterinarskih i zoohigijenskih mera, protiv tularemije se sprovodi i vakcinacija profesianolno izloženih lica. Primenjuje se živa vakcina od oslabljenih mokroorganizama, koja se aplikuje utrljavanjem u skarifakovanu kožu ramena. Vakcinalni imunitet traje pet godina.

Mere suzbijanja

Epizotoološka i epidemiološka istraživanja usmerena su na otkrivanje zaraženih životinja i pronalaženju svih inficiranih osoba. Oboleli se hospitalizuju prema kliničkim indikacijama. posebna izolacija izolacija nije potrebna. Tekuća dezinfekcija obuhvata gnoj iz ulceracije. Završna dezinfekcija nije potrebna. oboljenje i smrt od tularemije podležu obaveznom prijavljivanju.

Izvori

1. Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1.
2. James & Berger 2006: str. 286
3. „Signs and Symptoms Tularemia” (en-us). CDC. October 2015. Pristupljeno 8. 11. 2017.
4. „Tularemia” (en-us). CDC. October 2015.
5. „Diagnosis and Treatment Tularemia” (en-us). CDC. October 2015. Pristupljeno 8. 11. 2017.
6. „Clinicians Tularemia” (en-us). www.cdc.gov. September 2016. Pristupljeno 8. 11. 2017.
7. „Prevention Tularemia” (en-us). www.cdc.gov. October 2015. Pristupljeno 8. 11. 2017.
8. „Statistics Tularemia” (en-us). CDC. November 2016. Pristupljeno 8. 11. 2017.
9. „Na jugu Srbije 16 obolelih od tularemije”. 2010. Pristupljeno 5. 5. 2010.
10. „Na Kosovu proglašena epidemija tularemije”. 2015. Arhivirano iz originala na datum 11. 02. 2015. Pristupljeno 11. 2. 2015.

Literatura

• Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1.
• James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. str. 286. ISBN 978-0-7216-2921-6.

Spoljašnje veze

• Tularemija na Projektu Open Directory

Tularemija na Wikimedijinoj ostavi