From Wikipedia, the free encyclopedia
Veverica (lat. Sciurus) je rod glodara iz istoimene porodice (Sciuridae).
| Veverica | |
|---|---|
 | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Animalia |
| Koljeno: | Chordata |
| Razred: | Mammalia |
| Red: | Rodentia |
| Podred: | Sciuromorpha |
| Porodica: | Sciuridae |
| Potporodica: | Sciurinae |
| Tribus: | Sciurini |
| Rod: | Sciurus |
Duga je oko 45 cm, zajedno sa repom, a teška 300-400 grama. Ima prekrasan rep, dug i obrastao dugačkom, gustom dlakom. Služi joj kao kormilo kad skače kroz vazduh, kao i za održavanje ravnoteže dok juri po granama drveća. Ima vrlo snažne sekutiće, koji joj neprekidno rastu tako da je, da bi ih istrošila, prisiljena da glođe i gricka po ceo dan. Dugo se zadržavaju na drveću pa su im udovi prilagođeni penjanju. Na šapama ima pet prstiju, razmeštenih kao prsti na našoj šaci i može lako da hvata predmete i da se hvata za razna uporišta. Pomoću dugačkih, šiljatih kandži vešto se penje po deblima i granama drveća i strmoglavce spušta. Dugačke zadnje šape joj služe za skokove od nekoliko metara. Njeno krzno je lepe crvenkasto smeđe boje a bele s trbušne strane. Nekima je leti krzno tamno poput uglja. Zimi postaje sivo. Na uspravnim ušima imaju pramenčić dlaka. Veverice su živahne dnevne životinjice dobrog sluha, vida i njuha. Prave gnezda i skloništa u koja sakupljaju hranu za zimski period.[1]
Veverica živi u listopadnim šumama, na hrastu, boru, jeli i bukvi, u senovitim i vlažnim šumama. Rasprostranjene su u čitavoj Evropi, Aziji i Americi, nema ih samo u Australiji i na Madagaskaru. Kad nastupi zima povlači se u gnezdo koje je okruglo i izgleda kao velika lopta.[1] Najraširenija je crvena veverica (lat. Sciurus vulgaris).
Veverice se hrane semenkama, plodovima, gusenicama, sasvim mladim pticama i jajima, čak i strvinama, a glođu i koru drveća, pa mogu biti i štetne. Ipak najviše voli žir, lešnike i orahe. Dok jede, obično sedi na zadnjim šapicama, sa repom savijenim duž leđa. Zalogaje prinosi ustima prednjim šapama, zubićima pregrize koru i onda prstima vadi sadržaj. Veoma je radoznala i nema kutka u šumi koji neće istražiti. Po ceo dan traga za žirevima koje skuplja i sakriva u duplje drveta koje joj služi kao ostava. Zimi odlazi u ostavu i jede hranu koju je spremila.[1]
Ženka se koti leti dva puta i okoti od 3 do 7 mladih. Kad se okote , male veverice su slepe, gole i slabašne. U toplini gnezda i pod velikom pažnjom majke, počinju se razvijati, dobijati krzno, i šapice im postaju čvršće. Kad navrše mesec dana prestaju da sisaju majčino mleko i počinju da se hrane voćem i semenkama kao odrasle. Tada ih majka izvodi iz gnezda za prve poduke. Ubrzo nauče da se penju po stablima i da održavaju ravnotežu repom. Posle nekoliko meseci savladaju sve veštine, napuštaju majku i počinju samostalan život.[1]
Veverice ne mogu da obole od besnila, niti mogu biti prenosioci ove bolesti.[2]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
