Gnoj

Gnoj (lat. pus) je patološki eksudat koji nastaje tokom gnojnih zapaljenja (lat. inflammatio purulenta). Sastoji se od seruma, neutrofilnih granulocita, gnojnih telašaca (masno degenerisanih neutrofilnih granulocita), izumrlih i oštećenih ćelija, manje količine fibrina, bakterija i drugih materija.

Gnoj na donjem kapku u slučaju konjuktivitisa

Makroskopski gnoj predstavlja gustu i mutnu tečnost različite boje, koja uglavnom zavisi od uzročnika zapaljenja: u slučaju stafilokoknih infekcija gnoj je žut, kod pneumokoknih infekcija je zelenkast, a može da bude i plavičast ukoliko je zapaljenje izazvano bakterijom Bacilus pyocyaneus. Žuta boja potiče od gnojnih telašaca, dok zelene nijanse potiču od enzima mijeloperoksidaze. Anaerobne bakterije mogu da dovedu do nastanka gnoja sive boje i neprijatnog mirisa, a u slučaju da su prisutni i eritrociti gnoj poprima crvenu boju.

Uzroci gnojnih zapaljenja se dele na infektivne (piogene bakterije) i neinfektivne (terpentin, cink-hlorid, srebro-nitrat i sl). U slučaju bakterijskih infekcija, posebno ukoliko se uzročnik na vreme ne ukloni ili neutrališe, dolazi do širenja infekcije u okolna tkiva i udaljene delove organizma. Količina stvorenog gnoja zavisi od virulentnosti uzročnika i imunog odgovora domaćina. Samo gnojenje je dokaz snažne odbrane organizma i predstavlja povoljan znak, posebno u slučaju septikemije.

Kod gnojnih upala seroznih membrana gnoj se nakuplja u preformiranim telesnim šupljinama, u slučaju sluzokoža se izliva na njihovu površinu, dok se u slučaju tkiva i organa zapaljenje može javiti u dve varijante – kao apsces (lokalizovano zapaljenje) i flegmona (difuzno gnojno zapaljenje koje je nejasno ograničeno prema zdravom tkivu).

Terapija se sastoji od uklanjanja gnoja i neutralizacije uzročnika zapaljenja. Ukoliko određena količina gnoja i zaostane, on vremenom biva razložen i resorbovan, a u veoma retkim slučajevima dolazi do zgušnjavanja i kalcifikacije.

Izvori

Gnoj na Wikimedijinoj ostavi

• Gnojenje Arhivirano 2016-03-04 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 29. 7. 2011.
• Pavle Budakov: Patologija za studente stomatologije, IV izdanje, Novi Sad 2008. ISBN 978-86-7197-290-1., str. 72-74