Stojan Protić

Stojan M. Protić (Kruševac, 16/28. januar 1857 – Beograd, 28. oktobar 1923^[1]) je bio srpski političar, državnik i publicista, jedan od osnivača Radikalne stranke u Srbiji. Više puta je bio ministar finansija. Posle Prvog svetskog rata obrazovao je prvu vladu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i bio je prvi njen premijer.

Stojan Protić
Biografija
Datum rođenja	28. januar 1857.
Mesto rođenja	Kruševac (Kneževina Srbija)
Datum smrti	28. oktobar 1923.
Mesto smrti	Beograd (Kraljevina SHS)
uredi

Za mesto lidera Radikalne stranke sukobio se sa Pašićem, ali je izgubio i vođa stranke je postao Pašić. U Hrvatskoj i Sloveniji se verovalo da se razišao sa radikalima jer je bio prijatelj Hrvata i Slovenaca, ali ispostavilo se da je to mišljenje bilo pogrešno jer se on kao i većina radikala zalagao za Veliku Srbiju.

Napisao je odgovor na austrougarski ultimatum Srbiji 1914. godine.

Hronologija funkcija

• 1887. — Izabran za narodnog poslanika
• 1893. — Privremeni upravnik grada Beograda
• 1901. — Član Samostalne monopolske uprave i narodni poslanik
• 1900 — 1901. upravnik Narodne biblioteke Srbije^[2]
• 29. maja 1903. do 16. maja 1905. - Ministar unutrašnjih dela
• 17. aprila 1906. do 30. maja 1907. - Ministar unutrašnjih dela
• 11. februara 1909. do 8. maja 1912. - Ministar finansija
• 12. septembra 1910. do 25. juna 1911. - Zastupnik ministra unutrašnjih dela
• 30. avgusta 1912. do 22. novembra 1914. - Ministar unutrašnjih dela
• 10. juna 1917. do 20. decembra 1918. - Ministar finansija
• 3. novembra do 20. decembra 1918. - Zastupnik ministra inostranih dela
• 20. decembra 1918. do 16. avgusta 1919. - Predsednik prve vlade Kraljevine SHS
• 19. februara do 17. maja 1920. - Predsednik vlade Kraljevine SHS

Dela

Stojan Protić je napisao sledeća dela:

• „O Makedoniji i Makedoncima“
• „Albanski problem i Srbija i Austrougarska“
• „Srbi i Bugari u Balkanskom ratu“
• „Tajna konvencija između Srbije i Austrougarske“

Izdavao je i uređivao časopis „Delo“ i list „Odjek“. Mnoge tekstove je objavio pod pseudonimom Balcanicus.^[3]

Kontroverze

Kao ministar policije "radikalac Stole" je 1904. godine svojim policajcima poslao protivustavan raspis protiv socijalista, kojim se policiji nalaže da goni, hapsi, guši radnički pokret i zabranjuje socijalističke listove, nakon čega je usledila represija.^[4]

Britanski povjesničar Noel Malcolm navodi po sećanjima hrvatskog kipara Meštrovića da je Protić, navodno, kao ministar u srpskoj vladi, 1917. godine predlagao da se problem bosanskih muslimana "riješi" programom prisilnog pokrštavanja i pokolja.^[5] U svojim memoarima kipar Ivan Meštrović navodi sledeće Protićeve riječi:

Kad naša vojska pređe preko Drine, dat će Turcima rok od 24 ili 48 sati da se vrate u krilo vjere svojih predaka. Svaki onaj koji to odbije bit će masakriran, onako kako smo nekad radili u Srbiji.^[6]

Literatura

• Prof. dr Dejvid Mekenzi, Stojan Protić srpski novinar i državnik, Službeni glasnik, Beograd, 2008.
• Mala Enciklopedija Prosveta - Opšta Enciklopedija (M-Š). Izdavačko preduzeće „Prosveta“, Beograd 1959.

Izvori

1. Mesta rođenja i smrti, kao i datum smrti su preuzeti sa Sajta Kruševac Onlajn Arhivirano 2007-10-10 na Wayback Machine-u
2. „NBS - upravnici”. Arhivirano iz originala na datum 2007-06-07. Pristupljeno 2012-04-22.
3. http://pescanik.net/2010/04/srbija-i-albanija-i/#footnote-7
4. Radovan Dragović, Raspis protiv socijalista
5. Povijest Bosne - Noel Malcolm^{[mrtav link]}
6. Mirko Grmek i dr., Le Nettoyage ethnique, str. 126

Spoljašnje veze

• Stojan Protić na Kruševac Onlajn Arhivirano 2007-10-10 na Wayback Machine-u ()
• Stojan Protić na sajtu ministarstva spoljnih poslova()
• Stojan Protić na sajtu Myserbia.net^{[mrtav link]} ()
• Prva biografija Stojana Protića