From Wikipedia, the free encyclopedia
Hindu kalendar se koristi od drevnih vremena i u međuvremenu je prošao kroz brojne promene u procesu regionalizacije, tako da danas postoji nekoliko regionalnih Indijskih kalendara, a takođe i Indijski nacionalni kalendar. U Pakistanu se naziva "desi" ili domaći kalendar.
Većina ovih kalendara je nasleđena iz sistema prvi put izloženog u Vedanga Jyotisha, dodatku Vedama iz pozne stare ere, koji je sistematizovan u Surya Siddhanta-i (3. stoleće n.e.), a kasnije ga reformisali astronomi kao Aryabhata (499), Varahamihira (6. vek) i Bhaskara (12. vek). U ovim proračunima ima mnogo razlika i regionalnih varijacija, ali ovde je izložen generalni pregled Hindu lunisolarnog kalendara.
Hindu kalendarski dan počinje lokalnim izlaskom Sunca. Dodeljuje mu se pet "svojstava", koja se zovu anga. Ange su:
Ovih pet angi se zajedno nazivaju panchānga (pancha je "pet" na Sanskritu). Sledi objašnjenje pojmova.
Ovo je lunarni dan, 30-ti deo lunarnog meseca (koji traje oko 29,5 dana)[1]. Ugaona razdaljina (u smeru suprotnom od kazaljki na satu) između Sunca i Meseca, merena sa Zemlje duž ekliptike (nebeskog kruga po kojem kao da se kreću Sunce, Mesec i planete), može iznositi između 0° i 360°. Ovo je podeljeno na 30 delova. Svaki deo se završava na 12°, 24° itd. Vreme koje Mesec provodi u nekom od ovih delova (tj. vreme potrebno da se ugaona razdaljina uveća od 0° u koracima od 12°) naziva se tithi (u daljem tekstu titi).
Kalendarski mesec ima dve paksha-e (polovine meseca ili dvonedeljnice). Prvih 15 titija čine svetlu dvonedeljnicu (shukla paksha) a sledećih 15 titija čine tamnu dvonedeljnicu (krishna paksha). Titiji se navode njihovom pakšom i rednim brojem unutar pakše. Petnaesti titi svetle polovine meseca (tj. dan punog Meseca) se naziva pūrnimā a 15. titi tamne polovine meseca (mladina) se zove amāvāsyā.
Titi u kojem se nalazi Mesec u vreme izlaska Sunca nekog dana se uzima kao titi tog dana.
Vaasara, često skraćena u vaara u jezicima sa Sanskritskim poreklom, se odnosi na dane (planetarne) sedmice, za koje je moguće da su sumersko/vavilonskog porekla[2], i vrlo su slični njihovim imenima u mnogim kulturama (npr. romanski i engleski nazivi za dane):
Postoji mnogo varijacija ovih naziva po regionalnim jezicima, uglavnom se koriste alternativna imena nebeskih tela.
Ekliptika je podeljena u 27 nakšatri od po 13°20' ekliptičke longitude, koje se nazivaju lunarne kuće ili asterizmi. Njima se opisuje Mesečev ciklus nasuprot nepokretnih zvezda (zvezdani ili sideralni mesec), od 27 dana i 7¾ sati, razlomački deo se nadoknađuje intekalarnom 28-om nakšatrom. Mesecu treba oko jedan dan da prođe kroz nakšatru. Izračunavanje nakšatri je izgleda bilo dobro poznato još u vreme Rig Vede (2-1. milenijum pne.).
Ekliptika se deli u nakšatre u pravcu istoka, počevši od referentne tačke, za koju se tradicionalno uzima tačka direktno nasuprot zvezdi Spika u sazvežđu Device, koja se na Sanskritu zove Chitrā (postoje i druge, slične, definicije). Ona se nalazi tamo gde se Sunce danas nalazi 14-15. aprila/travnja (oko 25° ekliptičke longitude) i naziva se Meshādi ili "početak Ovna"; tu je nekada bila tačka ekvinoksa - gde ekliptika preseca nebeski ekvator (danas je u Ribama, 28 stepeni pre početka Ovna i oko 25 stepeni pre ove stare tačke). Razlika između Mešadija i današnjeg ekvinoksa je poznata kao ayanāngsha ili ulomak ekliptike. Imajući u vidu da je precesija ekvinoksa ciklus od 25.800 godina, ekvinoks je bio direktno nasuprot Spiki 285. n.e., negde u vreme kada je nastala Surja Sidanta[3][4].
Dole su date nakšatre sa njima odgovarajućim regionima neba[5]. Kao i sa drugim elementima i ovde postoje mnoge verzije sa manjim razlikama. U desnoj koloni su data latinska imena zvezda, koje se nalaze u odgovarajućem delu neba.
Ashvinī | β and γ Arietis |
Bharanī | 35, 39, and 41 Arietis |
Krittikā | Pleiades |
Rohinī | Aldebaran |
Mrigashīrsha | λ, φ Orionis |
Ārdrā | Betelgeuse |
Punarvasu | Castor and Pollux |
Pushya | γ, δ and θ Cancri |
Āshleshā | δ, γ, ε, η, ρ, and σ Hydrae |
Maghā | Regulus |
Pūrva Phalgunī | δ and θ Leonis |
Uttara Phalgunī | Denebola |
Hasta | α to ε Corvi |
Chitrā | Spica |
Svātī | Arcturus |
Vishākhā | α, β, γ and ι Librae |
Anurādhā | β, δ and π Scorpionis |
Jyeshtha | α, σ, and τ Scorpionis |
Mūla | ε, ζ, η, θ, ι, κ, λ, μ and ν Scorpionis |
Pūrva Ashādhā | δ and ε Sagittarii |
Uttara Ashādhā | ζ and σ Sagittarii |
Shravana | α, β and γ Aquilae |
Dhanishthā | α to δ Delphinis |
Shatabhishaj | γ Aquarii |
Pūrva Bhādrapada | α and β Pegasi |
Uttara Bhādrapada | γ Pegasi and α Andromedae |
Revatī | ζ Piscium |
Svaka nakšatra se takođe deli na četvrtine ili pada-e, od po 3°20' ekliptike. Dodatna, 28. nakšatra, Abhijit (alfa, epsilon i zeta Lyrae - Vega) između Utarašade i Šravane i zahvata samo 4°14'. Takođe se mogu poslednje dve (treća i četvrta) pade Utarašade i prve dve (prva i druga) pade Šravane smatrati za Abidžit.
Nakšatra u kojoj leži Mesec u vreme izlaska Sunca je nakšatra tog dana.
Izračunavanje joge podrazumeva deljenje zbira longituda Sunca i Meseca u 27 delova. Prvo se računa ugaona razdaljina oba objekta duž ekliptike, pri čemu se smatra da ekliptika počinje Mesha-om Ovna (Meshādi, kako je gore definisano): ovo se naziva longituda tog objekta. Longituda Sunca i longituda Meseca se sabiraju i normalizuju u vrednost između 0° i 360° (tj. ako je zbir veći od 360, onda se oduzima 360). Dobijena vrednost se deli u 27 delova. Svaki deo će imati najviše 800' (lučnih minuta, 1/60 stepena). Ovi delovi se nazivaju yoga-e. One su nazvane:
I ovde mogu postojati manje varijacije. Joga aktivna tokom izlaska Sunca je joga tog dana.
Karana je polovina titija. Preciznije rečeno, karana je vreme potrebno da se ugaona razdaljina između Sunca i Meseca uveća u koracima od 6° počevši od 0° (uporediti ovo sa gornjom definicijom tithi-ja).
Pošto titija ima 30, moglo bi se očekivati da ima 60 karana. Ali, u stvari ih ima 11 (ili je 11 imena za karane). Postoje četiri "fiksne" karane i sedam "ponavljajućih" karana. Četiri "fiksne" karane su:
Sedam "ponavljajućih" karana su:
Karana aktivna tokom izlaska Sunca je karana tog dana.
Kada se mladi Mesec dogodi pre izlaska Sunca nekog dana, za taj dan se kaže da je prvi dan lunarnog meseca. To znači da će kraj lunarnog meseca koincidirati sa mladim Mesecom (mladinom). Lunarni mesec ima 29 ili 30 dana (u skladu sa kretanjem Meseca, sinodički mesec ima oko 29,53 dana).
Dan je označen jedino titijem na snazi u trenutku izlaska Sunca. Dani nisu numerisani od prvog do poslednjeg u mesecu, kao u gregorijanskom kalendaru. Ovo daje neke jedinstvene rezultate, kako je niže objašnjeno:
Ponekad dva uzastopna dana imaju isti tithi. U takvom slučaju, onaj drugi se naziva adhika tithi (adhika znači "dodatni", "ekstra"). Sa druge strane, neki titi nikada ne dotakne svitanje, pa tim titijem neće biti označen nijedan dan. Za to se onda kaže da je tithi kshaya (kshaya znači "gubitak").
Datum ima ovakvu formu: mesec, polovina meseca (opadajući ili rastući Mesec), ime (ili broj) titija u toj polovini meseca i godina ere koju koristi pisac. U ovome je najkomplikovanija identifikacija titija, jer se mora znati vreme svitanja i položaj Meseca.[1]
Postoji dvanaest imena lunarnih meseci:
Chaitra je obično u periodu mart-april itd. Određivanje koje će ime uzeti lunarni mesec je donekle indirektno. Počiva na rāshi-ju u koji Sunce tranzitira unutar lunarnog meseca, tj. pre mladog Meseca kojim se okončava mesec.
Postoje dvanaest imena za rāshi, koliko ima i imena za lunarni mesec. Kada Sunce, tokom lunarnog meseca, uđe u Mesha rāshi, onda je ime lunarnog meseca Chaitra. Kada Sunce uđe u Vrishabha-u, onda je lunarni mesec Vaishākh itd.
(Rashi) Saur Maas (solarni meseci) |
Ritu (godišnje doba) |
Gregorijanski meseci |
Zodijak |
---|---|---|---|
Mesh | Vasant (proleće) |
Mart/April | Ovan |
Vrushabh | April/Maj | Bik | |
Mithun | Grishma (leto) |
Maj/Jun | Blizanci |
Kark | Jun/Jul | Rak | |
Simha | Varsha (monsun) |
Jul/Aug. | Lav |
Kanya | Aug/Sept | Devica | |
Tula | Sharad (jesen) |
Sept/Okt | Vaga |
Vrushchik | Okt/Nov | Škorpija | |
Dhanu | Hemant (jesen-zima) |
Nov/Dec. | Strelac |
Makar | Dec/Jan | Jarac | |
Kumbha | Shishir (zima-proleće) |
Jan/Feb | Vodolija |
Meen | Feb/Mar. | Ribe |
Po sanskritskoj gramatici imena lunarnih meseci su izvedena: (lunarni) mesec koji ima svoj centralni puni Mesec na ili blizu nakshatra Chitrā-e se naziva Chaitra. Isto tako za nakšatre Vishākhā, Jyeshthā, (Pūrva) Ashādhā, Shravan, Bhādrapad, Ashvinī (staro ime Ashvayuj), Krittikā, Mrigashīrsha, Pushya, Meghā i (Pūrva/Uttara) Phalgunī se dobijaju imena Vaishākh, Jyaishtha itd.
Lunarni meseci su podeljeni u dve pakše od po 15 dana. Rastuća (u smislu Meseca) pakša se zove shuklapaksha, "svetla polovina" a opadajuća pakša je krishnapaksha, "tamna polovina". Postoje dva različita sistema za pravljenje lunarnog kalendara:
Kada Sunce uopšte ne tranzitira u bilo koji rāshi već se kreće u jednom rašiju tokom lunarnog meseca (tj. pre mladine), onda će taj lunarni mesec biti nazvan po prvom sledećem tranzitu, uz epitet adhik ili "dodatni". Npr. ako je lunarni mesec prošao bez solarnog tranzita a sledeći tranzit je u Mesha-u, onda se taj mesec bez tranzita označava adhik Chaitra. Sledeći mesec će biti označen u skladu sa njegovim tranzitom, kao inače, s tim što će dobiti epitet nija ("originalni", "izvorni") ili shuddha ("čisti").
Adhik māsa ("dodatni mesec") se javlja jednom u dve ili tri godine (što podrazumeva interval od jedne ili dve godine bez adik mase). Dodatni mesec, ili adhik mas māsa (mas = lunarni mesec) ili purushottam mas (što je religijsko ime, purushottam = krishna) pada svakih 32,5 meseca. Tako je 12 Hindu meseci jednako oko 356 dana, dok solarna godina ima 365 ili 366 dana što stvara razliku od 9 ili 10 dana
Ako Sunce ulazi u dva rašija tokom lunarnog meseca, onda će taj mesec morati biti označen obama tranzitima i dobiće epitet kshay ili "gubitak". Smatra se da je to "gubitak" jer: da je Sunce tranzitiralo u samo jedan raši tokom lunarnog meseca, kao što je uobičajeno, dva meseca bi bila označena dvama tranzitima u pitanju, a ovako je samo jedan mesec označen s oba tranzita.
Npr. ako tokom lunarnog meseca Sunce tranzitira u Mesh i Vrishabh, onda će biti nazvan Chaitra-Vaishaakh kshaya. Neće biti zasebnih meseci nazvanih Chaitra ili Vaishaakh.
Kshay māsa se retko događa. Poznati intervali između pojava kshay māsa-i su 19 i 141 godina. Poslednja je bila 1983: od 15. januara/siječnja do 12 februara/veljače bio je Pausha-Māgha kshay. Zatim je od 13. februara/veljače bila (adhik) Phālguna.
Poseban slučaj:
Ako nema solarnog tranzita u jednom lunarnom mesecu, ali su dva tranzita u sledećem lunarnom mesecu,
Ovo se baš retko dešava, poslednji put još 1315.
U konkurenciji normalnih (nija), adhika i kshaya meseci, prethodni se smatraju "boljim" od kasnijih za religijske svrhe. To znači, ako festival treba da padne 10-tog titija meseca Āshvayuja (ovo se zove Vijayadashamī) i ako ima dva meseca Ašvajudža, od kojih je jedan adhika, prvi (adhika) mesec neće imati festival, već samo drugi (nija) mesec. Ipak, ako je drugi mesec āshvayuja kshaya onda će festival biti u prvom (adhika) mesecu.
Kada su u slučaju kshaya māsa dva meseca spojena u jedan, festivali oba meseca će takođe biti spojeni. Npr. festival Mahāshivarātri koji se obeležava 14-tog titija Mâga krišna pakše je 1983. obeležen istog titija Pauša-Maaga kšaja krišna pakše, jer su te godine Pauša i Mâga bili spojeni u jedno, kako je pomenuto.
Godina počinje prvim danom Čaitrine šukla pakše. U slučaju da je Čaitra istovremeno i adika ili kšaja, primenjuju se pomenuta religijska pravila što daje sledeće rezultate:
Postoji još jedna vrsta lunisolarnog kalendara koja se od prethodne razlikuje po načinu imenovanja meseci. Ovaj deo članka opisuje te razlike i može biti preskočen ako je čitaocu članak već prekomplikovan. Uključen je samo zbog kompletnosti.
Kada se pun Mesec (umesto mladine) dogodi pre izlaska Sunca jednog dana, za taj dan se kaže da je prvi u lunarnom mesecu. U ovom slučaju, kraj lunarnog meseca će koincidirati sa punim Mesecom. Ovo se zove pūrnimānta māna ili "računanje po završetku-s-punim-Mesecom", nasuprot amānta māna-e ili "računanja po završetku-s-mladinom" prethodno opisanim.
Ovo definicija donosi mnoge komplikacije:
Ali, mora se primetiti, da ništa od gornjih komplikacija ne izaziva promenu u danu verskog obeležavanja. Pošto će se u dva sistema promeniti samo imena krišna pakši u mesecima, festivali koji padaju krišna pakšu će biti definisani odgovarajućim promenjenim imenom. To znači da će festival Mahašivaratri, za koji je u amānta māna-i definisano da je 14-tog Māgha krishna paksha-e, po pūrnimānta māna sistemu biti definisan po Phālguna krishna paksha-i.
Lunisolarni kalendar je uvek kalendar zasnovan na Mesečevim nebeskim kretanjima, koji se na neki način održava bliskim solarnom kalendaru, koji počiva na Sunčevom (prividnom) nebeskom kretanju. To znači da će lunisolarna nova godina uvek biti blizu (u okviru izvesnih ograničenja) solarnoj novoj godini.
Pošto su Hindu lunarni meseci nazvani po solarnim tranzitima, a mesec Chaitra će, kako je gore definisano, uvek biti blizu solarnom mesecu Mesha, Hindu lunisolarni kalendar će uvek biti u skladu sa Hindu solarnim kalendarom.
Hindu solarni kalendar nasuprot tome, počinje 14.- 15. aprila/travnja svake godine. Ovo označava Sunčev "ulazak" u Mesha rasi i slavi se kao Nova godina u indijskim državama Asam, Bengal, Orisa, Manipur, Kerala, Pendžab, Tamil Nadu i Tripura, kao i u Nepalu (Bikram Sambat). Prvi mesec se zove Chitterai na tamilskom, Medam na malajalamskom i Baisakh na bengalskom i pendžabskom. Ova solarna nova godina se, zbog indijskog uticaja, slavi na i u Burmi, Kambodži, Laosu i Tajlandu.
Epoha (početna tačka ili prvi dan nulte godine) tekuće ere Hindu kalendara (i solarnog i lunisolarnog) je 18. februar/veljače 3102. pne. po proleptičkom julijanskom kalendaru odn. 23. januar/siječnja 3102. pne. po proleptičkom gregorijanskom kalendaru. I solarni i lunisolarni kalendar su počeli tog dana. Nakon toga, svaka godina je označena brojem godina koje su protekle od epohe.
Ovo je jedinstvena osobina Hindu kalendara. Svi drugi sistemi koriste redni broj tekuće godine kao oznaku. Ali kao što se starost neke osobe meri brojem godina koje su protekle od rođenja, tako i Hindu kalendar meri broj proteklih godina. Tako je 18. maja/svibnja 2006. prošlo 5106 godina po Hindu kalendaru, pa bi 2007/08 bila 5109. Hindu kalendarska godina. Obratite pažnju da lunisolarna kalendarska godina obično počinje ranije od solarne kalendarske godine (videti Samvat).
Osim sistema brojanja gore ocrtanog, postoji i ciklus od 60 imena za godinu, samvatsari, koji je počeo prvom (tj. nultom proteklom godinom) i teče neprekidno:
|
|
U hinduizmu se veruje u postojanje četiri ere (doba ili starosti sveta), mi smo sada u poslednjoj:
Imena potiču iz indijske igre kockicama[6], a često se prevode kao zlatno, srebrno, bronzano i gvozdeno doba (Yuga znači "era", ili "doba"), možda po ugledu na Hesiodovo tumačenje iz grčke mitologije. U dobima postepeno opadaju dharma, mudrost, znanje, intelektualna sposobnost, životni vek te emotivna i fizička snaga. Gore pomenuta epoha je u stvari početak Kali Yuga-e. Kali Juga je 432.000 godina duga. Dvāpara, Tretā i Krita (Satya) Yuga-e traju dva, tri, odnosno četiri puta duže od Kali Juge. Tako ukupno čine 4.320.000 godina. Ovo se zove Chaturyuga.
Jedna i još jedna hiljada (tj. dve hiljade) čaturjugi su, kako se kaže, jedan dan i jedna noć gospodara Brahmā-e, Tvorca. On živi 100 godina od po 360 takvih dana (što bi iznosilo 311.040 milijardi godina) i kaže se da se na kraju, zajedno sa čitavim njegovim Stvaranjem, rastvori u Večnu Dušu ili Paramātman.
Kao i obično i ovde postoje različita gledišta.
Hindu kalendar potiče još iz vedskih vremena. U Vedama postoje mnogi pomeni kalendarskih pitanja. Vedānga (priključak Vedi) po imenu Jyautisha (Đjotiša - "proučavanje nebeskog tela", poznatije kao Đotiš, Hindu astrologija) je propisala sve aspekte Hindu kalendarâ. Posle vedskog perioda, bilo je mnogo učenjaka, poput Arijabhate (5. st. n.e.), Varahamihire (6. st.) i Bhaskare (12. st.) koji su bili stručnjaci za Jyautisha-u i doprineli razvoju Hindu kalendara.
Najčešće korišćeni autoritativni tekst za Hindu kalendare je Sūrya Siddhānta, tekst neizvesne starosti, neki ga datiraju u 10. vek.
Tradicionalni vedski kalendar je obično počinjao mesecom agrahayan (agra=prvi + ajan=putovanje Sunca, ravnodnevica) ili Mārgashirsha. Ovo je mesec kada Sunce prelazi ekvator, tj. prolećna ravnodnevica. Ovaj mesec je nazivan Margaširša po petoj nakšatri (oko zvezde lambda Oriona). Zbog precesije zemljine ose, tačka prolećne ravnodnevice je sada u Ribama i odgovara mesecu Čaitra, današnjem prvom mesecu. Neki počinju godinu sa mesecom Vaisakha (npr. Bengalski kalendar). Ovaj pomeraj u prolećnoj ravnodnevici od skoro četiri meseca od agrajane do čaitre u zvezdanom smislu kao da ukazuje da konvencije oko imenovanja potiču iz četvrtog ili petog milenija pne., jer je period precesije Zemljine ose oko 25.800 godina.
Komitet za reformu indijskog kalendara, imenovan 1952 (koju godinu nakon indijske nezavisnosti) je identifikovao preko trideset dobro razvijenih kalendara, sve varijante kalendara po uzoru na Surja Sidantu koji je ovde ocrtan, u sistematičnoj upotrebi u različitim delovima Indije. Među ovima su bili rašireni Vikrama i Shalivahana kalendari i njihove regionalne varijante. U Tamil Naduu i Kerali se koristi tamilski kalendar, solarnog karaktera.
Dva kalendara koja se najviše koriste u današnjoj Indiji su Vikrama kalendar (zapadna i severna Indija, kao i susedni Nepal) i Shalivahana kalendar, ili Saka kalendar (Južna Indija i Maharaštra).
Oba kalendara su lunisolarni i imaju godišnje cikluse 12 lunarnih meseci, gde je svaki mesec podeljen u dve faze: 'svetlu polovinu' (shukla) i 'tamnu polovinu' (bahula); ove polovine odgovaraju periodima rastućeg odnosno opadajućeg Meseca. Dakle, period počevši od prvog dana posle mladine i završno sa danom punog Meseca čini shukla paksha-u ("svetlu polovinu" meseca); period počevši od dana posle punog Meseca, zaključno sa danom mladog Meseca čini bahula paksha-u ("tamnu polovinu" meseca).
Imena 12 meseci i njihov redosled su isti u oba kalendara; ipak, nova godina se slavi u zasebnim tačkama tokom godine a i "godina 0" dva kalendara je različita. Po Vikrama kalendaru, nulta godina odgovara 58. pne., dok je u Šalivahana kalendaru ona odgovara 78. n.e. Vikrama počinje mesecom Baishakh (april iliti travanj); Šalivahana počinje mesecom Chaitra (mart iliti ožujak) a Novu godinu označavaju festivali Ugadi/Gudi Padwa.
Postoji još jedna, malo poznata razlika: u Šalivana kalendaru svaki mesec počinje 'svetlom polovinom' (tj. iza mladog Meseca), u Vikrama kalendaru prvo dolazi 'tamna polovina' (tj. mesec počinje iza punog Meseca). Tako se svaki mesec u Šalivana kalendaru okončava danom bez Meseca a novi mesec počinje dan kasnije, dok dan punog Meseca okončava mesec Vikrama kalendara.
Jedna varijanta šalivanskog kalendara je reformisana i standardizovana u (solarni) Indijski nacionalni kalendar 1957. On takođe počinje mesecom Čaitra, godine broji od 78. pne. (kao godine 0), broj dana u mesecu je konstantan i postoje prestupne godine.
Bengalski kalendar (ili Bangla kalendar) (uveden 1584.), se dosta koristi u istočnoj Indiji, u državama Zapadni Bengal, Tripura i Asam. U današnjem Bangladešu je 1966. uvedena reforma, uveden je konstantan broj dana u svakom mesecu i sistem prestupnih godina; ovo je nacionalni kalendar u Bangladešu.
Nepal sledi Bikram Sambat. Paralelni meseci i slični periodi važe za nekoliko kalendara pod Hindu uticajem u Burmi, Kambodži, Laosu, Sri Lanci i Tajlandu.
Prema Whitaker's Almanacku godina 2000. n.e. je približno odgovarala sledećim godinama:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.