From Wikipedia, the free encyclopedia
Ponuda četničkog vođe Draže Mihailovića nemačkom vođi Adolfu Hitleru odnosi se na niz pregovora između četnika i Vermahta preduzetih tokom avgusta 1944. godine, uoči presudne bitke za Srbiju.
General Draža Mihailović je tražio nemačkom vođi Adolfu Hitleru da opštom mobilizacijom "svih za oružje sposobnih Srba" oformu srpsku kvislinšku armiju koja bi se borila rame uz rame sa Nemcima, na Balkanu i drugde, "protiv komunizma". Nemački vođa Adolf Hitler smatrao je Mihailovića nepouzdanim i dopustio je samo manju taktičku saradnju.
Par dana nakon što je njegova ponuda prosleđena Hitleru, Dražu Mihailovića je jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević 29. avgusta 1944. smenio sa mesta Načelnika Štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Mihailović ovu odluku kralja nije prihvatio, postavši odmetnik. On je vojsci nastavio da izdaje naređenja u ime kralja.
11. avgusta 1944. godine u Topoli, nedaleko od četničkog štaba, Mihailovićevi izaslanici na najvišem nivou Nikola Kalabić, Dragoslav Račić i Neško Nedić potpisali su sporazum sa Nemcima o zajedničkoj borbi protiv partizana. Delegati četničkog vođe Mihailovića su preneli Nemcima dva najvažnija uslova za saradnju:
Račić je podsetio Nemce da se politička orjentacija četnika potpuno izmenila, da sada hoće ujedinjenje sa Ljotićem i Nedićem i opštu mobilizaciju svih vojno sposobnih za borbu protiv “komunizma” pod nemačkom komandom. Nemački zapisnik beleži:
Politička usmerenost Draže Mihailovića i njegovog pokreta potpuno se izmenila. Oni predlažu stvaranje jednog nacionalnog fronta koji bi obuhvatio Srpsku državnu stražu, Srpski dobrovoljački korpus, formacije Draže Mihailovića i sve nacionalne snage koje su protiv komunizma... Glavni zadatak je opšta mobilizacija i stvaranje jedne srpske nacionalne armije za uništenje komunizma u Srbiji. Kada komunizam u Srbiji bude pobeđen, pokret Draže Mihailovića je spreman da se, po naređenju nemačkog vođstva, angažuje na Balkanu i svuda drugde.[5][6]
Nemački zapisnik od 11. avgusta 1944. sumira ponudu Vermahtu koju su preneli predstavnici Draže Mihailovića:[5]
Nemački predstavnik je obećao da će proslediti predloge Draže Mihailovića nadležnima.
Dva dana nakon sastanka njegovih ljudi sa Nemcima, 13. avgusta 1944. su se sastali Draža Mihailović i šef kvislinške vlade Milan Nedić u selu Ražani. Pored njih dvojice, sastanku su prisustvovali i Luka Baletić, Mirko Lalatović, Nikola Kalabić, Dragoslav Račić, Dragomir Jovanović, Miodrag Damjanović i drugi.[7]
General Mihailović je tražio generalu Nediću da od Nemaca izdejstvuje oružje za četnike. Mihailović je tvrdio da ima dovoljno ljudstva, samo mu nedostaju oružje i municija. Nedića reputacija je bila srozana zbog otvorene kolaboracije, dok je Mihailović antinemačkom retorikom uspevao da održi uticaj u narodu. Nedić se nadao da će priklanjanjem Draži Mihailoviću uspeti da se održi na vlasti posle odlaska Nemaca. Herman Nojbaher u svom izveštaju od 16. avgusta to dobro zapaža:
Nedić sa svojim sledbenicima ne vidi, na osnovu slabljenja sopstvenog političkog položaja u zemlji, sada nikakav drugi put za spasavanje nacionalnog srpstva do pakta sa Dražom Mihailovićem.[8]
Istog dana, 16. avgusta 1944. godine nemačka komanda je odobrila isporuku određene količine oružja i municije četnicima.
Povodom Mihailovićeve ponude, 17. avgusta 1944. godine održana je vanredna sednica Nedićeve vlade u nemačkoj okupacionoj komandi u Beogradu. General Milan Nedić je nemačkom komandantu Jugoistoka fon Vajhsu, u prisustvu Hermana Nojbahera i drugih visokih zvaničnika, sumirao Mihailovićeve predloge:
a) Bezuslovno obećanje, da nijedan nemački vojnik neće biti napadnut od četnika. Davanje talaca.
b) Zajednička borba isključivo protiv komunista u cilju uspostavljanja mira i reda. Nemci i četnici ne moraju biti neprijatelji.
c) Neprijatelj br. 1 su komunisti i svi oni koji ih podržavaju ili ne sadejstvuju u borbi protiv komunista.
d) Draža Mihajlović moli, da ga se privuče organizovanju Srpskog dobrovoljačkog korpusa i organizovanju Dobrovoljačkog korpusa.
e) Bilo kakva veza s partizanima je nemoguća.
f) Draža Mihailović moli da se stvori prijateljskije raspoloženje, da bi se oslobodilo četnike, koji su uhapšeni u Srbiji, bez posredovanja četnika.
g) U slučaju invazije nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista će se produžiti. Četnici hoće da spreče vezu partizana s invazionim trupama.h) Draža Mihajlović nema veze s Englezima. On i ne želi više da je ima, odgovarajući engleskom držanju prema srpskom narodu.[9]
Milan Nedić je garantovao da će Dražini četnici osiguravati bezbednost saobraćaja, rudnika i drugih objekata za Nemce:
Ljudstvo Draže Mihailovića u buduće će osiguravati bezbednost cesta, železnice, transporta žita, rudnika i ostale pogone koji su od značaja za Nemce.[10]
Dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 17. avgusta 1944. godine beleži da je Nedić kod nadležne nemačke komande nastupao u ime Draže Mihailovića:
Nemačka komanda javlja, da je Nedić ponudio, nakon upada komunista u Srbiju, u ime veoma ozbiljno ugoženog Srpstva, vojnu saradnju svih srpskih snaga. Nedić je naglasio, da on takođe službeno govori i u ime Mihailovića, koga je nedavno posetio. Od nemačkih vojnih vlasti zatražio je dozvolu, da odmah formira srpsku vojsku u snazi od 50 000 boraca, koja bi se regrutovala iz četničkih jedinica. Komanda Vermahta za Jugoistok, posle razgovora sa Herman Nojbaherom, rešila je da se izađe u susret Nedićevoj molbi.[11]
– Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 17. avgusta 1944.
Sutradan, 18. avgusta obaveštajno odeljenje nemačkog komandanta Jugoistoka je Mihailovićevo “prosjačenje kod okupatora” ocenilo kao ozbiljnu ponudu:
Draža Mihajlović je neosporno dokazao:
1. da želi da održava primirje s okupacionim silama i
2. da je on toliko antikomunista, da je usprkos engleskim ponudama dao prednost prosjačenju kod okupatora pred slogom s crvenom stranom.Obećanja Draže Mihajlovića u pogledu lojalnog držanja treba uzeti ozbiljno, pošto je Draža Mihajlović u pitanju antikomunizma uvek zauzimao dosledno držanje.[9]
– Zabeleška obaveštajnog odeljenja komandanta Jugoistoka od 18. avgusta 1944. povodom ponude Draže Mihailovića za saradnju u borbi protiv NOVJ
Ponuda Draže Mihailovića je nakon toga prosleđena nemačkom vođi Adolfu Hitleru.
20. avgusta 1944. godine specijalni izaslanik nemačkog Ministarsva spoljnih poslova Herman Nojbaher izveštava svog nadređenog Joahima fon Ribentropa, ministra inostranih poslova Trećeg rajha, da će četnici Draže Mihailovića Nemcima garantovati bezbednost:
Prilikom razgovora sa čitavom srpskom vladom kod Vojnog zapovednika Jugoistoka, na dan 17. o. m., u mom prisustvu, Nedić je posle iscrpnog prikazivanja opasnosti situacije u srpskom, a time i u čitavom jugoistočnom prostoru davao izjave i u ime Draže Mihailovića. Nedić je zajemčio da će se pokret DM uzdržati od svake neprijateljske radnje protiv Nemaca i da ni u slučaju povlačenja Nemaca iz Srbije neće na Nemce biti ispaljen nijedan metak. Njegova vlada preuzima, dalje, punu odgovornost za to da će dražinovci po svaku cenu garantovati Nemcima bezbednost drumova, železnica, rudnika i ostalih objekata koji interesuju Nemce.[8]
Nojbaher je u izveštaju Ribentropu izneo uverenje da je general Mihailović odan Nemcima i će neutralisati pripadnike svoje organizacije koji su protiv njih:
Spreman sam, posle jednog ličnog razgovora sa D. M., da preuzmem odgovornost za to da nas taj čovek neće napasti s leđa i da će on sam učiniti bezopasnim one elemente svoga pokreta koji su nepouzdani u pogledu nas.[8]
Nemački okupatori su ponovo 20. avgusta, uoči polaska Nojbahera i fon Vajhsa u Hitlerov štab, vodili razgovore sa Dražinim izaslanikom Neškom Nedićem, o naoružavanju četnika koji se bore pod nemačkom komandom.
22. avgusta 1944. održano je savetovanje u Vučjoj jami, Hitlerovom bunkeru u Berlinu, kojem su prisustvovali nemački vođa Adolf Hitler, glavnokomandujući Vermahta Vilhelm Kajtel, glavnokomandujući Jugoistoka Maksimilijan fon Vajhs, specijalni izaslanik Herman Nojbaher i još par generala. Službeni zapisnik otkriva da je fon Vajhs preneo Hitleru ponudu generalâ Milana Nedića (za čiji je »lični integritet i lojalnost« Nojbaher garantovao, navodeći da se »nesumnjivo 100% stavio na nemačku stranu i pri tom nedvosmisleno antiengleski eksponirao«[12]) i Draže Mihailovića, naglasivši da je potonji vođa svih “antikomunističkih snaga”, koji želi ostati u pozadini, prvenstveno zbog ugleda među stanovništvom okupirane Srbije, ali i iz opreza usljed eventualno nepovoljnog epiloga rata:
Izlažući ponudu Nedić — DM u njenim glavnim tačkama, gospodin komandant Jugoistoka ukazuje onda na efekat koji bi nastao usled načelno odbijajućeg držanja prema ponudi (vidi belešku o izlaganju).
Pri oceni motiva koji su doveli do ponude Nedić — Draža Mihailović, gospodin komandant Jugoistoka ukazuje
a) na neosporno postojeće ugrožavanje svih nacionalnih Srba, čijim se spikerom Nedić napravio kao osvedočeni srpski nacionalist, s jedne strane, i anglomrzac, s druge strane,
b) na ličnost DM, koji je u stvarnosti vođa svih antikomunističkih i za borbu voljnih elemenata Srbije, no koji, iz obzira prema svom narodu, koji u njemu želi da vidi nepomirljivog nacionalnog heroja, i s obzirom na kasniji vojnički i politički razvoj u Srbiji, želi da svojoj ličnosti nametne svaku političku suzdržljivost.[13][14]
– Službena beleška sa referisanja komandanta Jugoistoka Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944.
Uprkos zalaganju fon Vajhsa i Nojbahera, Hitler je odbacio ponudu generala Mihailovića, ocenjujući da će nemačko oružje "jednom kasnijom prilikom biti upravljeno protiv Nemaca." On je izjavio da nema pouzdanja u "narode Istoka", da u Srbima postoji “bezobzirna otporna snaga” i da “ono što dolazi iz Beograda znači opasnost”.[15] Hitler je nacističku vrhušku upozorio da bi formiranje srpske armije išlo na štetu Velikonjemačkog Reicha:
Ako bi mi s naše strane pristali na srpsku ponudu, i ako bi im stavili na raspolaganje oružje i municiju, onda, doduše, verujem da će se Srbi s uspehom boriti protiv Tita. No isto tako sam ubeđen da će onda velikosrpska ideja odmah ponovno da zaplamti na našu štetu. A to je nepodnosivo. Srbi se nikad ne bi odrekli velikosrpske ideje.[15]
Nakon podužeg izlaganja, u kojem je povlačio istorijske paralele između Srba (za koje je tvrdio da su »narod koji je određen da ima državu«) i Hrvata koji »nemaju nikakvu predstavu o državnosti i neće je nikad ni moći imati«,[16] vođa Reicha donio je konačnu odluku o ponudi Mihailovića i Nedića:
Zaključujući, Firer je ustanovio, da on
a) nema ništa protiv “malih taktičkih manevara“ s pokretom DM,
b) da zatraženo formiranje armije, koja bi bila jačine 50.000 ljudi, nikako ne bi moglo doći u obzir.[17][14]
– Službena beleška sa referisanja komandanta Jugoistoka Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22. avgusta 1944. godine
Hitler se složio da se samo delimično ispune Dražine molbe. Da se odobri formiranje srpske nacionalne armije od 50 000 boraca, to je kategorički odbio. Pritom je dodao da na približavanje između Nedića i Mihailovića treba gledati kao nešto što je krajnje nepoželjno.[11] "Nemačka mora da pokuša, da njih dvojicu što je moguće pre opet razdvoji".[11] Srpski kvislinzi su posle ove Hitlerove odluke bili veoma razočarani, jer je nemačka pomoć u naoružanju bila veoma skromna.[11]
Par dana nakon što je njegova ponuda prosleđena Hitleru, Mihailović je izgubio podršku jugoslovenskog kralja i emigrantske vlade. 29. avgusta 1944. godine kralj Petar II Karađorđević je smenio generala Mihailovića sa mesta Načelnika Štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Mihailović ovu odluku kralja nije prihvatio, postavši odmetnik. On je vojsci nastavio da izdaje naređenja u ime kralja.[18]
Iako Adolf Hitler nije dozvolio saradnju sa Mihailovićem u punom obimu, Mihailoviću je isporučena veća količinu oružja, municije i opreme, iz nemačkih magacina.[7]
Hitler se složio da se delimično ispune srpske želje. Da se odobri formiranja srpske nacioanlne armije od 50.000 boraca, to je Hitler kategorički odbio. Da je došlo do približavanja između Nedića i Mihailovića, na to se treba gledati kao nešto što je krajnje nepoželjno. Nemačka mora da pokuša, da njih dvojicu što je moguće pre opet razdvoji. Povezano sa ovime, Firer je upozorio na opasnost Velikosrpstva, koji je jedini državotvorni elemenat, koji postoji na prostoru Jugoistoka Evrope i kao takvog ga treba vrednovati.[11]
– Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta
Po povratku iz Hitlerovog štaba, 30. avgusta 1944. je održano savetovanje u štabu komande Jugoistoka o aktuelnim pitanjima saradnje sa Dražom Mihailovićem i razvoju celokupne situacije na području Jugoistoka. Uprkos Hitlerovom nepoverenju, Nojbaher je i dalje tvrdio da Draža Mihajlović, poput Milana Nedića, verno služi nemačkim interesima, i da se "do danas trudio da ne zauzme neprijateljsko držanje prema okupatoru". To isto smatra i za ostale vodeće Srbe, koji su se, pod parolom »Dajte nam oružje — onda pripadamo Vama«, lojalno držali.[19][20] Nojbaher je strahovao da, zbog neispunjenja zahteva, četnici ne krenu da se bune:
Po mišljenju ministra Nojbahera, za sada još neće doći do narodnog ustanka. Treba, međutim, računati s tim da Draža Mihajlović može svoje ljude, zbog neispunjenja svih prijavljenih zahteva, još manje da drži okupljene oko svoje ideologije. Od strane poslanstva će biti urađeno sve da se spreči neko političko klizanje zemlje.[20]
Na sastanku održanom 26. avgusta 1944. kod komandanta Jugoistoka, sumirani su rezultati posjete Hitlerovom glavnom štabu. Neubacher je i ovom prilikom svjedočio o Hitlerovom rezervisanom stavu:
Poslanik Nojbaher ukazuje na to da je Firer, povrh formulisanja koje je upotrebljeno u izveštaju, priznao kao dozvoljivu podršku četnika DM u okviru »onog što je taktički poželjno«. Firer, međutim, nije pristao na predlog specijalnog opunomoćenika da tu formulaciju proširi opštim izdavanjem jedne generalne punomoći k-tu Jugoistoka. Specijalni opunomoćenik je zastupao stanovište, nasuprot Fireru, da premijera Nedića treba oceniti kao pouzdanog i da se on, uostalom kao jedini od svih državnika Jugoistoka, nedvosmisleno antiengleski postavio. Ljudi DM su bez sumnje antikomunistički iz razloga nacionalne potrebe. Poverenje koje treba imati u četnike ne bi nikad smelo da ide tako daleko da im se eventualno poveri zaštita životno važnih objekata. U tom smislu, četnici nikad ne bi smeli biti pripušteni železnicama. Po shvatanju specijalnog opunomoćenika, Firer je pridržao pravo da se za srpsku kartu uhvati onda kad izolirani razvoj u Bugarskoj to bude pokazao celishodnim. Posl. Nojbaher je dalje izložio da se situacija, koja je služila kao preduslov za zajedničko izlaganje kod Firera u pitanju DM, iz osnova promenila usled rumunske objave rata i bugarskog držanja (izveštaj o bugarskoj ponudi za primirje u Ankari). Draža Mihailović i srpski nacionalisti nalaze se sada u konfliktu između nade na skoro oslobođenje od okupatora i straha od poplave komunizma. DM u ovom času nije u stanju, u pogledu naoružanja, da se suprotstavi komunizmu s izgledom na uspeh.[21][22]
Po povratku sa savetovanja u Hitlerovom štabu, komandant Jugoistoka Maksimilijan fon Vajhs naredio je da se četnicima isporuči 5 miliona metaka. Pored toga, odobreno je 11.000 pušaka, zaplenjenih od jugoslovenske vojske, za naoružanje Mihailovićeve 4. grupe jurišnih korpusa. Predstavnicima Draže Mihailovića, obećano je da će im se, pored navedenih isporuka, iz nemačkog municijskog skladišta u Kragujevcu staviti na raspolaganje još 7.000 pušaka sa po 100 metaka, 50 mitraljeza sa po 13.000 metaka i 42 minobacača sa po 250 mina.[8]
Iako je to bilo daleko od tražene armije, 6. septembra 1944. godine kvislinška Srpska državna straža je stavljena pod komandu generala Dragoljuba Mihailovića.[23]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
