Neško Nedić (1914. - maj 1945) je bio četnički komandant u Drugom svetskom ratu.
Prvo je bio komandant Valjevskog korpusa JVUO, zatim načelnik štaba Posavsko-tamnavske grupe korpusa. Tokom bitke za Srbiju 1944. godine bio je načelnik štaba Četvrte grupe četničkih jurišnih korpusa JVuO. Poginuo je 1945. godine.
Neško Nedić je rodom iz sela Lelića kraj Valjeva. Završio Vojnu akademiju 1934. godine u 59. klasi, od 1938. poručnik.[1]
Gušenje ustanka u Srbiji 1941.
Početkom ustanka u Srbiji 1941. godine, kada je partizanski štab saznao da se u Valjevskom kraju nalazi pukovnik Draža Mihailović, uspostavljeni su prvi prvi službeni kontakti između partizanskog i četničkog pokreta. Miloš Minić je krajem jula vodio delegaciju na Ravnu Goru. Na četničkoj strani je pregovarao poručnik Neško Nedić. On je, u ime pukovnika Mihailovića komunistima stavio do znanja da niko nema pravo da organizuje ma kakvu vojsku sem njegovih oficira, koji su jedini ovlašćeni za to. Zabranio je da se napadaju žandarmi i Nemci, ili da se izvode sabotaže.[1] Do dogovora nije došlo, iako je konstatovano da je jedinstveni cilj i jednih i drugih borba protiv okupatora.
13. decembra 1941. godine, sukladno dogovorima viših instanci, Prvi valjevski četnički odred, čiji je komandant Neško Nedić, izdao je naređenje za saradnju sa Vladom narodnog spasa u borbi protiv partizana:
2) Da komandir opštinskih četa stupa u dodir sa postavljenom opštinskom upravom i ne pokazujući ovaj akt saopšti joj da je određen da formira oružane snage na teritoriji opštine koje će služiti kao potpora vlasti radi održavanja mira i poretka a naročito kao oružana snaga za suzbijanje komunista ako se i kad pojave na teritoriji opštine. Ovaj štab će preduzeti sve potrebne mere da ovakav rad bude prećutno odobren i od strane Nedićevih odnosno nemačkih vlasti.
6) Komandiri će narediti svojim seoskim komandirima da odmah otpočnu sa patroliranjem. Ova mera je neophodna jer se komunisti pošto su razbijeni vuku kroz sva sela u bednom stanju i malim grupama a u interesu je naše stvari da ih odmah razoružavamo.
9) Početi odmah sa propagandom protiv komunista i svugde i na svakom mestu objasniti istinu da je do ovoga žalosnog stanja došlo zato što su oni u želji da preotmu vlast počeli borbu prerano. Narodu uvek skrenuti pažnju na jednu nepobitnu činjenicu: Nemačka mora izgubiti rat pa makar koliko on dugo trajao. Jugoslavija mora biti ponovo cela pod Kraljem Petrom II. A kad dan ovoga oslobođenja dođe svi ćemo polagati račune o svome radu. Teško će biti onima koji su radili zajedno sa neprijateljem i koji su ga pomagali u borbi koju on vodi protiv nas i naših velikih saveznika. Mi zato ne možemo i nećemo zajedno sa Nemcima, ali nećemo ni u otvorenu borbu, koju sada ne možemo izdržati. (...) Dotle dok ovaj momenat ne dođe mi moramo iskoristiti rasulo kod komunista da ih razoružamo te da nam na proleće ponovo ne ometu naš rad.[2]
Beg iz Banjice 1943.
Nedić, koji je povremeno obavljao obaveštajne misije u Beogradu, bio je uhapšen od nemačkih vlasti i zatvoren u logor Banjica. Iz njega je, uz pomoć jednog čuvara, uspeo pobeći u oktobru 1943. zajedno sa rezervnim potpukovnikom Ilijom Oreljem i studentom Nikolom Pašićem.[3]
Borbe na strani Nemaca 1944.
8. maja 1944. godine Neško Nedić, komandant Valjevskog korpusa JVUO, izveštava generala Dragoljuba Mihailovića da četnici sa Nemcima drže položaje na reci Gradac:
Snage potčinjene meni prešle su trenutno u odbranu na liniji Bačevci — Kosjerić i to: valjevski korpus sa delom Nemaca drži levo obalu Graca u visini Lipa — Ravan. Juče su na ovom odseku odbijeni svi napadi komunista. Ajdačić sa delom Nemaca zatvara položaj Bukovi — Kažana... Moja težnja je da sa naslonom na Nemce, stvorim čvrstu odbranu linije Bačevci — Kosjerić, dok se snage ne prikupe i ne stvore preduslovi za uništavajući udar...[4][5]
– Depeša komandanta Valjevskog korpusa, kapetana Neška Nedića, upućena generalu Mihailoviću 8. maja 1944.
Kad je sredinom marta 1944. operativna grupa sastavljena od Druge i Pete divizije prodrla iz Sandžaka u zapadnu Srbiju, trupe sastavljene od jedinica Vermahta i SS, korpusa JVUO, bugarskog okupacionog korpusa, SDS, SDK i ruskog korpusa pod objedinjenom nemačkom komandom generala Felbera. Kod nadležne četničke komande Neška Nedića bio je akreditovan nemački kapetan Vajel kao oficir za vezu. Zajedničke operacije trajale su nešto duže od dva meseca.[6]
Topličko-jablanička operacija 1944.
Od 5. jula do 4. avgusta 1944. godine Neško Nedić, načelnik štaba Četvrte grupe jurišnih korpusa JVuO, je učestvovao u nemačkoj operaciji protiv partizana u Toplici i Jablanici.
Nemci su 14. jula 1944. u Kruševcu vodili razgovore sa četničkim komandantom Neškom Nedićem u vezi zajedničkih dejstava protiv jedinica NOV i POJ, nakon čega su u četničke operativne štabove delegirali majora Vajela (nem. Wayel) kao oficira za vezu.[7]
Neško Nedić je napomenuo da su četnici u Englesku izgubili svako poverenje, pošto su ih Englezi izdali i sada Titovim bandama liferuju naoružanje i municiju, usled čega četnici moraju da krvare i da umiru. Pošto su oni sami u borbi protiv komunizma i suviše slabi, uvideli su da moraju tražiti oslonac u nemačkom Vermahtu kome će se bezuslovno potčiniti sa puno poverenja. Oni su spremni da se bore protiv komunizma svuda tamo gde bih ih ja postavio.[8]
– Izveštaj generala Hansa Felbera o razgovoru s četnicima od 14. jula 1944.
Dogovori sa Nemcima
Tokom operacije Vazdušni most četnički komandanti Nikola Kalabić, Dragoslav Račić i Neško Nedić su 11. avgusta u Topoli potpisali sporazum o zajedničkoj borbi protiv partizana i preneli Nemcima želje Draže Mihailovića.
1. DM želi da razgovara sa opunomoćenikom firera za jugoistočni prostor.
2. On teži okupljanju svih nacionalnih srpskih snaga.
3. Mobilizacija i naoružavanje svih za oružje sposobnih Srba za borbu protiv komunizma. Naoružavanje i vođstvo pod nemačkim Vermahtom.
4. DM moli da sam ostane u ilegali.5. Pripadnici DM-pokreta ne treba da budu u nemačkim uniformama.[13]
– Dražina ponuda Hitleru od 11. avgusta 1944.
Bitka za Valjevo 1944.
Brigade Prve i Šeste divizije NOVJ nakon razbijanja glavnine JVuO na Jelovoj gori zadržale su inicijativu u rukama, energično goneći četničke delove na sever. 11. septembra u neposrednoj opasnosti se našla Mihailovićeva komanda na Ravnoj gori, pa su dva bataljona SDK iz Valjeva nastupila prema Mionici da bi obezbedili izvlačenje Mihailovićevog štaba prema Koceljevi.
Načelnik štaba Četvrte grupe jurišnih korpusa kapetan Neško Nedić pokušao je da organizuje odbranu uključujući u grupu Valjevski korpus JVuO kao Sedmi jurišni, i dajući mu naređenje da se poveže sa Nemcima u Valjevu:
Tvoj (prim: kapetan Vojislav Marković) korpus za sada ostaje za akciju prema Valjevu — prema komunističkoj grupi dejstvuje u Kolubari. Pošto ovu akciju vode uglavnom Nemci to će tvoja uloga biti da naslonom naših i u sporazumu sa njima izvršiš tučenje crvenih sugerišući Nemcima najpogodnija rešenja. Od Nemaca ćeš neposredno da se snabdevaš municijom, a glavni zadatak ti je da prisustvom uz nemačke trupe goniš i hvataš komuniste koje oni razbijaju.
Radi ovoga izvršićeš marš sutra — 14-og septembra t.g. u 6 časova pravcem selo Grabovica, gde ćeš stupiti u dodir sa nemačkim Komandantom u Valjevu, kome ćeš dati pismeno naređenje štaba četvrte grupe za neposredno snabdevanje municijom za saradnju sa njima. Pored ovoga zadatka ti ćeš obratiti pažnju na to da se sa korpusom nađeš u rejonu Valjeva da brzo prigrabiš vlast ako bi Nemci napustili Valjevo odnosno da se naslonom na njih u ovoj gužvi naoružaš izvlačeći od svakog sve što se može.[14]
Povlačenje u Bosnu
Proterani od partizana, srbijanski četnici se krajem 1944. godine povlače u Bosnu. Kapetan Neško Nedić bio je zadužen za izvlačenje municije od Nemaca. 15. februara 1945. četnički vođa Draža Mihailović naređuje Nešku Nediću:
Gledajte da izvučete municiju za sve. U protivnom kažite da ćemo se mi svi povući, jer bez municije ne možemo raditi, a oni kako hoće.[15]
– Naređenje Draže Mihailovića Nešku Nediću od 15. februara 1945.
Neško Nedić se nalazio među vodećim oficirima JVuO koji su pratili Dražu Mihailovića na pokušaju povratka u Srbiju na proleće 1945. godine. Poginuo je u bici na Zelengori.
Na beogradskom procesu 1946. godine Draža Mihailović je bio optužen za saradnju sa okupatorom. Mihailović je priznao da su njegovi komandanti sarađivali sa okupatorom, i okarakterisao je to kao izdaju, ali se branio da su njegovi potčinjeni to činili na svoju ruku.
- Pretsednik: Da li je ovo što je radio Trifunović, Keserović, Račić u proleće 1944. godine, Neško Nedić, Zvonimir Vučković, Mirko Lalatović, Ostojić, da li je takav način rada izdaja naroda?
- Optuženi: Rđav rad.
- Pretsednik: Da li je izdaja?
- Optuženi: Teško mi je to da kažem.
- Pretsednik: A je li tačno?
- Optuženi: Jeste.[16]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
