Babur

Babur (perz. بابر‎; 14. februar 1483 — 26. decembar 1530) je prvi car Mogulskog carstva u Indiji. Vladao je severnom Indijom od 1526. do 1530. Pripadao je naslednoj liniji Timura Lenka, a sam je verovao da je po majci naslednik DŽingis-kana. Postavio je osnove za Mogulsko carstvo.

Babur
Babur
Datum rođenja	1483.
Datum smrti	1530.
Poreklo i porodica

Poreklo

Rođen je u Andiđanu u Ferganskoj dolini u današnjem Uzbekistanu. Bio je najstariji sin vladara Ferganske doline. Iako je poticao od plemena sa mongolskim poreklom, njegovo pleme je prihvatilo tursku i persijsku kulturu, prešlo na islam i živelo u Turkestanu i Korasanu. NJegov materinji jezik je čagataj, ali jednako dobro je znao persijski. Babur je bio poreklom Mongol, što se na persijskom govorilo Mogul. Dobijao je podršku od turskih i iranskih naroda Centralne Azije, a njegova armija je predstavljala etničku mešavinu u kojoj su se nalazili i Persijanci, Paštuni, Arapi i čangatajski Turko-mongoli. U Baburovoj vojsci su se nalazili i Kizilbaše, pripadnici militantnog šiitskog sufističkog reda iz Persije.

Vojna karijera

Kada je imao 12 godina nasledio je svoga oca kao vladar Fergane. Stričevi su pokušali da mu preotmu poziciju i teritorije, tako da je dosta vremena proveo u izbeglištvu. Osvojio je Samarkand 1497. nakon sedam meseci opsade. Za to vreme pobunjeno plemstvo mu je oduzelo vlast nad 350 km udaljenom Ferganskom dolinom. Na putu za Ferganu vojska ga je napustila, pa je ostao i bez Samarkanda. Ponovo je 1501. bio u posedu Samarkanda, ali pobedio ga je uzbečki kan Muhamed Šajbani. Tri godine je stvarao jaku vojsku, najviše od Tadžika iz Badakšana. Sa novostvorenom vojskom je 1504. prešao snegom okovani Hindikuš i osvojio Kabul. Time je dobio novo bogato kraljevstvo. Jedno vreme se udružio sa rođakom iz Herata, sa kojim je nameravao da zajednički osvoji Samarkand. Smrt rođaka je odgodila taj pothvat. Pobuna dela njegovih generala proterala ga je iz Kabula, koga je ponovo kasnije osvojio. Safavidski vladar Persije šah Ismail I porazio je 1510. Baburovog neprijatelja Muhameda Šajbanija, pa je to Babur iskoristio da bi povratio stare teritorije, koje su pripadale Timuridima. Udružio se sa persijskim šahom da zajedno dele zauzete teritorije Centralne Azije. Od šaha je dobio vojnu pomoć. Babur je osvojio Buharu, gde je bio dočekan kao oslobodilac, jer je za razliku od Uzbeka, on kao Timurid imao legitimitet. Posle toga Babur raskida savezništvo sa Persijom i sam osvaja Samarkand.

Babur prima na dvoru

Osvajanje severne Indije

Babur je verovao da je on zakoniti naslednik Timura Lenka. Timur Lenk je svojedobno ostavio Kizr Kana kao svoga vazala u Pendžabu, gde je postao sultan Delhijskog sultanata i osnivač dinastije Sajidske dinastije. Ibrahim Lodi iz afganistanskog plemena zbacio je Sajidsku dinastiju, pa se Babur smatrao pravom da vrati teritorije pod vlat Tmurida. U toku priprema za osvajanje severne Indije Babur je najpre osvojio Kandahar, grad na strateškom mestu da se spreči napad na Kabul sa zapada, dok on osvaja severnu Indiju. Opsada Kandahara je trajala pune tri godine. Ibrahim Lodi je bio jako omražen i među svojim plemstvom, tako da je nekoliko njegovih plemića pozivalo Babura da interveniše. Babur je sakupio vojsku od 12.000 ljudi i krenuo u osvajanje severne Indije. Usput mu se pridruživalo lokalno stanovništvo. Prva bitka odigrala se februara 1526. Baburov sin je pobedio u prvoj bici.

Ibrahim Lodi je imao vojsku od 100.000 ljudi i 100 ratnih slonova. Iako se Baburova vojska usput povećavala regrutacijom lokalnog stanovništva, ona je bila mnogo manja od Lodijeve. Pretpostavlja se da je Babur imao 25.000 vojnika. Međutim Baburova vojska je bila naoružana vatrenim oružjem. U Prvoj bici kod Panipata 21. aprila 1526. Baburova vojska je pobedila, a Ibrahim Lodi je ubijen. Babur je brzo posle toga zauzeo Delhi i Agru. Babur je odmah posle bitke naredio svom sinu da krene prema Agri, koja je bila Ibrahimova prestolnica. Tu su našli porodicu od radže od Gvaliora, koji je poginuo kod Panipata. Radžina porodica se sakrivala strahujući od Mongola, o kojima su od davnina kružile najstravičnije priče. Kada im je novi vladar garantovao bezbednost, oni su novom vladaru predali najveći dijamant na svetu Koh-i-Nur (znači planina svetlosti).

Bitke sa Radžputama

Radžpute su bile moćni vladari u delu Indije i uspele su pre Baburove invazije da osvoje delove teritorije Delhijskog sultanata. Vladali su jugozapadno od Baburovih teritorija u području poznatom kao Radžputana. Nije to bilo jedinstveno kraljevstvo, nego konfederacija kneževina, pod neformalnim suverenitetom dinastije Radžput. Tada je vladar iz dinastije Radžput bio Rana Sanga. Pošto su saznali da je Babur pobedio Lodija, Radžpute su smatrale da im je to prilika da zauzmu Delhi i možda celu Indiju vrate pod vlast hinduskih Radžputa po prvi put nakon 350 godina. Radžpute su znale za postojanje nezadovoljstva u Baburovoj armiji. Mnogo vojnika je želelo da se vrati u Centralnu Aziju, gde leta nisu tako vruća. Osim toga Radžpute su imale mnogo veću vojsku, pa su svojom superiornošću delovale psihološki negativno na Baburovu vojsku. Baburova vojska nije imala volje za daljnjim ratovanjem. Babur je zbog toga pred svojom vojskom rat sa Radžputama prikazao kao sveti rat, a sebe kao gaziju, tj. svetog ratnika. Baburu su se njegovi vojnici morali zakleti na Kuran da niko neće pobeći od neprijatelja.

Dve armije su se srele na oko 70 km zapadno od Agre kod Kvanve. Radžpute su pobedile Baburovu prethodnicu. Radžpute su zatim na pregovore sa Baburom poslali generala Silhadija, kome je Babur obećao nezavisno kraljevstvo ako izda Radžpute. Došlo je do bitke kod Kvanve 17. marta 1527. General Silhadi je sa delom vojske napustio bojno polje, pa su Radžpute izgubili bitku. Rana Sanga je pobegao iz bitke, ali nakon godinu dana je bio mrtav. Babur je posle toga ovladao i teritorijom Radžputa, od kojih je zahtevao da mu plaćaju danak. I dalje su prinčevi radžputa mogli da vladaju po svojim običajima i da zadrže kontrolu svojih kneževina.

Posle pobede nad Radžputama

Babur je postao vladar severozapadne Indije i doline Ganga i započeo je daljnju ekspanziju. Postavljao bi plemstvo, a oni su dalje bili zaduženi da stvore novu vojsku da bi se carstvo dalje širilo. Babur je stalno koristio nova oružja. Pored pušaka testirao je nova oružja za opsade, kao npr. topove, koji su mogli da bace veliki kamen na udaljenost od dva kilometra. Poboljšao je organizaciju armiju uvođenjem pojačane discipline i redovnih inspekcija. Brat od Muhameda Lodija je predvodio jednu vojsku koju je Babur pobedio 6. maja 1529. Time je prestao svaki otpor Baburovoj vlasti u severnoj Indiji.

Započeo je sa gradnjom brojnih struktura, koje su predstavljale mešavinu hinduskih elemenata sa tradicionalnim muslimanskim dizajnima koje su koristili Persijanci i Turci. Bio je jako rasipan, tako da je uspeo da potroši gotovo sve ono što je popljačkao tokom osvajanja.

Literatura

• Alam, Muzaffar & Subrahmanyan, Sanjay (Eds.) The Mughal State 1526–1750 (Delhi) 1998
• Cambridge History of India, Vol. III & IV, "Turks and Afghan" and "The Mughal Period". (Cambridge) 1928
• Eraly, Abraham (2007). Emperors Of The Peacock Throne: The Saga of the Great Moghuls. Penguin Books Limited. ISBN 978-93-5118-093-7.
• Gascoigne, Bamber The Great Moghuls (London) 1971. (Last revised 1987)
• Gommans, Jos Mughal Warfare (London) 2002
• Gordon, Stewart. When Asia was the World: Traveling Merchants, Scholars, Warriors, and Monks who created the "Riches of the East" Da Capo Press, Perseus Books, 2008. ISBN 0-306-81556-7.
• Irvine, William The Army of the Indian Moghuls. (London) 1902. (Last revised 1985)
• Jackson, Peter The Delhi Sultanate. A Political and Military History (Cambridge) 1999
• Mirza Muhammad Haidar Dughlat Ta'rikh-e Rashidi Trans. & Ed. Elias & Denison Ross (London) 1898.
• Richards, John F. The Mughal Empire (Cambridge) 1993
• Balabanlilar, Lisa (2012). Imperial Identity in the Mughal Empire: Memory and Dynastic Politics in Early Modern South and Central Asia. London: I.B. Tauris.
• Die Erinnerungen des ersten Großmoguls von Indien. Das Babur-Nama. Ins Deutsche übertragen und mit einem Vorwort von Wolfgang Stammler. Mit einer historischen Einführung von Sabakhat Azimdžanova u. a., 2. Auflage. Manesse, Zürich 1990, ISBN 3-7175-8082-5, (Manesse-Bibliothek der Weltgeschichte).
• Bamber Gascoigne: Die Großmoguln. Glanz und Größe mohammedanischer Fürsten in Indien. Sonderausgabe. Prisma-Verlag, Gütersloh 1987, ISBN 3-570-09930-X.
• Babur Nama. Journal of Emperor Babur. Zahir Uddin Muhammad Babur, aus dem Tschagataischen übersetzt von Annette Susannah Beveridge, herausgegeben von Dilip Hiro. Penguin Books, London 2006, ISBN 0-14-400149-7, Baburnama Online.
• Stephan Conermann: Das Mogulreich. Geschichte und Kultur des muslimischen Indien. München 2006

Vanjske veze

Babur na Wikimedijinoj ostavi

• Baburnama (engl. Übersetzung) Arhivirano 2008-04-17 na Wayback Machine-u
• Fotos von Babur Gartenanlagen Arhivirano 2016-01-24 na Wayback Machine-u
• The Economist