From Wikipedia, the free encyclopedia
Četvrta proleterska crnogorska narodno-oslobodilačka udarna brigada je formirana naredbom Vrhovnog štaba NOP i DVJ 10. juna 1942. godine na planini Zelengori. U njen sastav su ušli: dva bataljona Lovćenskog i po jedan bataljon Zetskog, Komskog i Durmitorskog NOP odreda. Na dan formiranja imala je pet bataljona ukupne jačine 1.080 boraca. Prvi komandant brigade bio je Peko Dapčević, narodni heroj, a politički komesar Mitar Bakić, narodni heroj.
| 4. proleterska crnogorska udarna brigada | |
|---|---|
 | |
| Osnivanje | 10. jun 1942. |
| Formacija | pet bataljona |
| Jačina | 1.080 vojnika i oficira |
| Deo | Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije |
| Angažovanje | |
| Odlikovanja | Orden narodnog heroja Orden nar. oslobođenja Orden partizanske zvezde Orden bratstva i jedinstva |
| Komandanti | |
| Komandant | Peko Dapčević |
Brigada je prošla ratni put dug preko 20.000 kilometara. Izgubila je više od polovine boraca, oko 5.000 ljudi. Dala je 48 narodnih heroja Jugoslavije. Povodom petnaestogodišnjice bitke na Sutjesci, juna 1958. godine, odlikovana je Ordenom narodnog heroja. Odlikovana je i Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom partizanske zvijezde kao i Ordenom bratstva i jedinstva.
Mi ćemo biti sijači bratstva među narodima. Kada budemo prolazili kroz nove zemlje, kad budemo dolazili u dodir sa ljudima drugih običaja, oni će možda biti nepovjerljivi prema nama, jer nas još nisu vidjeli na djelu i nisu čuli našu riječ. Vi ćete svojim držanjem i ubjeđivanjem pokazati da ste vojska novog kova, vi ćete tako steći povjerenje i razviti zastavu slobode i u krajevima koji je još nisu razvili.[1]
– Josip Broz Tito, iz govora pred novoosnovanom 4. proleterskom brigadom 17. lipnja 1942. u Ljubini, istočna Bosna.
Četvrta proleterska brigada je do formiranja Druge proleterske divizije, 1. novembra 1942. godine, bila pod neposrednom komandom Vrhovnog štaba. Sve do kraja rata nalazila se u sastavu Druge proleterske divizije, izuzev perioda od 17. novembra 1943. do 25. januara 1944. godine, kada je privremeno bila u sastavu Treće udarne divizije.
Nalazila se u sastavu Udarne grupe brigada, koja je pod neposrednom komandom Vrhovnog komandanta, 24. juna 1942. godine krenula u zapadnu Bosnu. Do sredine avgusta vodila je više borbi: u julu je zauzela železničku stanicu Hadžiće na pruzi Sarajevo-Mostar, pa Gornji Vakuf, i vodila žestoke borbe oko Bugojna; u avgustu je izvršila dva teška napada na jako branjeno ustaško uporište Kupres i pretrpela gubitke od 122 poginula i ranjena borca. Prebačena je ka Banja Luci, i vodila borbe s jakim nemačkim snagama na Manjači; u vreme prvog napada brigade na Jajce (24-25. septembra) razbila je posadu u selu Vijenac i delovala na pravcima prema Travniku i Donjem Vakufu, a u vreme evakuacije iz Jajca vodila je žestoke obrambene borbe na pravcima Jajce-Donji Vakuf i Jajce-Travnik. Učestvovala je u oslobođenju Mrkonjić-Grada 12/13. oktobra 1942. godine.
U novembru ulazi u sastav Druge proleterske divizije i vodi borbe protiv italijansko četničkih i ustaških snaga na sektoru Knina i Strmica. Brigada se istakla u borbi za oslobođenje Livna (15. decembra) i Duvna (19. decembra). Od tada do početka januara 1943. vodila je više borbi na pravcu Duvno-Imotski. U borbama od 25. do 27. januara razbila je italijansko-četničke snage na prostoru Strmica, Golubić, Plavno i potisla ih prema Kninu.
U toku Četvrte neprijateljske ofanzive izvela je više uspešnih poduhvata. U borbama 9. i 10. februara učestvovala je u oslobođenju Imotskog i Posušja. Potom je prodrla u dolinu Neretve - 15/16. februara učestvovala je u uništenju ojačanog bataljona italijanske divizije „Murđe“ u Drežnici; 16/17. učestvuje u prvom prelazu preko Neretve (na sektoru Drežnice); nastupajući uz Neretvu zauzela je Karaulu, železničke stanice Prenj i Jablanicu (22. februara).
22. februara 1943. godine, nakon dvodnevnih borbi, 4. proleterska (crnogorska) brigada 2. divizije NOVJ prinudila je na predaju delove 1. bataljona 259. puka italijanske divizije "Murđe", kao i manji broj domobrana i žandarma, te zauzela garnizon Jablanicu kod Mostara. U akciji je zaplenjeno: 200 pušaka, 9 puškomitraljeza, jedan mitraljez, minobacač, kamion i vagon brašna, dok je oštećen i oklopni voz. Neprijatelj je pretrpeo gubitke od 33 mrtva i 164 zarobljena.[2]
Učestvovala je u žestokom napadu Treće udarne divizije na Konjic od 24. do 26. februara. S ovog sektora prebačena je na sektor Prozor-Gornji Vakuf. U boju na Vilića guvnu 2. marta, u saradnji s Trećom krajiškom brigadom, zadržala je jake nemačke snage. Za ovaj podvig pohvaljena je od Vrhovnog komandanta NOV i POJ, Josipa Broza Tita.
U formaciji od osam brigada, učestvovala je u protivudaru kod Gornjeg Vakufa (4. marta), kada su definitivno spašeni ranjenici i bitno olakšan položaj Glavne operativne grupe Vrhovnog štaba. Osmog marta prešla je Neretvu i, nastupajući opštim pravcem: Čičevo-Glavatičevo-Zaborani-Kruševljani-Zalužani, učestvovala u razbijanju četničkih brigada. Kao pomoć upućena je Trećoj udarnoj diviziji i učestvovala (marta i aprila) u borbama za oslobođenje Nevesinja, Gacka i Avtovca. Brigada je, s Petom proleterskom i tri bataljona Druge proleterske brigade, u boju na Javorku kod Nikšića (1-2. maja) uništila i zarobila ojačani italijanski i četnički bataljon, potisnula znatno jače snage, a potom je njena glavnina angažovana na sektoru Morača-Kolašin.
Dogod budete čuli na Ljubinom grobu pucanje naših pušaka, Nijemci neće proći. A kad toga ne bude, znajte da na njemu nema više živih proletera.[3]
– Posljednja poruka 2. čete 3. bataljona 4. crnogorske proleterske brigade Vrhovnom štabu, koju je napisao Vladan Đuranović, sekretar SKOJ-a brigade i narodni heroj
Njen Treći bataljon i Drugi i Četvrti bataljon Pete proleterske brigade, obrazovali su posebnu Udarnu grupu, koja je sa Zetskim NOP odredom razbila jake četničke snage u Bjelopavlićima i Piperima i u boju kod Bioča razbila znatne italijanske snage i dobrim delom uništila 383. italijanski puk. Ova pobeda je imala veliki značaj za položaj Glavne operativne grupe na početku Pete neprijateljske ofanzive.
Od početka ofanzive do 26. maja, brigada je vodila oštre, borbe s Prvom nemačkom brdskom divizijom i zatvarala pravce koji iz Platnice, Morače i Tare izvode na Sinjajevinu. Učestvovala je u protuudaru na Javorku i kod Budnja, kojim je tada zadržan pokušaj prodora 7. SS i delova 118. divizije preko Mratinja ka dolini Sutjeske. U borbama na Sutjesci vodila je žestoke borbe na Trnovačkom jesenu, Ozrenu i Ljubinom grobu. Desetog juna je Druga četa njenog Trećeg bataljona, u izuzetno oštroj borbi, odbila napade višestruko brojnijeg neprijatelja i osigurala jedinu stazu preko Zelengore, kojom su prošli Vrhovni štab, Druga i Sedma divizija i deo ranjenika. Za ovaj podvig četa je odlikovana Ordenom zasluga za narod.
Sa Zelengore, s glavninom Glavne operativne grupe prodrla je u istočnu Bosnu. U julu i prvoj polovini avgusta delovala je i vodila više borbi između Spreče i Krivaje i na Ozrenu. Istakla se u borbama 20-23. jula na Kraljici, Velikoj Ostravici i Omerovim vodama, kada je razbijeno sedam četničkih bataljona, domobranske snage i 369. divizija. U maršu prema Crnoj Gori 28. avgusta oslobodila je Olovo; onesposobila prugu Sarajevo-Višegrad; učestvovala u oslobađanju Goražda; porušila prugu u dolini Drine; septembra je ušla u Trnovo i Kijevo. Krajem septembra prebačena je u rajon Kolašin-Mateševo. Oslobodila je Kolašin (27. septembra, a potom izvela neuspio napad na Mateševo. Od 30. septembra do 4. oktobra zajedno sa Italijanima-dobrovoljcima vodila je ogorčene borbe za obranu Kolašina od italijansko-četničkih napada. Delom snaga prodrla je u staru Crnu Goru.
Učestvovala je u prodoru divizija NOVJ u Srbiju, u martu-maju 1944. godine. U prodoru od Lima do Studenice, u dolini Studenice i na prostoru Dragačeva vodila je više borbi. S ove teritorije, od 21. aprila do 5. maja brigada je izvela marš-manevar preko grebena Suvobor-Maljen-Medvednik. Pod pritiskom desetostruko jačeg neprijatelja, s ostalim snagama Druge proleterske i Pete krajiške divizije, preko Zlatibora, Zlatara, Jadovnika i Lima, povukla se u Crnu Goru.
Posle povlačenja iz Srbije, učestvovala je u Andrijevičkoj operaciji. U sastavu operativne grupe divizija učestvuje u prodoru u Srbiju. Forsirala je Ibar (3/4. avgusta 1944) i učestvovala u razbijanju Četvrte grupe četničkih jurišnih korpusa (oko 10.000 ljudi), uništenju bugarskog garnizona u Kuršumliji, oslobođenju Kruševca, Kraljeva, Užičke Požege i Užica. Učestvovala je u protivnapadu na Sremskom frontu, 22. januara 1945. godine. U aprilu deluje u istočnoj Bosni i učestvuje u oslobađanju Brčkog, Orašja, Šamca i Županje.
Prilikom formiranja, 10. juna 1942, brigada je brojala 1.082 borca - 862 borca i 220 borkinja. Iz prvobitnog sastava tokom ratnog puta brigade poginulo je 577 - 486 boraca i 91 borkinja.
Sekcija brigade je prilikom pripreme monografije, sređujući podatke, došla do podataka o ukupno 2.092 poginula borca tokom rata. 262 borca poginula su tokom 1942, 1.016 tokom 1943, 644 u 1944. i 170 tokom 1945. godine.[4]
Neki od boraca Četvrte proleterske crnogorske udarne brigade, proglašeni za narodne heroje Jugoslavije su:
Vladan Đuranović Vlajko, sekretar SKOJa brigade
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
