Kalcijum fluorid

Kalcijum-fluorid je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule CaF₂.

Kalcijum fluorid
Identifikacija
CAS registarski broj	7789-75-5 Y
PubChem[1][2]	24617
ChemSpider[3]	23019 Y
UNII	O3B55K4YKI Y
EINECS broj	232-188-7
MeSH	Calcium+fluoride
ChEBI	35437
RTECS registarski broj toksičnosti	EW1760000
Jmol-3D slike	Slika 1
Svojstva
Molekulska formula	CaF2
Molarna masa	78.07 g mol−1
Agregatno stanje	Bela kristalna supstanca
Gustina	3.18 g/cm3
Tačka topljenja	1418 °C, 1691 K, 2584 °F
Tačka ključanja	2533 °C, 2806 K, 4591 °F
Rastvorljivost u vodi	0.0015 g/100 mL (18 °C) 0.0016 g/100 mL (20 °C)
Ksp	3.9 x 10-11 [4]
Rastvorljivost u aceton	nerastvoran
Indeks refrakcije (nD)	1.4328
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	kubična kristalna sistema, cF12[5]
Kristalografska grupa	Fm3m, #225
Geometrija molekula	Ca, 8, kubična F, 4, tetraedar
Opasnost
EU-indeks	nije na listi
Opasnost u toku rada	Reaguje sa koncentrovanom sumpornom kiselinom i stvara hidratisanu fluorna kiselina
NFPA 704	0 3 0
Tačka paljenja	ne gori
LD50	4250 mg/kg (oralno, pacovi)
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	klacijum-hlorid kalcijum-bromid kalcijum-jodid
Drugi katjoni	magnezijum-fluorid stroncijum-fluorid barijum-fluorid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Nalaženje u prirodi

Ovo je čest mineral u prirodi, koji se ponekad javlja u vidu kristala utisnutih u krečnjak. Tada je ili bezbojan ili obojen zbog primesa, odnosno metalnih oksida, poput plavog fluorita („blue-john“).^[6]

Fizička i hemijska svojstva

Ovaj nerastvorljivi mineral ima kubičnu strukturu gde je svaki jon fluora okružen sa četiri kalcijumova jona.^[7]. Na temperaturi od 1360 °C topi se i prelazi u mutnu sivkastobelu supstancu.^[6]

Primena

Ima višestruku primenu; topitelj je u metalurgiji, u proizvodnji stakla, emajla i glazura, a i glavni je izvor za dobijanje fluorovih jedinjenja. Takođe, obojeni varijeteti se koriste kao ukrasno kamenje za nakit.^[6] Po podacima iz devedesetih, godišnje se proizvede oko 5 miliona tona.^[8]

Izvori

1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
4. Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0-07-049439-8
5. X-ray Diffraction Investigations of CaF-₂ at High Pressure, L. Gerward, J. S. Olsen, S. Steenstrup, M. Malinowski, S. Åsbrink and A. Waskowska, Journal of Applied Crystallography (1992), 25, 578-581 DOI:10.1107/S0021889892004096
6. Parkes G. D., Fil D. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga, Beograd, 1973.
7. G. L. Miessler and D. A. Tarr: Inorganic Chemistry 3.izd., Pearson/Prentice Hall, str. 208, 253, 285, ISBN 0-13-035471-6
8. Holleman, A. F.; Wiberg, E.: Inorganic Chemistry, Academic Press, San Diego, 2001, ISBN 0-12-352651-5