![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/82/World_ocean_map.gif/640px-World_ocean_map.gif&w=640&q=50)
Океан
From Wikipedia, the free encyclopedia
Океан (од грчки Ὠκεανὸς, "океанос"[1]) е голем резервоар на солена вода, и главна компонента на хидросферата. Околу 71% од површината на Земјата (~3.61 X 1014 m2) е прекриена со океани, споен резервоар на вода кој условно е поделен на неколку главни океани и помали мориња. Скоро половина од светските води се длабоки над 3000 метри.
![Серија на карти каде се прикажани алтернативните поделби на океаните](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/82/World_ocean_map.gif/320px-World_ocean_map.gif)
Овој споен резервоар на солена вода, наречено Светски Океан, главно се дели според континентите и архипелазите на: Тихи Океан, Атлантски Океан, Индиски Океан, Јужен Океан и Северноледен Океан. Последниот океанографски се нарекува Средоземно Море. Помалите региони од океаните се нарекуваат мориња, заливи, теснеци и др.
Геолошки, океанот е област од океанска кора покриена со вода. Океанска кора е тенкиот слој од стврднат вулкански базалт кој ја покрива Земјината површина каде нема континенти. Од овој аспект, денес постојат три „океани“: Светскиот Океан, Црното и Касписко море, кои се формирале со колизија на Цимерија со Лауразија. Средоземното Море е скоро свој „океан“, поврзано со Светскиот Океан преку Гибралтарскиот Теснец, и повеќепати во последните неколку милиони години движењето на Африканскиот континент го затворило теснецот целосно, правеќи го Средоземното Море четврт „океан“.[2]
Светскиот Океан зафаќа површина од 361 милиони км2, волумен од 1.340 милиони км2, а просечната длабочина е 3.711 метри. Скоро половина од светските води се длабоки над 3.000 метри. Ова не вклучува мориња кои не се поврзани со Светскиот Океан, како Каспиското Море. Вкупната маса на хидросферата е скоро 1.4 × 1021 kg, ca. 0.023 % од вкупната Земјина маса.