Киселинска дисоцијациона константа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Во хемијата и биохемијата, киселинска дисоцијациона константа (Ka) е специфичен вид на рамнотежна константа што укажува на степенот на дисоцијација на водородните јони во киселина. Рамнотежата е онаа на протонскиот трансфер од киселина, HA, до вода:
- HA(aq) + H2O(l) → H3O+(aq) + A–(aq)
![Acetic acid, CH3COOH, is composed of a methyl group, CH3, bound chemically to a carboxylate group, COOH. The carboxylate group can lose a proton and donate it to a water molecule, H20, leaving behind an acetate anion CH3COO- and creating a hydronium cation H3O. This is an equilibrium reaction, so the reverse process can also take place.](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/96/Acetic-acid-dissociation-3D-balls.png/640px-Acetic-acid-dissociation-3D-balls.png)
Рамнотежата често се пишува како "H+(aq)", што ја рефлектира Бренстед-Лауриевата теорија за киселините:
- HA(aq) → H+(aq) + A–(aq)
Бидејќи оваа константа се разликува за секоја киселина и е многу варијабилна, киселинската константа е често презентирана од адитивната инверзија на нејзиниот логаритам:
- pKa = −log10 Ka
Со употреба на киселинската дисоцијациона константа може да се одредат концентрацијата на киселината, нејзината конјугирана база, протоните и хидроксидите. Ако некоја киселина е делумно неутрализирана, Ka исто така моѓе да се користи за пронаоѓање на pH вредноста на добиениот пуфер.