Ибн Сина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Абу Али ел Хусеин ибн Сина (латинизовано: Авицена; 980 — 1037) је био водећи персијски исламски филозоф и свестрани научник.[5] Бавио се, између осталог, и медицином, алхемијом, астрономијом, психологијом, етиком, политиком, теологијом, метафизиком, физиком, логиком, математиком и поезијом.[6][7] Он је био описан као отац ране модерне медицине.[8][9] Од око 450 радова за које се зна да је написао, око 240 је сачувано, укључујући 150 о филозофији и 40 о медицини.[10]
Кратке чињенице Ибн Сина, Пуно име ...
Ибн Сина | |
---|---|
Пуно име | Абу Али ел Хусеин ибн Сина |
Датум рођења | (980-08-22)22. август 980.[1] |
Место рођења | Бухара, Персија |
Датум смрти | 24. јун 1037.(1037-06-24) (56 год.)[1] |
Место смрти | Хамадан, Персија |
Епоха | Златни век ислама |
Регија |
|
Школа филозофије | авиценизам |
Интересовања | медицина, алхемија, астрономија, психологија, етика, филозофија, теологија, метафизика, физика, логика, математика, поезија |
Идеје | отац модерне медицине, откриће импулса, претеча психоанализе, пионир ароматерапије |
Утицаји од | Хипократ, Аристотел, Гален, Плотин, Ал-Кинди, Ал-Фараби |
Утицао на | Ал-Бируни, Омар Хајам, Ал-Газали, Ибн Рушд, Алберт Велики, Дунс Скот, Тома Аквински, Галилео Галилеј, Рене Декарт, Барух Спиноза |
Затвори
Авиценизам, Авиценина филозофија која представља неоплатонистичку верзију аристотелизма, је мисаона струја за коју се сматра даје извршила огроман утицај на тринаестовековну схоластику.[11]