Етика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Етика или морална филозофија је грана филозофије који обухвата систематизацију, одбрану и препоручивање концепата исправног и погрешног понашања.[1] Термин етика је изведен из античких грчких речи ἠθικός () и ἦθος () са значењем навика, обичај. Етика заједно са естетиком спада у заједничку област филозофије која се назива аксиологија или теорија вредности.[2] Она се бави изучавањем морала и појмовима доброг и исправног. Свака етичка теорија садржи бар две компоненте – теорије: ону која одређује шта је добро или вредно и она која одређује шта је исправно. Етичка дилема је ситуација до које долази када се чини да су две или више моралних вредности једнако валидне, а контрадикторне, а од појединца се захтева да направи најбољи могући избор.[3]
У етици се испитују циљеви и смисао моралних хтења, темељни критеријуми за вредновање моралних дела као и уопште заснованост и извор морала. У погледу извора моралног и његовог основног усмерења етика може заступати хетеромно (извор морала изван човека) или аутономно (извор морала у самом човеку) становиште, оно може бити усмерено априористички или емпиристички, интелектуалистички или аксиолошки, натуралистички или волунтаристички. У погледу сврхе и циља моралног хтења и деловања унутар различитих етичких концепција такозваних етикâ добарâ може се заступати еудаимонизам, хедонизам, перфекционизам итд., а с обзиром на предмет својих преокупација може бити оријентисана индивидуалистички (егоизам, алтруизам и сл.) или имати као предмет својих испитивања социјално-моралне проблеме.
Етика настоји да реши питања људске моралности путем дефинисања концепата као што су добро и зло, право и погрешно, врлина и порок, правда и злочин. Морална филозофија, као област интелектуалног истраживања, односи се и на области моралне психологије, дескриптивне етике и теорије вредности.
Три главне области изучавања у оквиру етике у данашње време су:[1]
- Метаетика, бави се теоретским значењем и референцирањем моралних ставова, и како се може одредити њихова истинитосна вредност (ако постоји)
- Нормативна етика, бави се практичним средствима за одређивање моралног правца деловања
- Примењена етика, бави се тиме шта је особа дужна (или дозвољена) да уради у специфичној ситуацији или одређеном домену деловања[1]