да • (da)
- 用於表示同意或接受:是
Да, прав си.- Da, prav si.
- 是,你是正確的。
來自原始斯拉夫語 *da (用於連詞),與詞源1相關。
- (重音) 國際音標(幫助): [ˈda]
- (非重音) 國際音標(幫助): [da]
да • (da)
- 用於表達命令。
- Да влезе! ― Da vleze! ― 讓他進來吧!
Да не съм те чул да се оплакваш!- Da ne sǎm te čul da se oplakvaš!
- 別讓我聽見你的抱怨!
- 用於表達心願
- Да почива в мир. ― Da počiva v mir. ― 願他安息。
- Да живее кралят. ― Da živee kraljat. ― 願陛下長生。
- 用於提議、建議或徵求意見
- Да излезем ли по-късно? ― Da izlezem li po-kǎsno? ― 我們之後去那裡,好嗎?
- Да вървим! ― Da vǎrvim! ― 走吧!
- 用於詢問問題
Да си ми виждал ключовете?- Da si mi viždal ključovete?
- 你有看到我的鑰匙嗎?
Да съм ти искал мнението?- Da sǎm ti iskal mnenieto?
- 我可以問一下你的意見嗎?
да • (da)
- 助詞性:用於不定詞後
- Искам да напусна. ― Iskam da napusna. ― 我想離開了。
Не знам как да го кажа.- Ne znam kak da go kaža.
- 我不知道該怎麼說。
- Да се греши е човешко. ― Da se greši e čoveško. ― 人都會犯錯。
- Започва да вали. ― Započva da vali. ― 開始下雨了。
- Да ти кажа истината,... ― Da ti kaža istinata,... ― 實話實說,…
- Мога да плувам. ― Moga da pluvam. ― 我會游泳。
- Трябва да тръгвам. ― Trjabva da trǎgvam. ― 我要走了。
- 如果 (僅適用於已知為錯誤的前提下)
Да си беше свършил работата както трябва, сега нямаше да сме забъркани в тази каша.- Da si beše svǎršil rabotata kakto trjabva, sega njamaše da sme zabǎrkani v tazi kaša.
- 如果你的工作做得很好,我們現在就不會被困在這裡。
да̄ (daa) 類別v (作格 дас,複數 дай)
- 父親
да (da) 類別vb (作格 дас,複數 дай)
- 父親
- Module:IPA第96行Lua错误:Must now supply a table of arguments to format_IPA_full(); first argument should be that table, not a language object
- 斷字:да
- A. I. Podorova, editor (1948年) Коми-Русский словарь [Komi-Russian dictionary],Syktyvkar:Коми Государственное Издательство,第 59 頁
- L. M. Beznosikova; E. A. Ajbabina; R. I. Kosnyreva (2000年) Коми-Русский словарь [Komi-Russian dictionary],ISBN 5-7555-0679-5,第 166 頁
- 這個詞在「如果」的義項上使用,主要是當後面的動詞是過去式或條件式,或表達不現實的情況。否則,往往會使用「ако」。
да • (da)
- 真的?
- Веќе не сакам зима. - Да? ― Veḱe ne sakam zima. - Da? ― 我不再喜歡冬天了。 - 真的?
да • (da)
- 用於引出不定詞。
- Почнав да објаснувам. ― Počnav da objasnuvam. ― 我開始辯解。
- Можам да седнам. ― Možam da sednam. ― 我可以坐下。
- 願,讓
- Да не се вратиш никогаш. ― Da ne se vratiš nikogaš. ― 願你不再回來。
- Да му умрат родителите. ― Da mu umrat roditelite. ― 願他父母安息。
да (da)
- 為了
- 用於引出從句。
- 用於引出不定詞。
да (da)
- 是
- Да, я зна́ю. ― Da, ja znáju. ― 是,我知道了。
- → 英語: da
- → 茲梁科米語: да (da)
да (da)
- 是,嗯(聽者向說話者確認其正在傾聽)
- 對吧?是吧?沒錯吧?(用在肯定句的末尾,將句子變為問句,表示向對方請求確認)
- 近義詞:да ведь (da vedʹ)、так (tak)、так ведь (tak vedʹ)、не так ли (ne tak li)、ве́рно (vérno)、пра́вда (právda)、пра́вда ведь (právda vedʹ)
- Ты спра́вишься, да? ― Ty správišʹsja, da? ― 你能夠處理的,對吧?
- Он то́же там у́чится, да? ― On tóže tam účitsja, da? ― 他也在那裡學習,是吧?
- 真的嗎?(表達驚訝,並要求對方進行確認)
- 近義詞:пра́вда (právda)、серьёзно (serʹjózno)
да́ (dá) n 無生 (無語尾變化)
- “沒錯”的回答
- Я бы сказа́л — э́то большо́е «да». ― Ja by skazál — éto bolʹšóje “da”. ― 我非常肯定。 (字面意思是「我想說這是一個大大的“是”。」)
- 同意,支持 (常用於標語、口號、呼籲中)
- Нет дискримина́ции! Да плюрали́зму! ― Net diskriminácii! Da pljuralízmu! ― 反對歧視!支持多元主義!
да (da)
- 讓,願 (+ 動詞的變位形式)
- да бу́дет так ― da búdet tak ― 就這樣吧
- И сказа́л Бог: да бу́дет свет. ― I skazál Box: da búdet svet. ― 神說,要有光。
- Да здра́вствует респу́блика! ― Da zdrávstvujet respúblika! ― 共和國萬歲!
да (da)
- 用作強調詞,通常在句子或短語的開頭。
- Да ты стал оптими́стом. ― Da ty stal optimístom. ― 你已變得相當樂觀。
- Да он рома́нтик. ― Da on romántik. ― 他是一個十足的浪漫主義者。
- Да что с тобо́й тако́е? ― Da što s tobój takóje? ― 你怎麼了?
- Да как ты сме́ешь? ― Da kak ty sméješʹ? ― 你怎麼敢?
- да ла́дно (тебе́/вам) ― da ládno (tebé/vam) ― 1) 怎麼可能;2) 來吧
- ну да ла́дно ― nu da ládno ― 好吧,可是
- да нет ― da net ― 可不是這樣
- да ещё (и) ― da ješčó (i) ― 此外,另外
- Да говорю́ же тебе́. ― Da govorjú že tebé. ― 我跟你說。
- Да пошёл он (к чёрту). ― Da pošól on (k čórtu). ― 去他的;見鬼去吧。
- Да э́то же Ник со́бственной персо́ной. ― Da éto že Nik sóbstvennoj persónoj. ― 這就是尼克本人。
- Да кака́я ра́зница? ― Da kakája ráznica? ― 哪有人在乎?
- да ну (тебя́/вас) ― da nu (tebjá/vas) ― 不可能;我才不信
- Да ра́ди бо́га. ― Da rádi bóga. ― 唉,看在上帝的份上。
- Да зна́ю я, в э́том и пробле́ма! ― Da znáju ja, v étom i probléma! ― 我知道,那就是問題所在!
- Э́то о чём-то да говори́т. ― Éto o čóm-to da govorít. ― 這說明了一些問題。
- Я всё для них де́лал, да и сейча́с продолжа́ю де́лать. ― Ja vsjó dlja nix délal, da i sejčás prodolžáju délatʹ. ― 我所做的一切都是为了他们,而且现在我还一直在做。
- 用作強調詞,通常用在動詞命令式的前面,表示一種緊迫感。
- Да переста́нь, ты меня́ смуща́ешь. ― Da perestánʹ, ty menjá smuščáješʹ. ― 快停下,你搞得我很尷尬。
- Да забу́дь ты уже́ об э́том. ― Da zabúdʹ ty užé ob étom. ― 快忘了它吧。
- Да заткни́сь же ты наконе́ц. ― Da zatknísʹ že ty nakonéc. ― 你快閉嘴吧!
- да блядь (da bljadʹ)
- да уж (da už)
- 國際音標(幫助): [ˈdɛkə-]
- 國際音標(幫助): [ˈdɛkɐ-] (重讀音節前)
來自原始斯拉夫語 *da,可能是да̏ти的古舊命令式,自身來自原始印歐語 *deh₃- (“給”)。
да (拉丁字母拼寫 da)
- 引出從句
- рекао је да ће доћи ― 他說他會來
- одговорио сам му да немам појма о чему прича ― 我告訴他,我不知道他在說什麼
- 為了 (表示原因)
- дошао је да ми све исприча ― 他來告訴我一切
- стигао је у нашу земљу да научи наш језик ― 他来到我们国家,是为了学习我们的语言
- 功能上相當於不定式的標誌詞,使用時從句和主句的主語不同
- он хоће да му покажете пут до станице ― 他想要你帶他去車站
- (塞爾維亞) 功能上相當於不定式的標誌詞,後接動詞現在時,使用時從句和主句的主語相同;西部方言則直接使用不定式
- он жели да прича с вама ― 他想要和你談談
- (僅用於虛擬語氣) 如果(= кад)
- да сам на вашем м(ј)есту, не бих се пуно замарао таквим детаљима ― 我要是你,我就不會為這些細枝末節的東西而費心
- да си више радио, зарадио би више новца ― 如果你工作再努力一些,你就能掙到更多的錢了
- (+ ка̏о) 好像
- с(ј)ећам се, као да је било јуче(р) ― 我還記得,就好像是昨天發生的事情一樣
- као да не знаш о чему причам ― 好像你不知道我在说什么
- (а + да + не) 沒有,無 (一般在否定動詞之後)
- не могу се укључити у расправу, а да не направим неред ― 我无法在不制造混乱的情况下参与讨论
одлази, а да није рекао ни збогом- 他連一聲告別都沒說就走了
- (а + и + да) 即使
- а и да јесам то направио, не би то учинило неку разлику ― 就算我做了,也不會有什麼大的改變
- 以免
- онај који се бори против чудовишта треба пазити да тиме и сам не постане чудовиште ― 与怪兽争斗的人要小心,以免自己也成为怪兽
да (拉丁字母拼寫 da)
- 是
- Је ли тако? Да! ― 是這樣的嗎?是!
- 用於引出問句
- да ли сте жедни? ― 你口渴了嗎?
- реци ми да ли је то истина? ― 告訴我,這是真的嗎?
- 與其他詞搭配使用,表示希望、命令等
- да се ниси усудио! ― 你敢!
- да̑ Бог! ― 願主賜予!
- да почнемо! ― 咱們開始吧!
與雅庫特語 даҕаны (dağanı)相關;對照圖瓦語 даа (daa)、土耳其語 da。
да (da)
- 甚至 (表示驚訝)
- 與疑問代詞搭配使用,組成否定不定詞。
- (... да ... да) 兩者都
- оҕо да улахан да ― oğo da ulaxan da ― 小孩和大人都
- мин да, эн да ― min da, en da ― 你和我
- ким да (kim da, “任何人;無人”)
- туох да (tuox da, “任何事物;沒有什麼”)
- уонна да атын (uonna da atın, “等等”)