свет

參見：свѧтъ

白俄羅斯語

白俄羅斯語維基百科有一篇文章關於：

свет

維基百科 ^be

替代寫法

• сьвет (sʹvjet) — 傳統正字法
• świet, śviet — 拉丁字母

詞源

繼承自古東斯拉夫語 свѣтъ (světŭ)，來自原始斯拉夫語 *světъ (“光；世界”)。

發音

• 國際音標^(幫助): [sʲvʲet]

• 音頻：

  (檔案)

名詞

Module:Be-noun第90行Lua错误：attempt to call field 'shallowcopy' (a nil value)

1. 世界

變格

Module:Be-noun第90行Lua错误：attempt to call field 'shallowcopy' (a nil value)

衍生詞

• сусве́тны (susvjétny)

來源

• slounik.org中有關“свет”的內容

馬其頓語

發音

• 國際音標^(幫助): [svɛt]

• 音頻：

  (檔案)

• 韻部：-ɛt

詞源1

繼承自原始斯拉夫語 *světъ.

名詞

свет • (svet) m (複數 светови，關係形容詞 светски 或 световен)

1. 世界

變格

	單數	複數
不定	свет	светови
定指（遠近未知）	светот	световите
定指（近指）	светов	световиве
定指（遠指）	светон	световине
呼格	свету	светови
計數形	—	света

свет 的變格

詞源2

繼承自原始斯拉夫語 *svętъ，來自原始波羅的-斯拉夫語 *śwentas，來自原始印歐語 *ḱwentos，來自詞根*ḱwen-。

形容詞

свет • (svet) (比較級 посвет，最高級 најсвет，抽象名詞 светост 或 светиња)

1. 神聖的，聖潔的

變格

	陽性	陰性	中性	複數
不定	свет	света	свето	свети
肯定（未指定）	светиот	светата	светото	светите
肯定（近指）	светиов	светава	светово	светиве
肯定（遠指）	светион	светана	светоно	светине

свет的肯定形

	陽性	陰性	中性	複數
不定	посвет	посвета	посвето	посвети
肯定（未指定）	посветиот	посветата	посветото	посветите
肯定（近指）	посветиов	посветава	посветово	посветиве
肯定（遠指）	посветион	посветана	посветоно	посветине

свет的比較級

	陽性	陰性	中性	複數
不定	најсвет	најсвета	најсвето	најсвети
肯定（未指定）	најсветиот	најсветата	најсветото	најсветите
肯定（近指）	најсветиов	најсветава	најсветово	најсветиве
肯定（遠指）	најсветион	најсветана	најсветоно	најсветине

свет的最高級

俄語

替代寫法

• свѣтъ (svět) — 改革前 (1918) 正寫法

發音

• 國際音標^(幫助): [svʲet]

• 音頻：

  (檔案)

詞源1

繼承自古東斯拉夫語 свѣтъ (světŭ)，來自原始斯拉夫語 *světъ (“光；世界”)。

名詞

свет (svet) m 無生 (屬格 све́та，不可數，關係形容詞 светово́й，指小詞 све́тик)

1. 光

   нео́новый свет ― neónovyj svet ― 霓虹燈

   мя́гкий свет ― mjáxkij svet ― 柔光

   дневно́й свет ― dnevnój svet ― 日光

   со́лнечный свет ― sólnečnyj svet ― 陽光

   я́ркий свет ― járkij svet ― 明亮的光

   ту́склый свет ― túsklyj svet ― 暗光

   пучо́к све́та ― pučók svéta ― 光束

   ско́рость све́та ― skórostʹ svéta ― 光速

   при све́те ― pri svéte ― 光照

   туши́ть свет ― tušítʹ svet ― 關燈

   туши́ свет, броса́й грана́ту!

   tuší svet, brosáj granátu!

   (當發生非常不尋常的事情)

   (字面意思是「關燈。扔手榴彈！」)

2. 天
3. 輻射
4. (不可數) 燈光，照明

   Повсю́ду горе́л свет. ― Povsjúdu gorél svet. ― 到處都亮著燈。

5. (不可數，口語) 電源，電力

   Опя́ть нет све́та! ― Opjátʹ net svéta! ― 又沒電了！

變格

	單數
主格	све́т svét
属格	све́та svéta
与格	све́ту svétu
宾格	све́т svét
工具格	све́том svétom
前置格	све́те svéte
locative	свету́ svetú

свет的变格形式 (inan sg-only 陽性-form 硬音詞幹 accent-a) 

反義詞

• темнота́ f (temnotá)
• тьма (tʹma)
• мрак (mrak)
• тень (tenʹ)

衍生詞

• Светла́на (Svetlána)
• друммо́ндов свет m (drummóndov svet)

相關詞

• свети́ло (svetílo)
• свети́ть (svetítʹ)
• све́тлый (svétlyj)
• светово́й (svetovój)
• светофо́р (svetofór)
• све́точ (svétoč)
• свеча́ (svečá)
• свети́льник n (svetílʹnik)
• светоизлуча́ющий (svetoizlučájuščij)

詞源2

繼承自古東斯拉夫語 свѣтъ (světŭ)，來自原始斯拉夫語 *světъ (“光；世界”)。

名詞

свет (svet) m 無生 (屬格 све́та，不可數)

1. 世界，天下，宇宙：

   近義詞：Вселе́нная (Vselénnaja)

   ча́сти све́та ― části svéta ― 世界的一部分

   вокру́г све́та ― vokrúg svéta ― 環遊世界

   коне́ц све́та ― konéc svéta ― 世界末日，啟示錄

   весь свет, це́лый свет ― vesʹ svet, célyj svet ― 整個世界

   я объе́здил це́лый свет, но тебя́ краси́вей нет (詩)

   ja obʺjézdil célyj svet, no tebjá krasívej net

   我走遍整個世界，卻沒有找到一個比你更美的女人

   скита́ться по бе́лу све́ту (口語) ― skitátʹsja po bélu svétu ― 敲遍整個世界

   ни за что на све́те! ― ni za što na svéte! ― 不為世界！

   бо́льше всего́ на све́те ― bólʹše vsevó na svéte ― 超越一切

   я люблю́ тебя́ бо́льше всего́ на све́те! ― ja ljubljú tebjá bólʹše vsevó na svéte! ― 我愛你勝過世界一切！

   свет кли́ном не сошёлся (俗語) ― svet klínom ne sošólsja ― 世界很大，海裡還有其他魚

   руга́ть на чём свет стои́т ― rugátʹ na čóm svet stoít ― 我在世上發誓，像地獄一樣詛咒，詛咒那藍色條紋

   тот свет ― tot svet ― 下一個世界

   отпра́виться на тот свет ― otprávitʹsja na tot svet ― 去下一個世界，去死

   появи́ться на свет ― pojavítʹsja na svet ― 出生，來到這個世界

   произвести́ на свет ― proizvestí na svet ― 出生

   вы́пустить в свет ― výpustitʹ v svet ― 出版，發行

   уви́деть свет ― uvídetʹ svet ― 誕生，出版

   бе́лый свет ― bélyj svet ― 這個世界

2. 社會，人民，貴族

   近義詞：аристокра́тия (aristokrátija)、знать (znatʹ)

   вы́сший свет (о́бщества) ― výsšij svet (óbščestva) ― 上層社會，上流社會

變格

	單數
主格	све́т svét
属格	све́та svéta
与格	све́ту svétu
宾格	све́т svét
工具格	све́том svétom
前置格	све́те svéte
locative	све́те, свету́ svéte, svetú

свет的变格形式 (inan sg-only 陽性-form 硬音詞幹 accent-a) 

同義詞

• (世界)： мир (mir), Земля́ (Zemljá)和земля́ (zemljá)

相關詞

• кругосве́тный (krugosvétnyj), све́тский (svétskij)

塞爾維亞-克羅地亞語

詞源1

繼承自原始斯拉夫語 *svętъ，來自原始波羅的-斯拉夫語 *śwentas，來自原始印歐語 *ḱwentos，來自詞根*ḱwen-。

發音

• 國際音標^(幫助): /sʋêːt/

形容詞

све̑т (定形 све̑тӣ，比較級 светији，拉丁字母拼寫 svȇt)

1. 神聖的，聖潔的
2. 聖人般的
3. 虔誠的
4. 不可侵犯的

變格

单数		阳性	阴性	中性
主格		свет	света	свето
属格		света	свете	света
与格		свету	светој	свету
宾格	非动物 动物	свет света	свету	свето
呼格		свет	света	свето
位格		свету	светој	свету
工具格		светим	светом	светим
复数		阳性	阴性	中性
主格		свети	свете	света
属格		светих	светих	светих
与格		светим(а)	светим(а)	светим(а)
宾格		свете	свете	света
呼格		свети	свете	света
位格		светим(а)	светим(а)	светим(а)
工具格		светим(а)	светим(а)	светим(а)

原级不定形

单数		阳性	阴性	中性
主格		свети	света	свето
属格		светог(а)	свете	светог(а)
与格		светом(у/е)	светој	светом(у/е)
宾格	非动物 动物	свети светог(а)	свету	свето
呼格		свети	света	свето
位格		светом(е/у)	светој	светом(е/у)
工具格		светим	светом	светим
复数		阳性	阴性	中性
主格		свети	свете	света
属格		светих	светих	светих
与格		светим(а)	светим(а)	светим(а)
宾格		свете	свете	света
呼格		свети	свете	света
位格		светим(а)	светим(а)	светим(а)
工具格		светим(а)	светим(а)	светим(а)

原级定形

单数		阳性	阴性	中性
主格		светији	светија	светије
属格		светијег(а)	светије	светијег(а)
与格		светијем(у)	светијој	светијем(у)
宾格	非动物 动物	светији светијег(а)	светију	светије
呼格		светији	светија	светије
位格		светијем(у)	светијој	светијем(у)
工具格		светијим	светијом	светијим
复数		阳性	阴性	中性
主格		светији	светије	светија
属格		светијих	светијих	светијих
与格		светијим(а)	светијим(а)	светијим(а)
宾格		светије	светије	светија
呼格		светији	светије	светија
位格		светијим(а)	светијим(а)	светијим(а)
工具格		светијим(а)	светијим(а)	светијим(а)

比較級

单数		阳性	阴性	中性
主格		најсветији	најсветија	најсветије
属格		најсветијег(а)	најсветије	најсветијег(а)
与格		најсветијем(у)	најсветијој	најсветијем(у)
宾格	非动物 动物	најсветији најсветијег(а)	најсветију	најсветије
呼格		најсветији	најсветија	најсветије
位格		најсветијем(у)	најсветијој	најсветијем(у)
工具格		најсветијим	најсветијом	најсветијим
复数		阳性	阴性	中性
主格		најсветији	најсветије	најсветија
属格		најсветијих	најсветијих	најсветијих
与格		најсветијим(а)	најсветијим(а)	најсветијим(а)
宾格		најсветије	најсветије	најсветија
呼格		најсветији	најсветије	најсветија
位格		најсветијим(а)	најсветијим(а)	најсветијим(а)
工具格		најсветијим(а)	најсветијим(а)	најсветијим(а)

最高級

詞源2

繼承自原始斯拉夫語 *světъ (“光；世界”)，來自原始波羅的-斯拉夫語 *śwaitas，來自原始印歐語 *ḱweyt-。

替代寫法

• свије̑т (耶方言)
• svit (伊方言)

發音

• 國際音標^(幫助): /sʋêːt/

名詞

све̑т m (拉丁字母拼寫 svȇt)

1. 世界

變格

	单数	复数
主格	све̑т	све̏тови
属格	света	све̏то̄ва̄ / свето́ва̄
与格	свету	световима
宾格	свет	светове
呼格	свете	светови
位格	свету	световима
工具格	светом	световима

    свет 的变格

衍生詞

• свѐто̄внӣ
• свето́вно̄ст
• свето̀вња̄к
• свето̀вња̄чкӣ
• световња́штво
• свѐтскӣ
• све̏тско̄ст

 

來源

• 參見《Hrvatski jezični portal》中有關“свет”的內容
• 參見《Hrvatski jezični portal》中有關“свет”的內容