Чучуге

Чучуге је насеље у Србији у општини Уб у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 434 становника.

Чучуге
Чесма у Црквенцу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Колубарски
Општина	Уб
Становништво
— 2011.	434
Географске карактеристике
Координате	44° 24′ 17″ С; 19° 58′ 20″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	131
Чучуге Чучуге на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	014
Регистарска ознака

Овде се налази Кућа Радојичића у Чучугама.

Историја

У доба османске власти

Први помен села је у турско доба могао би бити онај забележен у турском попису (тефтеру) за хиџретску 934. годину, тј. 1527/1528. годину по садашњем рачунању времена.

Транскрибован на модерни турски, са османске арабице, унос са 216. странице тефтера TD 144 је гласио овако:

Şuşuka karye, Valyeva nahiye - Село Чучуга, Нахија Ваљево^[1]

Српска револуција

Чучуге су место једног од знатнијих бојева Првог српског устанка. Бој се одиграо, по речима проте Матеје Ненадовића^[2], 3. априла 1806. године, у уторак. Претходног дана , Турци су , враћајући се са пљачкашког похода у Свилеуви, дошли предвече на конак у Чучуге. Српске снаге под командом војвода Луке Лазаревића и Јакова Ненадовића су, идући из правца Шапца, стигле у Чучуге у вечерњим сатима и одмах започеле бој. Турци су се у бегу скупили на једно брдо и ту пружали отпор целу ноћ. У рану зору, Турци су три пута јуришали на српске положаје, али нису успели да их освоје. Током јуриша погинуо је турски поглавица Џора-Осман, након чега је Турке захватила паника и хаотично су одступали према реци Уб и Босни. Наредних дана су гоњени све до Дрине. Од 5800 Турака, колико прота Матеја наводи да их је било пре битке, око 2800 их је изгинуло. Такође , и српска страна је имала доста губитака. Ово је била једна од већих победа током 1806. године, и најзнајчајнија битка на простору убске Тамнаве.

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 

Демографија

У насељу Чучуге живи 382 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,2 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 141 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 753 1953. 758 1961. 747 1971. 700 1981. 658 1991. 579 558 2002. 463 479

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			460	99,35%
непознато			3	0,64%

Становништво према полу и старости^[5]

	м			ж
?	1			1
80+	2			6
75—79	20			10
70—74	12			16
65—69	17			19
60—64	12			19
55—59	13			8
50—54	18			13
45—49	15			21
40—44	16			11
35—39	15			12
30—34	6			12
25—29	24			11
20—24	20			20
15—19	13			8
10—14	11			13
5—9	13			9
0—4	13			13
Просек :	41,2			43,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 134 144 160 165 169 167 141

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 28 37 18 21 15 14 4 3 0 1 3,28

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	204	55	125	18	6	0
Женски	187	21	124	36	6	0
УКУПНО	391	76	249	54	12	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	124	73	2	6	17
Женски	66	43	0	0	7
УКУПНО	190	116	2	6	24
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	1	6	1	2
Женски	0	1	5	1	1
УКУПНО	2	2	11	2	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	2	3	0
Женски	0	1	2	3	2
УКУПНО	0	4	4	6	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	5
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	1	0	0	5

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 54
2. "Прота Матеја Ненадовић - Мемоари", Народна књига Београд, 2005
3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()