Чока

Чока (мађ. ) је градско насеље и седиште истоимене општине у Севернобанатском округу. Према попису из 2022. било је 3.119 становника.

Чока
Железничка станица у Чоки
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Општина	Чока
Становништво
— 2022.	3.119
— густина	81/
Географске карактеристике
Координате	45° 56′ 22″ С; 20° 08′ 44″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	86
Површина	49,3 2
Чока Чока на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23320
Позивни број	0230
Регистарска ознака

Овде се налазе Римокатоличка црква у Чоки, Српска православна црква у Чоки и Дворац Ледерер.

Прошлост

Чока је 1764. године постала православна парохија у Чанадском протопрезвитерату.^[1]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године у свом извештају констатовао да место "Чоха" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.^[2] Када је 1797. године пописан православни клир ту су три свештеника. Пароси, поп Атанасије Мијић (рукоп. 1759) знао је само српски језик, а поп Максим Николајевић (1779) поред српског и румунски језик. Његов сродник, млади капелан Алексије Николајевић (1795) знао је српски и мађарски језик.^[3]

Ледерерово имање се 1938. описује у суперлативима: 200 хектара винограда, огромни свињци са 15.000 комада, хиљаде волова, 400 хектара засејано цвећем, чије се семе извози у Енглеску, подруми за вино капацитета преко милион литара, електрична централа, фабрике шпиритуса и за прераду меса...^[4]

Демографија

У насељу Чока живи 3799 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,6 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 1802 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Католичка Црква

График промене броја становника током 20. века

Демографија[5] Година Становника 1948. 4.115 1953. 4.342 1961. 4.770 1971. 5.214 1981. 5.414 1991. 5.244 5.187 2002. 4.707 4.839 2011. 4.028

Етнички састав према попису из 2011.[6]‍
Мађари			2.240	55,61%
Срби			1.449	35,97%
Роми			57	1,41%
Југословени			55	1,36%
Хрвати			24	0,59%
Муслимани			15	0,35%
Албанци			9	0,22%
Словаци			9	0,22%
Црногорци			9	0,22%
Македонци			8	0,19%
Словенци			7	0,17%
Горанци			5	0,12%
Немци			5	0,12%
Буњевци			3	0,07%
Румуни			1	0,02%
Руси			1	0,02%
Украјинци			1	0,02%
остали			8	0,19%
Регионална припадност			24	0,59%
неизјашњени			128	3,17%
непознато			15	0,37%
укупно: 4.028

Становништво према полу и старости^[7]

	м			ж
?	1			4
80+	29			64
75—79	38			77
70—74	88			129
65—69	110			173
60—64	129			158
55—59	142			166
50—54	220			201
45—49	190			216
40—44	184			181
35—39	135			145
30—34	139			115
25—29	167			160
20—24	163			167
15—19	144			148
10—14	156			120
5—9	114			111
0—4	111			112
Просек :	38,6			42,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1.192 1.342 1.524 1.799 1.906 1.890 1.802

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 430 495 389 362 97 22 3 3 0 1 2,61

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.879	530	1.185	77	75	12
Женски	2.104	370	1.198	421	107	8
УКУПНО	3.983	900	2.383	498	182	20

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	857	287	0	0	273
Женски	622	110	0	1	193
УКУПНО	1.479	397	0	1	466
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	23	13	55	16	37
Женски	13	5	49	10	12
УКУПНО	36	18	104	26	49
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	6	12	59	32	23
Женски	12	8	45	67	80
УКУПНО	18	20	104	99	103
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	0	8
Женски	10	1	0	6
УКУПНО	23	1	0	14

Становништво по делатностима које обавља

Име

Постоје 2 могуће теорије како је Чока добила своје име. Прва и мање вероватна је да је име добила од птице Чока, док друга, која је вероватно тачна, нам говори да је име дато по првој породици која је населила Чоку почетком 13. века.

Види још

• Општина Чока

Референце

1. "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
2. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
3. "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
4. Чока, модерни спахилук („Политика”, 4. јун 1938)
5. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
6. Етничка структура након пописа 2011.
7. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• Дворац у Чоки