From Wikipedia, the free encyclopedia
Црно огледало (енгл. ) британска је телевизијска серија чији је творац Чарли Брукер, са Брукером и Анабел Џоунс који служе као шоуранери. Истражује се модерно друштво, посебно у погледу неочекиваних последица нових технологија. Епизоде су самосталне, обично постављене у алтернативној садашњости или блиској будућности, често са тамним и сатиричним тоном, иако су неке више експерименталне и лакше.
Црно огледало | |
---|---|
Ориг. назив | |
Жанр | научна фантастика сатира психолошки трилер |
Формат | телевизијска серија |
Аутор | Чарли Брукер |
Земља | Уједињено Краљевство |
Језик | енглески |
Број сезона | 6 |
Број епизода | 27 |
Време трајања | 41—89 минута |
Извршни продуцент | Чарли Брукер Анабел Џоунс |
Продуцент | Барни Рејнз |
Продукција | |
Дистрибуција | |
Емитер | Channel 4 (2011–2014) Нетфликс (2016–2023) |
Премијерно приказивање | 4. децембар 2011 |
Званични веб-сајт | |
Профил на -ју |
Црно огледало је инспирисано старијим антологијским серијама као што је Зона сумрака, које су биле у стању да се носе са контроверзним, савременим темама без страха од цензуре. Брукер је развио Црно огледало како би истакао теме везане за однос човечанства према технологији, стварајући приче које карактеришу „начин на који сада живимо — и начин на који можемо да живимо за 10 минута ако смо неспретни”.
Серија је добила позитиван пријем од критичара, освојила је много награда и номинација и да је на међународном нивоу дошло до повећања интереса, посебно у Сједињеним Америчким Државама након што се придружила Нетфликсу.[1]
Сезона | Број епизода | Приказивање у Великој Британији | Приказивање у Србији | |
---|---|---|---|---|
1 | 3 | 4. децембар 2011 — 18. децембар 2011. (Ченел фор) |
5. децембар 2011 — 19. децембар 2011. (Нетфликс) | |
2 | 3 | 11. фебруар 2013 — 25. фебруар 2013. (Ченел фор) |
12. фебруар 2013 — 26. фебруар 2013. (Нетфликс) | |
специјал | / | 16. децембар 2014. (Ченел фор) |
17. децембар 2014. (Нетфликс) | |
3 | 6 | 21. октобар 2016. (Нетфликс) |
22. октобар 2016. (Нетфликс) | |
4 | 6 | 29. децембар 2017. (Нетфликс) |
30. децембар 2017. (Нетфликс) | |
филм | / | 28. децембар 2018. (Нетфликс) |
29. децембар 2018. (Нетфликс) | |
5 | 3 | 5. јун 2019. (Нетфликс) |
6. јун 2019. (Нетфликс) | |
6 | 5 | 15. јун 2023. (Нетфликс) |
16. јун 2023. (Нетфликс) |
Брукер је схватио да може направити коментар о модерним темама, посебно се усредсредивши на зависност човечанства од технологије, нешто што је наишао док је производио серију .[2] Брукер је извукао наслов серије из овог приступа:
Ако је технологија дрога — и она се осећа као лек — шта су, заправо, нуспојаве? Ово подручје — између уживања и нелагодности — је место где је постављено Црно огледало, моја нова драмска серија. Црно огледало наслов је серије које ћете наћи на сваком зиду, на сваком столу, у длану сваке руке: хладни, сјајни екран телевизора, монитора, паметног телефона.
Брукер је хтео да задржи антологијски приступ, користећи нове приче, поставке, ликове и глумце за сваку епизоду, јер је сматрао да је такав приступ кључни елемент уживања у серијама попут Зона сумрака, рекао је: „У причама је постојао потпис, исти премаз од тамне чоколаде — али пуњење је увијек било изненађење.” Овај приступ би омогућио Црном огледалу да се супротстави актуалним драмама и серијама које су имале стандардне понављајуће глумце.
Док продукција не користи повезујуће елементе, серија је укључила алузије из „Ускршња јаја” из претходних епизода у касније. На пример, „” у трећој серији враћа се на догађаје у првој серији „” и другој епизоди серије „”, док последња епизода четврте серије „” укључује референце на сваку претходну епизоду серије.[3]
Гилс Харви коментарише у профилу Брукера за да свака епизода „успоставља позадину нормалности против које ће се одлучно издвајати још снажније”. Харви примећује да разнолик распон жанрова у серији показује да је то „очигледно дело некога ко је забележио много сати пред екраном”. Надаље коментарише да је Брукер „савестан”, јер „уверљивост сваке епизоде зависи од одржавања сложене унутрашње логике дистопијског света”. Брукер је укључен у процесе снимања и уређивања, указујући на све недоследности које се појављују и „одлучан је да направи уређаје и екране коришћене у Црном огледалу да изгледају аутентично”.[4]
Почетак серије био је 2010. године. Извршни продуценти Чарли Брукер и Анабел Џоунс су режирали осам полусатних епизода, написаних од стране различитих људи. Технологија је била мање фокусирана и светови су били већи и детаљнији. Серија је потом наручена за епизоде дуге три сата. Прва је била „”, коју је написао Брукер и његова супруга Кони Хук. Друга скрипта је била „”, епизода која никада није режирана. Реч је о рату и садржала је концепте који су касније пренамењени у три епизоде серије „”. Следећа скрипта је „”, прва емитована епизода. Трећа епизода је „”.[5]:6–13
Програм је режирала Брукерова продукцијска кућа , за . Џоел Колинс је радио као продукцијски дизајнер, а његова компанија ради на визуелним ефектима.
Године 2013. Роберт Дауни Јуниор одабрао је епизоду „” (коју је написао Џес Армстронг) како би потенцијално могла постати филм и његове продукцијске компаније .[6] Серија је била доступна у Сједињеним Америчким Државама на Нетфликсу од краја 2014. године надаље.
Први серијал био је популаран и критички прихваћен, иако се број гледаности смањивао током серије. Серија је била скупа за Ченел фор,[7] али је наручена за други канал.
Серијал два се састоји од три епизоде. Брукер ју је описао као „више епски, али и интимнији у опсегу”. Епизоде су „разумљивије” у њиховим технологијама. Брукер је коментарисао да се други серијал одражава на први: први садржи теме „искривљене политичке сатире” и „односе растргане технологијом”, док други серијал приказује епизоде тих облика у обрнутом смеру. Свака епизода у првом серијалу имала је мушког протагонисту, па је Брокер намерно написао женске протагонисте за две епизоде серије „” и „”.
Трејлер за другу серију снимила је и приказала у три испреплетене приче: „след снова, фабричка поставка која се понавља и огроман облак прашине који се шири улицом на крају огласа.” Приказан је 22. јануара 2013, а оглас је приказан на Ченел фор и у биоскопима.[8]
У „” глуми Хејли Атвел као Марта и Донал Глисон као Еш, како у људском тако и у роботском облику. У „”, Ленора Кричлоу игра Викторија Скилејн и Мајкл Смајли и Тапенс Мидлтон играју Бекстер и Џем. „” приказује Данијела Ригбија као Џејмија Салтера, Клои Пајри као Гвендолин Харис и Џејсона Флеминга као Џека Непир.
Према Брукеру, серија је још увек узимала свој буџет од комедијског одељка Ченек фор, па следи расправа о томе да ли би требало да се премести у одељак драме.
Брокер је 2018. године изјавио да се Ченел фор сложио о трећем серијалу од четири епизоде, али је унапред затражио детаљне синопсисе епизода. Брукер је смислио епизоду „”, која ће касније постати прича о „”. Он је такође замислио епизоду засновану на ранијем сценарију „”, који би био сличан каснијој епизоди серије „”. Још једна епизода названа је „”, која се у деловима преклапала са четири епизоде серије са истим именом. Након дужег чекања, Брукеру и Џоунс речено је да идеје „нису биле баш за Црно огледало”.
„” је инспирисан радовима као што је филм из 1983. године научне фантастике Зона сумрака: Филм. Глумци у појединачним причама су: Расмус Хардикер као Хери и Наталија Тена као Џенифер, Уна Чаплин као Грета и Џенет Монтгомери као Бет и Кент Драри као Бетин отац. Епизода се емитовала 16. децембра 2014. године
У децембру 2014. године, прве две серије програма објављене су на Нетфликсу у Сједињеним Америчким Државама након што су купиле ексклузивна права за пренос, што је довело до повећане потражње за програм. У рату надметања између канала, који је укључивао неколико америчких мрежа, Нетфликс је водио са обвезом од две серије од по десет епизода.[9]
У септембру 2015. године Нетфликс је службено наручио 12 епизода Црног огледала. У марту 2016. године надмашио је Ченел фор за права на дистрибуцију треће серије у Великој Британији, са понудом од 40 милиона долара.[10]
У трећем серијалу глуме Брајс Далас Хауард, Алис Ив, Џејмс Нортон, Чери Џоунс, Вијат Расел, Алекс Лотер, Џером Флин, Гугу Мбата-Ро, Макензи Дејвис, Мишел Кели, Малачи Кирби, Кели Макдоналд и Феј Марсеј. Редитељи за трећи серијал укључују Џоа Рајта, Џејкоба Вербругена, Џејмса Хоеса, и Дана Трачтенберга.
Наслови шест епизода које чине серију 3 објављене су у јулу 2016. године.
Према Брукеру, четврти серијал има још више разноликости у епизодама него у претходним серијалима. Брукер каже да у серији има још „наде”, додајући да је писање почело у јулу 2016. године.[11]
У мају 2017. године, Редит је неслужбено објавио имена и редитеље шест епизода у серијалу 4 Црног огледала. Снимање за четврти серијал завршено је у јуну 2017. године. Први трејлер за серијал објавио је Нетфликс 25. августа 2017. године и садржала је наслове шест епизода.[12] У септембру 2017. године објављене су две фотографије из четвртог серијала. Почевши од 24. новембра 2017. године, Нетфликс је објавио серију плаката и трејлера за сваку епизоду у четвртом серијалу, названу „”, закључивши 6. децембра 2017. године са најавом за датум објављивања. Свих шест епизода објављено је на Нетфлиxу 29. децембра 2017. године.[13]
Први Црно огледало дугометражни филм, Бендерснеч, објављен је 28. децембра 2018. године на Нетфликсу, након што је службено објављен дан пре. Бендерснеч је интерактивни филм који понекад позива гледаоца да одабере један од два избора на екрану који утичу на то како се рад приказује.[14][15] Филм такође приказује Вил Полтер, Крег Паркинсон, Алис Лоу и Асим Чадри.
Нетфликс је објавио пети серијал путем друштвених медија 5. марта 2018. године, иако нису објавили датум објављивања или број епизода.[16] Брукер је 20. марта 2018. године на додели награда , потврдио да је пета серија почела да се снима.[17][18] Уз сложеност , Брукер је морао одложити излазак пете сезоне; међутим, Нетфликс је потврдио да ће бити објављена 2019. године.
Међу онима који су глумили у серији 5 су Ентони Маки, Мајли Сајрус, Јаија Абдул Матин II, Тофер Грејс, Демсон Идрис, Ендру Скот, Никол Бахари, Пом Клементиф, Онгури Рајс, Медисон Девенпорт и Луди Лин.[19]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.