На обалама реке Инда, у данашњем Пакистану, појавила се и развијала једна од најстаријих светских цивилизација између 2700. и 1750. п. н. е.[1] Њена средишта су била градови Мохенџо-даро, Харапа и Лотал, са по 40.000 становника. Велике јавне грађевине, грађене од опека од блата , показују да је ова цивилизација била веома напредна. Врло мало знамо о свакодневном животу становника долине Инда, осим да су трговали са Сумерима и практиковали један од првих облика хиндуизма. Њихова је цивилизација необјашњиво пропала након 1750. п. н. е. Узрок може бити нека инвазија Аријеваца или промена тока реке Инда.
Регионалне историје Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам Пакистански региони · Синд · Тибет
Затвори
Градови у долини Инда били су плански грађени по узорку мреже. Имали су широке главне путеве и уске уличице. Кућни отпад одводио се одводним каналима. Све су куће биле изграђене око средишњег дворишта. Људи су током дана у том дворишту живели и радили.
Велика житница
Неки историчари сматрају да су становници у долини Инда житницу користили као банку јер је била сигурносно складиште блага трговаца и владара овог града.
Житница- је имала дрвени зид дуг 46 м и кровове дуж целе грађевине.
Купалиште - је било једна од највећих и најважнијих грађевина у Мохенџо-дару.
Малена купалишта - смештена у грађевинама недалеко од главног купалишта.
Средишња купалишта - су се користила за верске намене, примери су обредно прање пре светковине.
Цитадела - је високо подручје на којем су биле смештене важне јавне грађевине. Високо подручје лакше се брани.
Ступа или будистичко светиште - саграђена је много касније након постојања града Мохенџо-даро. Изворни главни храм становника долине Инда може бити скривен испод хумка ступе.
Попут већине древних цивилизација, становници долине Инда имали су свој састав за мерење масе и дуљине. То је олакшавало трговину, а могло се одређивати и вредност робе ради плаћања пореза. Ти древни становници били су и вешти лончари и металски радници. Израђивали су фине осликане посуде, фигуре од теракоте и леп златни накит. Научили су мешати бакар и калај и призводити бронзу.
Печати
Индски народ је користио печате за показивање имовине. У сваки печат је урезана слика животиње, на пример пример једнорога, и запис.
Археолози су пронашли камене печате са записима који не наликују ниједном другом старом писму. Кад би се пронашли дуги текстови, историчари би их могли дешифровати - међутим, записи у долини Инда су кратки па њихово значење остаје тајна.
О религији у долини Инда се мало зна. Због важности воде, што доказује постојање купалишта, неки историчари су је повезали с каснијим хиндуизмом. Различите пронађене статуе могле би представљати богове и богиње. Већина кипова пронађених у индским градовима имају маске на глави и накит па се претпоставља да представљају фигуре богиња.
Allchin, Bridget (1997). Origins of a Civilization: The Prehistory and Early Archaeology of South Asia. New York: Viking.
Allchin, Raymond, ур. (1995). The Archaeology of Early Historic South Asia: The Emergence of Cities and States. New York: Cambridge University Press.
Aronovsky, Ilona; Gopinath, Sujata (2005). The Indus Valley. Chicago: Heinemann.
Bar-Matthews, Miryam; Ayalon, Avner (2011). „Mid-Holocene climate variations revealed by high-resolution speleothem records from Soreq Cave, Israel and their correlation with cultural changes”. The Holocene. 21 (1): 163—171. Bibcode:2011Holoc..21..163B. ISSN0959-6836. doi:10.1177/0959683610384165.
Basham, A.L. (1967). The Wonder that was India. London: Sidgwick & Jackson. стр.11—14.
Clift, P.D.; Carter, A.; Giosan, L.; Durcan, J.; Duller, G.A.T.; Macklin, M. G.; Alizai, A.; Tabrez, A.R.; Danish, M.; VanLaningham, S.; Fuller, D. Q. (2012). „U-Pb zircon dating evidence for a Pleistocene Sarasvati River and capture of the Yamuna River”. Geology. 40 (3): 211—214. Bibcode:2012Geo....40..211C. ISSN0091-7613. doi:10.1130/G32840.1.
Dani, Ahmad Hassan (1984). Short History of Pakistan (Book 1). University of Karachi.
Dani, Ahmad Hassan; Mohen, J-P., ур. (1996). History of Humanity, Volume III, From the Third Millennium to the Seventh Century BC. New York/Paris: Routledge/UNESCO. ISBN978-0-415-09306-4.
Danino, Michel (2010). The Lost River – On the trail of the Sarasvati. Penguin Books India.
Gallego Romero, Irene; . (2011). „Herders of Indian and European Cattle Share their Predominant Allele for Lactase Persistence”. Mol. Biol. Evol. 29 (1): 249—260. PMID21836184. doi:10.1093/molbev/msr190.
Habib, Irfan (2002). The Making of History: Essays Presented to Irfan Habib. Anthem Press.
Heggarty, Paul; Renfrew, Collin (2014). „South and Island Southeast Asia; Languages”. Ур.: Renfrew, Collin; Bahn, Paul. The Cambridge World Prehistory. Cambridge University Press.
Kenoyer, Jonathan Mark (1991). „The Indus Valley tradition of Pakistan and Western India”. Journal of World Prehistory. 5 (4): 1—64. doi:10.1007/BF00978474.
Mughal, Mohammad Rafique (1997). Ancient Cholistan, Archaeology and Architecture. Ferozesons. ISBN978-969-0-01350-7.
Mukherjee, Namita; Nebel, Almut; Oppenheim, Ariella; Majumder, Partha P. (2001). „High-resolution analysis of Y-chromosomal polymorphisms reveals signatures of population movements from central Asia and West Asia into India”. Journal of Genetics. 80 (3): 125—135. PMID11988631. doi:10.1007/BF02717908.
Narasimhan, Vagheesh M.; Anthony, David; Mallory, James; Reich, David (2018). „The Genomic Formation of South and Central Asia”. bioRxiv292581. doi:10.1101/292581.
Narasimhan, Vagheesh M.; . (2019). „The formation of human populations in South and Central Asia”. Science. 365 (999).
Lahiri, Nayanjot, ур. (2000). The Decline and Fall of the Indus Civilisation. Delhi: Permanent Black. ISBN978-81-7530-034-7.
Palanichamy, Malliya Gounder (2015). „West Eurasian mtDNA lineages in India: an insight into the spread of the Dravidian language and the origins of the caste system”. Human Genetics. 134 (6): 637—647. PMID25832481. doi:10.1007/s00439-015-1547-4.
Rashid, Harunur; England, Emily; Thompson, Lonnie; Polyak, Leonid (2011). „Late Glacial to Holocene Indian Summer Monsoon Variability Based upon Sediment Records Taken from the Bay of Bengal”. Terrestrial, Atmospheric and Oceanic Sciences. 22 (2): 215—228. ISSN1017-0839. doi:10.3319/TAO.2010.09.17.02(TibXS).
Rao, Shikaripura Ranganatha (1991). Dawn and Devolution of the Indus Civilisation. New Delhi: Aditya Prakashan. ISBN978-81-85179-74-2.
Shaffer, Jim G. (1995). „Cultural tradition and Palaeoethnicity in South Asian Archaeology”. Ур.: George Erdosy. Indo-Aryans of Ancient South Asia. Berlin u.a.: de Gruyter. ISBN978-3-11-014447-5.
Shaffer, Jim G. (1999). „Migration, Philology and South Asian Archaeology”. Ур.: Bronkhorst; Deshpande. Aryan and Non-Aryan in South Asia. Cambridge: Harvard University, Dept. of Sanskrit and Indian Studies. ISBN978-1-888789-04-1.
Shaffer, Jim G. (1992). „The Indus Valley, Baluchistan and Helmand Traditions: Neolithic Through Bronze Age”. Ур.: R.W. Ehrich. Chronologies in Old World Archaeology (Second изд.). Chicago: University of Chicago Press.
Srinivasan, Doris (1975). „The so-called Proto-Śiva seal from Mohenjo-Daro: An iconological assessment”. Archives of Asian Art. 29: 47—58. JSTOR20062578.
Staubwasser, M.; Sirocko, F.; Grootes, P. M.; Segl, M. (2003). „Climate change at the 4.2 ka BP termination of the Indus valley civilization and Holocene south Asian monsoon variability”. Geophysical Research Letters. 30 (8): 1425. Bibcode:2003GeoRL..30.1425S. ISSN0094-8276. doi:10.1029/2002GL016822.